Taken je toliko dobar film da je mene ‘izuo iz cipela’ što bi rekli. Film koji je greota ne pogledati. Fenomelna akcija sa briljatnim Liam Neeson – om u glavnoj ulozi. Pojavio se 2008, nije mnogo reklamiran iako je u pitanju vrhunska akcija/krimi/triler. Po meni mnoooogo jači od Misson impossible

Svojevremeno je u mojoj zgradi živela komšinica koja je sebe s vremena na vreme čašćavala pečenom prasećom glavom. Tada mi nikako nije bilo jasno šta se njoj to toliko sviđa na glavi kad tu svega ima samo mesa nema. To sam je jednom prilikom i pitao na šta mi je

Vinjak, vinjačić, vinještina, vinjau, rubinštajn – kultno Rubinovo piće. Etiketa na poleđini kaže: “Proizveden od vinskih destilata sazrelih u hrastovoj buradi po jedinstvenoj Rubinovoj tehnologiji” i to baš tako, bez zapete ili tačke – Kruševac valjda ili šta već. No, da ne cepidlačimo, ostavimo etiketu po strani i pogledajmo šta

Kada sam 2009. na jednoj drugarsko-pešačko-biciklističkoj turi upoznao Snežu, delovala je kao osoba koja se sapliće o sopstvena stopala. Ne jer je smotana, nego… pa, ne znam… iz današnje perspektive je lako praviti se pametan i reći da ti je intuicija bila na pravom tragu – nego jer je htela. Nedavno je

Ovih dana sam se, da ne bih potpuno trokirao do početka sezone (biciklističke, koja se, ako ne zavali sneg u februaru kako je navikao) posle nekoliko godina ponovo aktivirao kao dobrovoljni dizač tegova u teretani. Znate već kako to ide, vežbanje s praznom šipkom, upale, iskrivljen položaj tela 2-3 dana

Specijalno za svog zeta i sajt nemagreske.com moj dragi tast je pripremio dva recepta za pihtije (koje su stvarno vrhunske!) DIMLJENE PIHTIJE Potrebno je: dve dimljene svinjske nogice, dva svinjska uveta, pola svinjske glave, jedan svinjski rep, tri glavice belog luka. Može se dodati i dimljena svinjska butkica ili dimljena

Najviše volim one kafane u kojima je dovoljno da odeš dva puta i da se već osećaš kao da si dolazio tamo godinama. Ako je pride i klopa poput i atmosfere, onda je to definitivno kafana koja mi uđe pod kožu i čiji redovni gost postanem istog momenta. Jedna takvu

Za sve ljubitelje dobre klope ovo je naprosto mesto koje se ne sme zaobići. Nalazi se na Autokomandi, ulica Zvečanska, malo uvučen zbog sopstvenog parkinga. Osoblje neverovatno ljubazno, gazda Rade skoro uvek tamo, vrlo fin i prijatan čovek koji će uvek pozdraviti sve goste na ulazu i popričati na kratko

Više od dve decenije  redovan sam gost na Kopaoniku. Poslednjih godina i u zimskom i u letnjem periodu. Za to vreme promenilo se dosta toga mada su neke su neke stvari ostale iste. Iz tog razloga sve ono što se na Kopu promenilo ili je ostalo isto ja klasifikujem u

Ove godine tokom boravka na Kopu toliko smo se naslušali priča o skijalištu Stara planina da smo bukvalno 24h po dolasku sa Kopa rešili da je posetimo pa makar i na dva dana. Svoje utiske iznosim hronološki: Put – prva i osnovna greška koju prave svi koji dolaze iz pravca

Kada sam na nekom sajtu o filmovima naleteo na The Lost Coast Tapes i pročitao sadržaj prvo što sam uradio je klik na torent i download film-a. Sreća, ponavljam sreća što sam neposredno pred početak  na sajtu IMDB  pogledao ocenu (koja je negde oko 6 ili čak i ispod) jer

(Jeo, pio i pis’o: Zoster; redig by Storm) Koliko se sećam, na Kopu sve do pre nekoliko godina nije postojao restoran/kafana u kojem ste mogli da doručkujete, ručate i/ili večerate po pristojnim cenama. Npr, za doručak sendvič, za ručak picu a za večeru neki od kopaoničkih specijaliteta – sa sve

(napisao Zoster u terenskim uslovima, redig by Storm) Na Kopaonik redovno dolazim preko 20 godina. Za to vreme mnogo toga se promenilo na bolje- žičare na Kopu su većeg kapaciteta i brzine, bezvizni režim je omogućio ozbiljnim skijašima da za manje pare odu u bolje ski centre, renovirani su skoro

2011/2  Tokom godina sam dočekivao novu godinu na više načina: s društvom u kući – izlizalo se dok smo bili u ranim dvadesetim; s devojkom na gajbi (predvidivo), na trgu (jednom bilo simpatično, drugi i poslednji put jezivo). Najčešće, s devojkom na gajbi. Predvidiva šema; večerica, pićence… i tako te

Kreveti su stari, rekao nam je vlasnik, preko 40 godina, nabavio ih je u Bosni. Voli stare stvari, kuća koju iznajmljujemo ih je puna – na sreću, radi se o sitnicama. Nažalost, uz stare krevete su stigli i prastari dušeci, punjeni morskom travom i federima. Trava se u međuvremenu ispostila,

Za razliku od ove današnje dece koja odu na spavanje u 23h čak iako su predškolci, ja sam sve do petog – šestog osnovne poštovao postulat U devet u krevet. Tim ritmom za mene kao klinca bilo je prilično naporno da dočekam ponoć i Novu godinu. Tek kada sam počeo

Svoje prve skijaške korake naučio sam na Divčibarama. Bio sam peti razred osnovne škole, odlazili smo tamo grupno, po desetak porodica sa decom i smeštali se u IMT-ovo odmaralište. Bilo je mnogo lepo, bajkovito i naivno. 6 godina smo odlazili svakog januara, prvo savladili osnovne skijaške korake, a zatim se