Putopisi

Firenca – kolevka renesanse

Krećemo na put, tačno 1.000 km deli nas od jednog od najlepših gradova sveta! Zanimljivo je kako se E70 menja od Srbije do Italije. Ja ga doživljavam kao “put integracije” koji jednoga dana čeka i nas. Stanje na putevima se znatno poboljšava kako prolazimo kroz Hrvatsku, zatim prelepi slovenački putevi i alpski predeli koji te pozivaju da zastaneš iako je vožnja pravo zadovoljstvo.

Zatim Italija! Prva stanica Mestre “Autogrill” i naravno, KAFA!!! Uvek kažem da mi znamo kako se pije, ali pravu kafu popićete samo u Italiji. Što se pomerate više ka jugu, kvalitet i ukus kafe su sve bolji i bolji. U početku deluje kao ludost,  Italijani kažu da na ukus utiče vlažnost vazduha, kvalitet vode, pa čak i ruka šankera koji vam je pravi, ali ukoliko provedete dovoljno vremena po barovima u Italiji, uvidećete i sami da je istina!

Kada smo već kod barova i restorana, znam da kao turisti želimo da uživamo u naših par dana teško zarađenog odmora i barem jednom ne mislimo na cene. Ali, uživati je jedno, a dozvoliti da vas “šišaju” kako žele nešto sasvim nedopustivo za savremenog globetrotter-a.

Dakle kafa, ceđena narandža (spremuta d’arancia), flašica vode i kroasan (brioche) se piju/jedu s nogu i koštaju oko 0.80 – 1.10 evra. Ukoliko poželite da sednete, to zadovoljstvo će utrostručiti cenu pod legalnim imenom “usluga za stolom” (servizio al tavolo) iako ćete sami odneti vašu šoljicu (u većini slučajeva) do limenog stola gde već komotno sedi golub.

U restoranima ta “usluga” dobija drugi legalni naziv – “COPERTO” što znači, manje više, postavljeno, i kreće se od 1 do 5 evra u zavisnosti od restorana, kafane, trga koji ste izabrali itd. Coperto obuhvata papirni stolnjak, viljušku i nož, salvetu, čašu, hleb i retko i vodu.

Inače svoju daleku tradiciju vuče iz srednjovekovne Firence kada su počele masovno da se otvaraju lokalne kafane (Trattorie) koje su služile jelo i piće, samo što su ljudi uglavnom donosili svoju hranu i uzimali samo piće. Kako bi stali na put takvoj tendenciji, oduvek domišljate kafandžije, uvele su coperto za one koji hranu nisu poručivali kod njih.

Silazimo  autoputem sa tri trake i “divimo se” industrijskim zonama Venecije, Padove i Bolonje. Bolonja – Firenca 123km vijugavog puta u dve trake od kojih je desna stalno zauzeta kamionima i autobusima. Pravi raj za reli vozače ili ljubitelje adrenalinske vožnje. Za nas pasivne posmatrače,  pejsaž se menja i shvatamo da sada zaista ulazimo u srce Italije.

Firenca – kolevka renesanse, dom savremenog italijanskog jezika, riznica arhitektonskog, umetničkog i intelektualnog blaga Italije i čovečanstva!

Dovoljno je spomenuti samo neka od imena koja su obeležila istoriju civilizacije: Leonardo da Vinci, Michelangelo, Botticelli, Dante Alighieri, Giovanni Petrarca, Galioleo Galillei, Boccaccio, Brunelleschi….svi oni su deca ovog grada!

O gradu čiji je istorijski centar u celosti pod zaštitom Unesca, koji poseti oko 12 miliona turista godišnje, teško je napisati ili izdvojiti nešto bitnije ili zanimljivije. Zato vodič u ruke i uživajte u šetnji minijaturnom Firencom! Jedno je sigurno, gde god se okrenete, koji god kamen da dotaknete, sve je spomenik kulture!

Naravno postoji nekoliko “must” stajališta. Pa da počnemo:

Vašu turu počećete najverovatnije od centralne železničke stanice. Staru zeležničku stanicu je 1935. zamenila prva italijaska moderna  stanica, trijumf italijaskog racionalizma, a u očima savremenog posmatrača rugoba koja viđena iz vazduha ima oblik “fascia” – fašistickog simbola Musolinija.

Od centralne železničke stanice “Santa Maria Novella” ulicom Panzani (gde će žene već posvetiti i suviše vremena izlozima) dolazite do trga Duomo gde se nalazi firentiski duomo “Santa Maria Del Fiore” ili Saborna crkva.

Duomo Firenze

Izgradnja je počela1296. godine, a zvanično završena 1436. Na konstrukciji katedrale radio je i čuveni arhitekta i slikar Giotto. U celosti je prekrivena čuvenim belim mermerom iz Karare, zelenim iz Prata i crvenim iz Mareme, dok u unutrašnjosti možemo da se divimo najvećom ikada oslikanom površinom tehnikom freskoslikarstva, od 3600mkv. U toku izgradnje, skele su se prostirale do današnje centralne stanice, a sve to kako bi izgradili najveću ikada ozidanu kupolu.

Bruneleskijeva kupola je remek delo arhitekture, raspona 43m, u obliku osmougaonog krstatog svoda koji se sastoji od dve ljuske. Razmicanje  kupole sprečeno je lancima od hrastovine povezanim gvozdenim trakama. Tehnika koju je koristio Bruneleski bila je potpuno nova i nepoznata, tako da su mnogi verovali da će se srušiti posle 24 časa. Srećom po nas i dalje možemo da joj se divimo!

Porta del Paradiso

Na istom trgu nalaze se i  Đotov zvonik I  krstionica sa troje bronzanih vrata od kojih su najpoznatija  “Vrata Raja” (Porta del Paradiso)  Lorenca Gibertija.

Pre nego krenete ka trgu Republike sa vaše desne strane naićićete na maleni muzej posvećen Leonardu u koji zaista vredi otići I dotaći sojom rukom replike Da Vinčijevih projekata. Ostavlja bez daha ideja da je jedan čovek, 500 godina unazad, mogao da postavi baze za dalekovode, telefone, padobrane, helikoptere itd.

Spuštajući se ulicom Calzaiuoli dolazite do Trga Republike na kojem se nalaze istorijski firentinski barovi  “Paszkowski” i “I Gigli”, prelepi I preskupi.. Piazza della Repubblica predstavlja mesto gde se nalazio rimski forum, centar grada, a skulptura na samom trgu označava mesto preseka  carda i decumanusa ( 2 glavne ulice svakog rimskog naselja).

Piazza de la Repubblica

Nastavite vašu šetnju ka trgu Gospode (Piazza della Signoria), ali samo nešto ranije, sa vaše desne strane, zastanite da pomazite njušku divlje svinje kojoj firentinci tepaju “Porcellino” kako bi uvek imali novca.

Porcellino

Piazza della Signoria predstavlja centralni trg u obliku slova L i  danas se tu nalazi skupština grada  i kancelarije gradonačelnika, a firentinci imaju privilegiju da se venčaju u prelepoj Crvenoj sali.

“Smarač”

Na samom ulazu u dvor sa desne strane, za mnoge turiste sasvim nepoznata I neprimetna nalazi se gravura, koju je po narodnom predanju urezao čuveni  Mikelanđelo. Legenda kaže da je, prolazeći tuda, Mikelanđela svakog dana zaustavljala lokalna skitnica I pričala sa njim. Jednog dana dok ga je skitnica “smarao”, Mikelanđelo je okrenut leđima ka zidu, urezao svoj profil ili profil skitnice, niko ne zna tačno. Ali taj lik i danas stoji, a od tada Firentinci ga zovu “ Smarač”.

Arheološka istraživanja pokazala su da prve naseobine na ovom mestu datiraju još iz vremena neolita. Današnji oblik trg dobija u 14. veku kada je izgrađen i Stari dvor (Palazzo Vecchio) koji svojim tornjem visokim  95 metara dominira celim trgom. Inače, po završetku izgradnje, izglasan je zakon kojim nijedna gradjevina u Firenci ne sme da pređe 95m. Taj zakon poštuje se i danas. Stari dvor  povezan je sa galerijom Uffizi Vasarijevim hodnikom. Inače, ova galerija je danas, po nekim izvorima, posle Luvra najznačajnija  I najbogatija na svetu. U vreme Medićija  izgrađena je kao njihove kancelarije na šta nam ukazuje I samo ime Uffizi, danas uffici ili na engleskom office, kako bi nam koren bio jasniji.

Iz dvorišta galerije izlazite na Arno, najveću reku u Firenci, koja ih je 1966. potpuno potopila I uništila nebrojivo mnogo umetničkih dela, knjiga ali i samih građevina.

Šetnju pored Arna I preko čuvenog Starog mosta (Ponte Vecchio) nastavićete, kao I nekad obična raja, pod svodovima Vasarijevog hodnika.

Corridoio Vasariano

Corridoio Vasariano izgradio je istoimeni arhitekta, inače tvorac Uficija, po nalogu Velikog Dužda Kozima Medićija, a u čast venčanja njegovog sina. Kako se nije znalo gde će biti sedište moći, između Starog dvora i palate Pitti , a kako bi se obezbedio siguran I neometan prolaz plemićkoj porodici.. Povezuje Stari dvor, galeriju Ufići, most Ponte Vecchio i palatu Pitti. Dug je 900m i danas se može posetiti samo ukoliko unapred rezervišete turu. Hodnik je vodio preko mosta na kojem se nalazila mesna pijaca, a smrad koji se izdizao iz mesara bio je nesnosan za plemićku porodicu, tako da su sve prodavnice izmeštene i na njihovo mesto dovedeni su zlatari, koji su tu ostali do danas. Inače, Musolini je u čast Hitlerove posete Italiji, naredio da se izbiju dva prozora kako bi Firer mogao bolje da se divi pogledu. Možda je baš to doprinelo činjenici da Ponte Vecchio bude jedini most koje nacisti nisu bombardovali.

Ponte Vecchio

Prešavši reku dolazite do palate Pitti. Okružene vrtom Boboli, koji predstavljaju jednu vrstu firentinskog Versaja. Pitti je inače moj omiljeni muzej, jer obiluje “opipljivim” eksponatima. Nikada nisam razumela ljude koji nisu ušli u neku galeriju ili Narodni muzej u svojoj zemlji, a onda se kao satima dive nekim slikama, koje ni ne znaju šta predstavljaju. Mislim, iskreno, koliko nas bi okačilo Gerniku u dnevnu sobu da nije Pikasova?! E, u palati Piti, imate kostime, haljine, spavaće sobe plemića, Napoleonovo kupatilo (shvatićete koliko je bio nizak kada vidite tu kadu) itd. Iz palate izlazite u kraljevski vrt koji se prostire na samo 45.000 mkv. Obiluje statuama I zdanjima, od kojih svako za sebe predstavlja malo remek delo.

 

Giardino di Boboli

Dok nisu otkrili koliko zarade može da im donese prodaja ulaznica za vrt, ulaz je bio slobodan, a sam prostor tretiran kao gradski park, u kome su nekada mladi firentinci provodili svoje prve ljubavne noći pod vedrim nebom. I dalje svi sa stalnim boravištem u Firenci mogu da udju besplatno. To je samo jedan od aspekata koji vam pokazuje koliko su i dalje ponosni što su potomci Medićija, Leonarda, Dantea…

Samo u Firenci ćete upoznati ljude koji se predstavljaju sa: “ Ćao! Ja sam Matteo. Čistokrvan!” ….mmmmh …čistokrvan…šta? Konj?!…..ne, ne…čistokrvan Firentinac. Jedan od onih koji se generacijama nisu mešali sa pridošlicama.

Da, ponekad su i previše ponosni i tvrdoglavi, ali kako da im mi danas sudimo kada su se njihovi preci odrekli soli u hlebu samo da ne bi popustili! I zaista, njihov hleb je u potpunosti bez soli. U toku 12. veka često su ratovali sa Pizom, koja im je isporučivala so. Jednom, Pizani su blokirali sve puteve ka Firenci bacivši so, a Firentinci su, kako ne bi popustili,  rešili da  potpuno izbace so iz upotrebe. Tako je ostalo i danas!

Završićete vašu turu po Firenci na vidikovcu posvećenom Mikelanđelu. I dok uz zalazak Sunca posmatrate panoramu i nervirate se što vaš objektiv ne može da uhvati lepotu kao vaše oko, shvatićete zašto je Danteu služila kao inspiracija za Pakao i Raj, zašto je svaki umetnik, arhitekta ili vladar poželeo da je učini još lepšom i zašto firentinci i dalje paraju nosom oblake!

Piazzale Michelangelo

Blaga Firence zahtevaju više od obične turističke ture, njene lepote nikada ne dosađuju, i posle godina i godina postoji uvek kutak u kojem je vreme stalo, ulica koja odiše magijom i mesto koje još niste otkrili!

Ah, da….zaboravila sam da vam ispričam kako se doooobro jede u Firenci! :))

Napisala: Zosterova svastika

temp_slide_8
Previous post

Vila Milord (Palić)

Ovamo je moja varoš
Next post

Velikogospojinski dani u Novom Bečeju