Kafane i kafići

Kafana Travica Knin (Novi Sad)

Kad neko počne da mi priča kako je jeo vrhunsku jagnjetinu u nekom restoranu u Beogradu ili Novom Sadu ja to doživim isto kao kada mi neko kaže kako je dobar onaj novi sportski Hyundaijev model automobila sa motorom od 150 ‘konja’ i 16 ventila. Moj jedini komentar u tim slučajevima je ‘ma važi’.

Naprosto, kad mi neko pomene dobru jagnjetinu u glavi stvorim  Pega iz Šljivovice, Baju ili neprikosnovenog Dulovića sa Mačkata. Nekako uvek imam zadršku prema ovim gradskim varijantama. Međutim, pre par dana sam se i te kako uverio da sam imao predrasude.

Naime,  dobio sam poziv za jedan poslovni ručak u Novom Sadu. Na ulazu u grad su mi sa oduševljenjem javili lokaciju. Kafana Travica Knin kod sajma jer su rešili da nas vode na jagnjetinu. Šta sam prvo pomislio nije ni bitno, u svakom slučaju pojavih se tamo u zakazano vreme.

Kafana je lepa već na prvi pogled, puna je gostiju i vrlo pristupačna – parking je ogroman i mesta ima dovoljno, tako da nema  onog klasičnog nerviranja kada zbog parkiranja namrčeni uđete u kafanu.

Na ulazu vas sačeka ljubazno osoblje i kada vas smeste za vaš sto ponude vas nezaobilnim aperitivom. Posto se odlucite za isti, ja vam toplo preporučujem da pre pečenja obavezno poručite čorbicu. Ponudiće vam dva tipa: teleću i jagnjeću, ali ja vam toplo preporučujem jagnjeću sa iznutricama na koju su ovde vrlo ponosni. Verujte s razlogom. Toliko je dobra da nemam reči da je opišem! To nije čorba, to je umetnost. Uz malo hleba onako za umakati, ako se zanesete može se desiti da samog sebe prevarite, kao što sam ja učinio, i pojedete dva tanjira. Uz adekvatnu količinu hleba, čorbica može da izazove ozbiljno zasićenje gastrointestinalnog trakta, a samim tim ostavi vrlo malo prostora za glavno jelo- jagnjeće pečenje. Prema tome budite oprezni.

 

Greota je ne ostaviti mesta u stomaku za pečenje jer je stvarno odlično. Počevši od boje, koja je malko tamnija, preko reš, slane i ‘taman koliko treba’ pečene kožure. Meso je vrlo ukusno i mekano, što bi rekao naš narod – topi se u ustima. Sa konobarima se lako i brzo dogovorite oko izbora mesa (krtina, rebarca, sa više ili manje kožure) koje bi ste hteli, a mi smo čak i bez urgiranja sa strane dobili zaponjke.

 

Sve u svemu za relativno male pare stvarno možete uzivati u lepoj jagnjetini u sred Novog Sada Ili za ljubitelje čorbica, na brzinu svrnuti na jednu s iznutricama koja ostavlja bez daha. Možda Zlatiborci jesu za nijansu bolji, sveukupni utisak sa Zlatiborskim pejsažima sigurno je jači, ali ne toliko da bi ste iz Novog Sada ili Beograda zapucali na Zlatibor samo zbog pečenja. Pogotovo što takve čorbice kao kod Travice, na Zlatiboru sigurno nema…

novi-becej_0
Previous post

Novi Bečej - biser na obali Tise

Doručak šampiona
Next post

Sam u kujni (1) - jela od jaja

  • Storm

    Nikad nisam bio u nedoumici ako se u kafani pojavi dobra čorbica (ili nešto drugo) pre glavnog jela. Dobro pečenje sam, prirodom hobija, jeo ‘nebrojeno puta, al’ ono što ide pre pečenja, to je retko kad vrhunsko i ne propušta se satiranje, kad ima.
    Tako se pre tri godine jedna banda sličnih kulinarskih puteva razbi’ od kiselog kupusa sa malo suvog mesa, a roštilj (odličan…) onako, zamezili.