Putopisi

Novi Bečej – biser na obali Tise

Kada krenete iz Beograda prema severu, pređete Pančevački most, prođete Zrenjanin, u Melence skrenete levo pre nekadašnje diskoteke N&N, zatim u Kumane kod Dragutina (spomenik) opet levo, pa prođete pored industrijskog kompleksa Đure Iličića, naićićete na znak u vidu Lale koji je prstom upro da pokaže di je njegova varoš.

Tako se najkraće rečeno stiže u Novi Bečej, varošicu u Vojvodini od nekih 15.000 duša na obali Tise, 110 km udaljene od Beograda. Jedno od retkih mesta u Srbiji gde je centar grada smešten na samoj obali reke. I to je verovatno najlepša obala i najlepši kej na celom toku Tise.

Populaciju Novobečejaca čini pet sorti:

- Novobečejci simplex su oni koji su ostali u Novom Bečeju, tj centru

- Novobečejci complex  su oni što su otišli da žive negde drugde al’ se vikendom uvek vrate da napunu torbe i nose ih nazad u Novi Sad ili Beograd (oni ne znu za Tempo, Univer i Coru pa dolazu kući po pun ceger),

- treća grupa tzv migrirajući Novobečejci iliti studenti,

- četvrta grupa su Novoselci. Oni su najpoznatiji po tome što žive u Novom Selu i po tuningu motora. Iliti budženju apenca. Vranjevčani za njih kažu da oni budžu budžu pa pokvaru.

- Eh da, tu je i peta grupa. Vranjevčani. Oni žive u delu koji se zove Vranjevo. Vranjevčani i Novoselci, to vam je kao Zemunci i Dorćolci. Mnogo zajebano. Vranjevčani su posebna fela. Sad su ojačali pa su postali bitniji od Novobečejaca iz centra. To vam je onaj fazon – poštujemo se i ne diramo se, znaš me znam te, i te fore. Da ne zaboravim – i Vranjevčani, kao i originalni Zemunci, imaju svoju glavnu ulicu i osnovnu školu. Dakle kad bi hteli, mogli bi da traže otcepljenje, kao Katalonija.

Geografija

Novi Bečej je ono o čemu pišemo. On je u Banatu i tu žive Lale. Bečej nije isto što i Novi Bečej. Bečej je u Bačkoj i tamo zive Bačvani. Oni oćedu da budu Lale ali nisu kadri.

Idemo dalje. Istorija.

Istorijski gledano, Novi Bečej je, na žalost Bačvana i svih Starobečejaca, nastao pre Bečeja, pre oko 900 godina, tačnije 1091. Bečej nastaje tek oko 1700-te godine, posle Karlovačkog mira. Dakle Novi Bečej i Bečej nisu isto, Bečej je u Bačkoj, Novi Bečej u Banatu. I kod nas je pevala Severina, kod njih nije. Dabome. Al’ ajd’ nazad na istoriju.

Istorijski spomenik koji nas seća na te davne dane je Stari grad, ostaci utvrđenja na Ljutovu – deo Novog Bečeja. Po istorijskim predanjima, tamo su se vodile silne bitke… U srednjem veku, strateški značaj prelaza Tise kod Novog Bečeja uslovio je da se na tom mestu sagradi utvrđenje. Ono će često menjati svoje gospodare i početkom XV veka za zasluge i vernost dobio ga je Stevan Lazarević. Nakon njegove smrti, utvrđenje preuzima Đurađ Branković, koji je ostvarivao znatne prihode od naplate skelarine. Despot Đurađ je ovde provodio svoju starost, održavao političke kontakte, ali i uživao u lovu i odmoru. Godine 1551. bečejsku tvrđavu osvaja vojska Mehmed-paše Sokolovića. Odlukom Karlovačkog mira (1699.), početkom XVIII veka, porušena su sva utvrđenja na Tisi. Danas je poznat po tome što, kad leti nadođe Tisa, možeš skakati sa njega u vodu.

U neposrednoj blizini Novog Bečeja nalazi se Arača, srednjovekovna romanička crkva. Arača je izgrađena oko 1230. godine. Opljačkana je i uništena 1280, a obnovljena 1370. godine po nalogu kraljice Jelisavete Anžujske. U toj obnovi dodat je gotski toranj, čiji ostaci postoje i danas. Godine 1417. dolazi pod vlast despota Stefana Lazarevića. Kasnije je pripala despotu Đurđu Brankoviću, koji je poklanja Pavlu Birinjiju. Godine 1551. Turci su spalili crkvu i od tada nikada nije obnovljena.

Nešto mlađi istorijski spomenik je Sokolac, letnjikovac grofa Rohonci. U sklopu istog imanja je i Biserno ostrvo, poznato po čuvenom vinu Krokan, vinu koje su pili po dvorima pre dva veka. Kasnije ga je pio i drug Tito, a i mnogi koji su hteli da budu kao Tito… Inače, dok nije došlo do privatizacije, to je bilo udarno mesto za prvomajski uranak, gde je u sklopu letnjikovca praznovalo bezmalo po 2000 ljudi. Sada su se uranci izmestili na druge lokacije, i dalje su dobri, ali nemaju tu draž.

Veliki hrast kod sela Kumane je sledeći istorijsko-biološki spomenik. Nosi sa sobom veliku misteriju – i dalje mi nije jasno kako je moguće da ga Kumančani još uvek nisu posekli. Stručnjaci procenjuju da je hrast star više od 300 godina, i kako tvrde, jedan je od najstarijih na našim prostorima. Obim starog hrasta lužnjaka je oko 9 metara.

E sad dolazimo do Kumančana. Oni su tek posebna fela jer oni nisu odavde. Ne. Oni su iz Azije. Samo liče na Vranjevčane, al’ su u suštini potomci Atile Biča Božijeg. I meni je to zvučalo neverovatno kad su mi ispričali, sve dok pre dve godine nisam gledao National Geographic i čuo da je Atila boravio na ovim prostorima. Šta više, ubijen je negde oko Novog Bečeja. Posle Atiline smrti, tokom povlačenja, jedno njegovo pleme po imenu Kumani, zaostalo je ovde i naselilo se. To je današnje Kumane. Kumančani su, osim po Atili, poznati i po Dragutinu, kao i po Hrastu.

Što se tiče Atile, priča se da je sahranjen negde na potezu Tise od Novog Bečeja do Bečeja, sa brdom nekih zlatnih kovčega. Taj potez šume uz Tisu je poznat i kao vrlo plodan za uzgoj nekih biljaka koje mogu da se puše, a nisu duvan.

Inače, ja sam u Kumanu, za celu svoju mladost, izašao jednom, pre nekih 12-13 godina i zapamtio sam taj izlazak po komplimentu koji sam dobio od dvojice Kumančana. Naime, tada sam intenzivno išao u teretanu i kada sam sa društvom otišao u Kumane, gde me niko nije poznavao, priđu mi dvojica Kumančana, odmere me i kažu:

- Ti sigurno bacaš bale kad si tako jaki.
- Jeste, bacam bale.
- Kolega, ajd ondak da popijemo po pivo.

Tako mi postadosmo drugari.

Biologija

Od prirodnih staništa, tu je Slano Kopovo. Ovaj specijalni rezervat prirode predstavlja jedan od starih meandara Tise, nastao posle isušivanja močvara i podizanja nasipa u 17. i 18. veku. Slano Kopovo može da pruža stanište za ždralove, patke, guske, šljukarice, kao i ptice sabljarke i morske žalare. Na području Slanog Kopova evidentirano je preko 210 vrsta ptica, od kojih 73 pripadaju gnezdaricama. Tokom 1989. godine Slano Kopovo je proglašeno za međunarodno značajno stanište ptica u Evropi, dok je 2000., revizijom, ovaj rezervat proglašen IBA područjem.

Toliko o kulturno-istorijskim spomenicima i prirodnim staništima, a sada malo o društvenom životu. Bioskopa nema, tj. ima, ali ne radi. Za pozorište nisam siguran koliko često ima predstave, ali bi trebalo da radi. Što se tiče kafana – Kod Kuma je postala kultna, a stare boemske su Sonja i Slavko, Zvezda, Busija. E sad, šta od toga radi, a šta ne radi, đavo će ga znati. Bile su tu i Piroš Čizma, Poslednji dinar, Gibanj, Plavi jorgovan, al’ mislim da one nisu premostile recesiju…

Noćni provod je u Novom Bečeju zagarantovan samo subotom. Nekad je petak bio podjednako udaran kao i subota, međutim globalna kriza nije mimoišla Novi Bečej.

Od kafića, sada su najaktuelniji Venecija, Trokadero, Libero, Cuki i dve kultne diskoteke – Pletlika i Koda. Koda je tu već toliko dugo da me ne bi začudilo da ga UNESCO zaštiti kao istorijski spomenik disko-provoda Vojvodine. Da nije bilo Kode i onih klupica iza diskoteke, mislim da se Novi Bečej u demografskom smislu ne bi razvijao, jer su svi živi Novobečejci i Novobečejke imali svoju prvu simpatiju, ljubav, poljubac i “onu” kombinaciju u diskoteci, iza diskoteke, ili na putu od diskoteke do kuće. Pa i kući ponovo, ako mama i tata spavaju.

I nekad se tačno znalo – od 23h do 02h svi su kod Kode, ko god da ti treba, u diskoteci je. Nije ti trebao ni sms, ni mms, ni Skype, ni mobilni. Samo odeš kod Kode i to je to. A Pletlika? Pa to je otprilike isto kao Koda, al’ za Novobečejce koji govore Mađarski. Ponekad Koda na ovaj ili onaj način iznervira Novobečejce, pa se oni onda prebace kod Pletlike, da mu malo teru inat. Dabome.

Da zaključim – varoš je mnogo lepa, ima sigurno najlepši kej na celoj dužini Tise. Arača i Stari grad su pravi istorijski spomenici, kao i Kumanačka sekvoja, tj. hrast, koja je na neki način svedok istorije. Duh Novobečejaca je uvek, ali uvek pozitivan, jer je to narod koji će vas prihvatiti na keca, jahati na leđima i sedeti na glavi kad krenu da vas prozivaju i zezaju, ali u suštini dobroćudni i naivni. Pa računajte, kad je najpoznatiji Novobečejac Nikola Simić, kakvi su onda tek ostali.

P.S. Nisam zaboravio Velikogospojinske dane, njih ću opisati u novoj sekciji koju hoćemo da otvorimo – manifestacije.

Mlai bazen u Ribarskoj banji noću
Previous post

Ribarska banja - gospodsko širenje za male pare

IMG-20121205-00255
Next post

Kafana Travica Knin (Novi Sad)

  • Zemunka

    Toliko lepo pises o Beceju da covek pozeli da napusti Zemun i ode da zivi u Vranjevo :) Pozz Zemunka

  • Zoster

    Pa ako Dorcolci krenu u Novo Selo, ti definitivno moras krenuti u Vranjevo :)

  • Novobecejac

    Pa zemunka moras doci i uveriti se da nije mnogo pogresio ovo sto je i napisao!!!!:)

  • Zoster

    Kaze meni jedan drugar iz N.beceja – potpisi se ispod teksta, svi misle da je Sladja (ne znam ko je to) pisala, a ne ti. Pa evo da demantujem- nije Sladja pisala tekst. Klikom na ime Zoster procitacete ko je Zoster
    P.S. da li moze neko da napise u komentaru koje od pobrojanih kafana sada stvarno rade a koje ne rade? Hvala unapred u ime redakcije

  • kum

    Super priča ispričana i verno dočarana,čitajući potsetio sam se pojedinih situacija iz društvenog života.
    p.s.
    i ništa ja tu ne bih “diro” ;)

  • Pingback: Velikogospojinski dani u Novom Bečeju - nemagreske.com()

  • Kukac77

    Pozz Cecika jesam pogodio Odlicno ispricana prica o nasem malom mistu.Od kafana rade sve osim Sonje i Slavka za koju nisam siguran.A izostavio si Birc,Djeram i jos neke skrajnute kafanice po raznim budzacima Susanja,Novog sela,Vranjeva,Ljutova.Da i da se Antika ne naljuti Koloseum za sve ljubitelje roka i panka Kao i Skladiste kod Krke

    • Pogodio si :))
      Vec sam najavio tekst o novobecejskim kafanama, koji ce biti objavljen u rubrici putopisi, a imam i vodice koji ce me sprovesti kroziste. :))
      Obzirom da planiram da odvojim ceo dan i noc za obilazak istih, nadam se da necu preskocitini jedan lokal.
      Veliki pozdrav svima

  • Zoster

    Birc, Djeram, Koloseum ce sigurno biti posecene kada budemo pravili putopis po novobecejskim kafanama za koji cu imati i specijalne turisticke vodice :))
    Krki se izvinjavam, potpuno sam smetnuo s uma Skladiste koje mi je inace omiljeno mesto za ispijanje jutarnje kafe kada sam u N.beceju :)

  • Pingback: Novi Bečej - od reprize 01.januara do Korinđanja 06.januara - nemagreske.com()