Ono što sam uvek cenio kod testenina je da su dobar nosač za sve i svašta i da se uz malo mašte za vrlo malo vremena od njih može dobiti jelo „komplikovanog“ ukusa, koje kao da je spremao ko zna kakav majstor bar pola dana. Ovaj eksperiment je počeo flašom

Kad bi se pravila anketa o “10 naj” jela na Balkanu, sarma bi bez razmišljanja bila negde u vrhu. Ovo genijalno jelo ima, ako se pita malo mlađa generacija, samo jedan problem – nepraktično dugotrajnu pripremu. Kako je to rekao jedan odavno pokojni profesor, pričaću vam o sebi povodom Šekspira.

Bila je to mračna i olujna noć. Tačnije, bilo je popodne, ali meni je od gladi pao mrak na oči. Vraćao sam se kući mrtav gladan, znajući da me za ručak čekaju rebarca od komarca. Stanje na terenu je bilo tragično: sadržaj frižidera se svodio na osušenu grudvicu domaćeg sira,

Pečeni krompir sa slaninom se sprema toliko prosto da boli, nije potrebno nikakvo ugađanje i pogađanje, a rezultat je odličan. Potrebno je oko sat vremena od nule do ždranja. Potrebno: brdo krompira, brdo slanine, pleh. 1. Uključiti rernu. Dok rerna nabija temperaturu, 2. Oljuštiti krompir, naseći slaninu: – krompir je najbolji

Davnog proleća devedeset i neke, drugi srednje, truckam se kući u rasklimatanoj 45-ici s ortakom i ortakinjom i krećem priču s ortakom oko toga ko će šta da sprema za ručak kad dođe kući. Ortakinja nas zbunjeno gleda, kao, šta bre da spremate? Pa, klopu, da jedemo… i tu ona