I bi Minijada. Osma po redu. Ona Balkanska. Najluđa i najbolja. Veća od prošlogodišnje. Kažu sa boljim zezanjem i druženjem nego ikad. Prepuna uzbuđenja. Alkohola poplava. Raznih dešavanja. Takmičenja i nagrada. Gostiju iz komšiluka. Gostiju iz daleka. Al da krenemo redom…

Dan prvi, četvrtak (30.jun)

Lokacija: Hotel Kompas u Zemunu. Prve posade pristižu. Kao po pravilu prvi dolaze oni koji stižu iz daleka. Grci. Kombinacija starih i novih Minija. Neki iz Kavale neki iz Soluna. Neki sa JCW neki sa Classic Kabriletom. Dočekuju ih Vlada, predsednik Mini Kluba Srbije i Marko. Smeštanje po sobama pa rashlađivanje hladnim pivom na palubi broda.

Uskoro im se  priključuju i posade iz Mađarske, Slovenije i Bugarske uglavnom sa starim klasicima. Na parkingu hotela tik ispod keja 20-tak Minija već privlače pažnju šetača i mame prva fotografisanja. Pristiže i fatalna Lizzy Mae sa svojim Mini Cabrio Balkan Job od milošte prozvanim Chippy.

Svi su tu osim njega. Nema Paklene pomorandže. Kažu živ je, umro nije. Al ga nema. Pronosi se glas da je i dalje u Novom Sadu, da Marko lije hektolitre znoja ne bi li ga sklopio a Gaja dovezao. Svi drže palčeve i nadaju se najboljem.

Za to vreme krigle se prazne, a  ekipe se razbijaju u manje operativne jedinice i odlaze neko do grada, neko do sobe, a neko u šetnju. Da prekrate popodne i brže dočekaju nastupajuće ludilo planirano za veče: Aperol Spritz Party.

I konačno pada noć, muzika postaje sve glasnija i dok Miniji na keju tonu u san Aperol i Džin započinju dominaciju na palubi broda. Sada su tu već skoro svi: Grci, Bugari, Slovenci, Mađari, Italijani, Bosanci, ali i gosti iz daleka! Tu su Ed i Sophie koji su svojim Minijem pristigli iz Mancestera, koji se smrtno naljute ako ih pitate da li su iz Liverpula, koji su pre Srbije obišli Sloveniju, Bosnu, Hrvatsku, Crnu Goru i sve vreme uzvikuju WE LOVE BALKANS WE LOVE BALKANS dok im ozloglašeni Siniša na forumu poznat kao Mean sve vreme doliva rakiju.

Tu je i Jeff, inače glavni i odgovorni urednik Mini Magazina, tu je i konobarica koja umesto da nam donosi piće sve vreme demonstrira svoje poznavanje engleskog jezika jer je valjda radila u Engleskoj svojevremeno pa nemož’ da je se otresemo. Konačno, tu je i Gaja i to sa svojom Paklenom pomorandžom, ali nema Marka koji je poput Tife sagoreo posle pesme tj posle popravke pomorandže pa je najavio svoj dolazak tek za subotu.

Sveopšte oduševljenje među srpskim ministima izazvao je dolazak Gregora iz Slovenije, bez koga bi, vrlo verovatno, dobar deo minija i dan danas trunuo po garažama, šupama, dvorištima i kojekude… Za one koji ne znaju Gregor je spiritus movens u supply chain-u delova sa Mini Spares-a.

I dok se oko ponoći atmosfera još uvek podiže ja se polako povlačim sa broda i pitam kako li će oni sutra po onom paklitisu ako večeras zaglave.

Dan drugi, petak (01.jul)

Posle reda alkohola došao je red muzeja. Ni manje ni više nego Kuća Cveća i odavanje počasti pokojnom maršalu, Drugu Titu. Ovaj događaj delimično remeti planirano okupljanje na Adi, prvo kod Delte Motors-a, a onda i na Petrol pumpi. Inače, Delta je rešila da bude jedan od sponzora skupa pa je tom prilikom osim poklona za učesnike minijade delegirala i jedno Mini vozilo da bude pratnja tokom ostatka skupa.

S druge strane, komšije od preko puta (Petrol pumpa) su se i na ovoj Minijadi pokazale i dokazale potvrdivši onu narodnu: „Kad je beg bio cicija?“. Sa 1.000 litara goriva natočenih u rezervoare učesnika Minijade označili su polazak na put ka Srebrnom jezeru.

Kolona od 73 vozila, na momente dugačka i do 3 kilometara vijugala se poput lenje zimje preko Braničevskog okruga do svog finalnog odredišta gde je trebalo provesti sledeća dva dana. A na Srebrnom jezeru red odmora pa red Aperola (ponovo) uveli su učesnika skupa u novi dan.

Dan treći, subota (02.jul)

Izleti, odmaranje, vožnja skelom, poseta tvrđavi, takmičenja u jen’ dva tri, Stonom fudbalu, Boćanju vratili su učesnike u detinjstvo pa se neretko viđalo da se više matori lože na 1-2-3 nego klinci.

Da bi ceo događaj bio još uzbudljiviji deljene su i nagrade: za sve klubove učesnike Minijade, za najduži put – već pomenuti Ed i Spohie koji nisu iz Liverpula; za pomoć na putu – Damir iz Slovenije; za drinkig team – reprezentacija Grčke; nagrada DJ Saved my life – Wholly Rabbit; nagrada za solarijum – Aleš iz Slovenije u kabrioletu…. Sve ukupno 14 nagrada dodeljeno na Minijadi ove godine.

73 vozila mamilo je uzdahe tokom cele subote. Klasici, svi različiti, odavali su karatkere svojih vlasnika od hipsterskog preko aristokratskog do surovo trkačkog. S druge strane NOVI, namunjeni sa dozom agresivnosti beskompromisno su davali do znanja kakva im je narav. E sad, šta bi se u realnosti desilo kada bi zelena munja sa VTEC motorom stala na crtu sa 20’es godina mlađim JCW bratom plave boje – možemo samo da nagađamo. Da je u pitanju izbor za mis tu već nema zbora – klasici su mnooogo lepši, simpatičniji, harizmatičniji….

Dan četvrti, nedelja (03.jul)

Posle doručka polako kud koji mili moji.

Za kraj šta reći – organizacija za čistu desetku, Vlada i ekipa iz MKS dokazali da svake godine može bolje čak i ako se ponovi lokacija od prethodne godine; prezadovoljni učesnici sa svih strana; i prelepo sećanje sa iskrenom nadom da će se sve ovo ponoviti.

A ako bi se ovogodišnja Minijada gledala kroz brojke to bi izgledalo otprilike ovako:

• 73 Mini vozila
• 1 stojadin
• 3 kilometra duga kolona
• 8 zemalja iz kojih su stigle Mini posade
• 2 prekookenaske posade bez automobila (Kanada i Australija)
• 1000 litara bezolovnog benzina kao donacija Petrol pumpe za sve učesnike
• 47 zemalja obišla Lizzy Mae sa svojim Minijem pre Balkanske Minijade
• Ed i Sophie prevalili 3.000 milja u svojoj avanturi
• 1 kvar na Paklenoj pomorandzi
• 4 nova Minija se pokvarila tokom minijade i time potvrdili tradiciju starih minija
• 14 nagrada za učesnike

Jedina nepoznanica tokom skupa je količina popijenog piva.

Photo: Marko Maksimović

Text: Zoster uz pomoć Marka i Vlade