Atina ili Grad Bogova, kako je još nazivaju, bila je naša  destinacija za prvomajske praznike ove godine.

Zašto baš Atina?

Prvo, zato što nikad nismo bili tamo, drugo, prepuna je kulturno-istorijskih znamenitosti. Tokom puta ka Atini  mogu se obići atraktivne lokacije i sve to ne bi trebalo da košta puno. A i nalazi se na moru pa ako bude lepo vreme za 1. maj, možda se i okupamo.

Na bazi gornjih kriterijuma, naše 2.500km dugo putešestvije dobilo je sledeći koncept: u odlasku  dva dana Ohrid,  jedan dan Meteori,  tri dana Atina. U povratku Atina – Beograd u cugu.

U ovom tekstu nećemo se baviti Ohridom, jer ta priča zaslužuje poseban tekst, dok smo priču  o Meteorima već ispričali, pa ćemo naš putopis započeti kao da smo putovali pravo iz Beograda.

Dakle, za one koji krenu na ovaj bez usputnih skretanja, od Beograda do Akropolja deli ih 1120 km. Najveći deo tog puta je autoput. Međutim, na tri mesta tokom cele rute autoput se pretvara u magistralni put: prvi  segment je u Srbiji (od Grdelice do Vranja), drugi segment je u Makedoniji (50 km pred Gevgeliju) i treći segment je u Grčkoj (oko Nei Pori). Imajući u vidu radove oko Vranja kao i dve granice koje treba preći, minimalno trajanje vožnje je 12 sati.

Putarine – kroz Srbiju su 730 +190 dinara, kroz Makedoniju 50+60+60 denara (oko 3 eura), kroz Grčku ukupno oko 25 eura. U Makedoniji ne primaju sitne evre, dok u Grčkoj ne primaju kartice! Ni jednu. U jednom momentu ostali smo bez evra,  pa smo probali da platimo karticom, kad ono – moša! Isključili su nas s puta, dali potvrdu da nismo platili i pustili nas da nastavimo dalje – uz obavezu  da sa potvrdom izmirimo trošak putarine u narednih 15 dana na bilo kojoj naplatnoj rampi u Grčkoj. Naravno, u prvom sledećem gradu podigli smo pare na bankomatu i regulisali račun na sledećoj rampi.

Vožnja nije bila previše naporna – autoput nije  mnogo prometan, lepo se vozi, sve vreme oko 140 do 150 km/č, u zavisnosti od toga da li je ograničenje 120 ili 130. Inače, skoro sve vreme ste uz more i za razliku od monotonih predela kojima ste okruženi kada idete na Halkidiki ili na Tasos, priroda je sve lepša što ste više južnije. Brda, poneka klisura, pa tik uz obalu i more, krivudav autoput čine da vam kilometri brzo prolaze.

Od poznatih letovališta koje masovno posećujemo, proći ćete pored Paralije, Leptokarije, Nei Pori. Ovaj put nismo svraćali, jer smo tamo bili prethodnih godina.

Ali zato postoji mesto na koje smo morali da svratimo – naša preporuka je da kad već vozite ovuda, obavezno posetite Termopilski klanac, jer se nalazi tik uz autoput. Isključenje za Termopile je jasno obeleženo, a 2 – 3 kilometra dalje i spomenik Leonidi i njegovim Sparztancima koji su se tukli sa Persijancima.

Odmah da napomenem – klanac nije ni nalik na onaj iz filma 300. Brda su sa jedne strane, ali nigde nema one litice koja je od brda udaljena 10-tak metara, a ispod koje je more. Naime, od brda do mora ima najmanje jedan kilometar, jer se more od onda povuklo.

Od Termopila do Atine nismo više stajali osim sitnih pauza. A onda smo ugledali i Grad Bogova.

Prvi utisak po ulasku u Atinu je veličina – grad ie ogroman, preogroman, gradurina, ima 3,7 miliona stanovnika, što je dvostruko više od Beograda, a izgkeda kao da je tri puta veći od Beograda. Iskreno, dva dana kasnije, kada smo već upoznali grad, stekli smo utisak da živi mnogo više od nepuna 4 miliona.

Pošto nam je u planu za prvi dan bila Glifada, kroz Atinu smo samo prošli bez zaustavljanja. Glifadu sam već opisao pa se ne bih ponavljao. Tamo smo  bili smešteni u Palace Hotel Glyfada (4*) za koji imam samo reči hvale i toplo ga preporučujemo.

Druga dva proveli smo u samoj Atini.

Drevna Atina, kao i svaki grad (polis)  tog doba, imao je tri osnovna elementa: bio je opasan bedemom , imao je svoju agoru, odnosno, trg koji je predstavljao finansijski, politički i duhovni centar grada. Akropolj je treći element polisa i predstavlja mesto gde su bili smešteni hramovi i svetilišta.

Sve ove znamenitosti u današnjoj Atini skoncentrisane su uglavnom u samom centru grada: Monastiraki i Plaka su centralni delovi  grada gde se nalaze Grčka (drevna) Agora, Rimska Agora, Dionisosov teatar, Adrijanov luk, Zevsov hram i Panathinaikon stadion.

Ova dva dela grada se oslanjaju jedan na drugi, a odmah iznad njih je Akropolj na kome su Partenon, Erehteon i Propileja. Ispod Akropolja, s druge strane u odnosu na Plaku i Monastiraki, su Dionisosov teatar i brdo Filopapos. Malo dalje od centra, 1,5 do 2 km je brdo Lycabetus.

Da biste  sve ovo obišli, dovoljan vam je jedan dan, npr. od 08h do 17h, ali uz napomenu da vas očekuje  minimum 15km  pešačenja (merio uz pomoć aplikacije Strava na mobilnom).

Kakve utiske su ostaci drevne grčke u kombinaciji sa modernim delovima centra grada ostavili na nas?

Monastiraki – deo grada ispod Akropolja. Poznat po marketima, piljarama, raznoraznim radnjama koje prodaju sve i svašta. Simpatično, poluneuredno i nekako previše išarano grafitima.

Deo bliži Akropolju, uz samu Grčku agoru je vec druga priča –  male uličice, milion radnjica, milion restorančića i kafića, vrhunski frape. Ono što nas je najviše iznenadilo je cena – frape da padneš u nesvest je 3 evra. Iako smo mislili da će nas otkinuti po ušima, ceh za jednu espreso kafu i frape iznosio je 5,5 evra. U prelepom kafiću ispod samog Akropolja.

Plaka – slično Monastirakiju, ali deset puta lepše – zovu ga i boemska četvrt Atine, Atinski Monmartr. Kaldrmisane uličice, radnjice, dućani, suveniri, taverne…

Svuda su izloženi cenovnici klope i mogu vam reći da se za oko 12 eura po osobi moglo pristojno ručati. Plaka je takođe ispod Akropolja, graniči se sa Monastirakijem i završava kod Adrijanovog luka.

Grčka (antička) agora – daleko veća u odnosu na Rimsku agoru, prepuna ostataka starih građevina, sa prelepim Hefestovim hramom koji je nešto što se mora videti.

Ako se ne varam, ne postoji bolje očuvan hram od ovog iz tog ili čak i mlađih perioda.

Rimska agora – nakon dolaska Rimljana u Atinu došlo je i do premeštanja finansijsko-političkog centra iz stare agore u novu, koju su Rimljani napravili. Rimska agora je nastala oko 100 god. p.n.e.

Adrijanova biblioteka je ono što bi izdvojili kao upečatljivu građevinu, kao i kulu vetrova – osmougaonu građevinu koja se koristila za predviđanje vremena. Inače, dve agore su međusobno udaljene oko 500 metara.

Adrijanov luk – prelepi luk koji je delio staru Atinu od Rimske Atine, nalazi se oko 500 metara dalje od Rimske agore, u neposrednoj blizini Zevsovog hrama.

Zevsov hram – veličanstveno. Obavezno videti. Sagrađen  u čast vrhovnog Boga Zevsa, oko 480 god. p. n. e.

Akropolj – mesto gde će vam trnci proći niz kičmu, gde ćete osetiti lepririće u stomaku, pomalo izgubiti dah – ceo ambijent je fantastičan! Prosto je neverovatno kako su pre 2500 godina takvu lepotu gradili na jednom brdu bez  savremenih mašina.

Na vrhu Akropolja suvereno dominira Partenon, koji se vidi iz svakog dela Atine, osim kada dođete podno brda – penjući se gore, Partenon se gubi iz vida, pa ćete na vrhu prvo ugledati Propileju – fenomenalna ulazna vrata Akropolja. Tek po prolasku kroz vrata Akropolja otvara vam se  pogled na veličanstveni Partenon, dok je levo od njega Erehteon.

Malo istorije – Partenon je današnji oblik dobio posle trećeg obnavljanja, jer je dva puta bio rušen, drugi put u Grčko-Persijskom ratu. Sagrađen je u čast Atine Parteno, zaštitnice grada. Erehteon je sagrađen u čast Atine i Posejdona Erehteusa. U njemu je najpoznatje predvorje u kojem dominiraju karijatide (ženski kipovi koji zamenjuju stubove). Akropolj je svoj  veličanstven izgled dobio za vreme procvata u doba Perikla, oko 450 godine p.n.e. Taj period je poznat i kao zlatno doba Atine.

Dionisov teatar – najstariji teatar u Atini, nalazi se odmah ispod Akropolja, bukvalno u njegovom podnožju.

Sa oboda brda imate  pogled na unutrašnjost teatra za slučaj da ne budu otvorili kapije (što se nama desilo).

Brdo Filopapos – odmah uz Akropolj, sa vrha brda prelep pogled na Atinu i sam Akropolj. Obavezno napravite koju panoramsku fotku.

Krase ga spomenik Filopaposu, na samom vrhu, i Sokratov zatvor, gde Sokrat nikad nije bio zatvoren (zatvorili su ga u agori – barem tako piše na netu).

Panathinaikon stadion – ludilo! Kada sam ja, koji ne voli atletiku, dobio želju da se skinem golišav (kao stari Grci) i optrčim krug po stazi, onda zamislite kakav utisak stadion ostavlja kada ga ugledate. Građen 4 veka p.n.e., sav u mermeru, obnavljan dva puta, prima 70000 gledalaca. Na njemu su održane i prve moderne Olimpijske igre.

Grčki parlament – kada od Adrijanovog luka, krenete bulevarom Amalas, koji ide samom ivicom Plake stićićete do Sintagma skvera, na kome se nalazi grčki Parlament.

Svakog punog sata, ispred parlamenta  se vrši smena straže – poprilično paradno i vrlo neobično, ali svakako jedinstveno i obavezno za pogledati.

Brdo Likabetus – još nekih 500 – 1000 metara od Sintagma skvera. U podnožju brda imate lift koji će vas popeti na vrh (mislim da se plaća oko 5 eura po osobi, deca besplatno), a možete i stepenicama. U pitanju je najviše brdo u Atini, sa fenomenalnim pogledom na ceo grad u svim pravcima.

Kada ugledate koliko je Atina velika, prva misao će vam biti: zar je moguće da ovde  živi samo 3,7 miliona ljudi?? Na vrhu su i dva restorana, možete popiti piće, odahnuti od penjanja, čak i ručati.

Uz sve gore pobrojano, u Atini možete obići i videti: Botanička bašta (bila je zatvorena kada smo hteli da je obiđemo (preko puta ulaza u Zevsov hram),  Akademiju, Univerzitet i Nacionalnu biblioteku (sve u Panepistimio ulici koja spaja Sintagma skver i Omonia skver) , luku Pirej, do koje morate kolima jer se nalazi na drugom kraju grada kao i Glifadu, koja je opisana u posebnom tekstu.

To je otprilike ono što bismo mi izdvojili.

Ako izuzmemo sve gore pobrojane lokacije, moderna Atina dosta podseća na Solun.

Ukoliko ste se na put rešili kolima, preporučujemo da se provozate do rta Sunio (50 km od centra Atine, prođe se kroz Glifadu i sve vreme drži glavni put dok ne dođete do rta), na kome se nalazi impresivni Posejdonov hram.

Osim po hramu,  ovaj rt je poznat kao  jedno od najlepših mesta na svetu za gledanje  zalaska sunca. Po sunčanom danu, sa rta se pruža neverovatan pogled na ceo zaliv i mnogobrojna ostrva. Na žalost, mi  taj nadaleko čuveni zalazak sunca nismo dočekali (opisaćemo  kasnije zašto)

Dodatne informacije i saveti:

Parking – Naša preporuka je (ako ste došli kolima) da kucate u navigaciji bilo koju ulicu u delu grada koji se zove Plaka (podno Akropolja) i čim stignetu blizu destinacije zabodete prvi parking koji ugledate. Parkinzi su po principu malog platoa, npr 15x15m, i cena za dnevno parkiranje je oko 6 eura za DAN. Bolji parkinzi, koji imaju podzemnu garažu, su oko 10 eura za pola dana, plus 1 euro svaki sledeći započeti sat.

Praznici – Ono što bih vam svima odmah skrenuo pažnju je sledeće – nikako ne posećujte Atinu za 1. maj. Apsolutno ništa od muzeja i znamenitosti tada ne radi. Pomalo čudno deluje kada masa turista razočarano krene dole sa Akropolja nakon što poljubi kapiju. Joše je luđe kada masa ljudi krene sa rta Sunio jer su kapije oko Posejdonovog Hrama zatvorene, a da biste videli zalazak sunca morate biti u nivou hrama.

Šoping – ulica Ermou, koja se pruža duž  Plake i Monastirakija,  krcata je poznatim radnjama. Mi smo pazarili u H&M-u, koji je ogroman.  Inače, postoje dva H&M-a u istoj ulici.

Ulaznice za muzeje – 12 eura po osobi, deca ispod 18 godina ne plaćaju, studenti iz EU ne plaćaju. Sa jednom ulaznicom imate pravo da uđete na sve gore pobrojane lokacije (osim u lift za Likabetus) u roku od sedam dana od momenta kupovine ulaznice.

Za kraj – bez razmišljanja iskoristite prvu priliku i posetite Grad bogova