Ovo je intimna ispovest.
Neće biti ni preterano dugačka, nema potrebe – ni previše detaljna: bolje će biti da i vi sami ovo uradite, umesto da maštate kako to izgleda.

Radi se o kafi.
Kafu sam – redovno – počeo da pijem, za moje pojmove, kasno, tek kao student. Međutim, ima tu jedna kvaka. Ne uživam baš naročito u običnoj kafi, bila ona domaća (turci piju čaj, tako da je „turska kafa“ žešća izmišljotina) ili espresuša. Previše mi je gorka. Mogu da je popijem, ali nije mi merak. Zapravo, najviše volim instant kafu.
Ali i tu ima kvaka. Instant kafa je odvratna ako se pravi s vodom. Tako da je i dalje pijem kao i pre n.e., kad bi mi povremeno, kao klincu, matorci povremeno, od zezanja dali kafu. Pijem belu kafu.

Bela kafa se priprema ovako:

- Uspe se prst vode u čašu ili šolju.
– Doda se kafa po želji. Na tržištu ima koječega, meni najviše gode kronat gold od Jakobsa i Gold od Neskafea; razmuti se.
– Uspe se mleko.
– Zasladi se.

Ma nemoj mi reći, kažete. Naravno. Ima tu i caka i kvaka.

1. Mleko koje se koristi *mora* da liči na mleko. Ne može neki bućkuriš (Imlek, Niška mlekara…) Najbolje je pravo mleko, ali to je izvodljivo jedino ako držite krave ili vam mlekarica donosi mleko. Takođe, mleko mora da bude ili dobro ohlađeno, ili vruće. Sobna temperatura je garantovan ubica svake bele kafe. Ako koristite dugotrajno mleko, napravite mali otvor na tetrapaku, tako da morate da stisnete tetrapak da bi mleko isticalo. Onda mleko ističe u jakom, tankom mlazu, razmućuje kafu (ne prljate kašičicu) i pravi penu (ne mutite je).

2. Kao zaslađivač se može koristiti šećer *ali* je mnogo, mnogo boljekoristiti med (naravno, pravi). Bagrem ili livadski, spram ukusa.

3. Ova bela kafa se pravi, ako se ja pitam, u količinama od pola litre naviše.

Posebna fora, zbog koje pišem ovaj tekst, je srpska osveta . Čuli ste, valjda i pili, one fensi likere: Bejlis, Kerolans, Šeridans… koji se baš lepo mešaju s belom kafom.
I ja sam jedno vreme bio navučen. Mnooogo skup sport.

A onda sam, pre nekoliko večeri, u naletu eksperimentalnog raspoloženja u svoju netom pripremljenu kriglu bele kafe izručio jednu čašicu orahovače. Orahovača, to je ono kad se nabere gomila mladih, mekih, kao porculanac velikih oraščića, izruči u veliku teglu u koju je usuto brdo šećera i zalije domaćom, da stoji do jeseni.

E, ova kombinacija – čašica orahovače na 0,5 l bele kafe… to leči, kako mi je odmah palo na pamet, ne sidu, nego nekrotičnu gangrenu karcinoma AIDS. Iz mesta sa’ranjuje sve poznate svetske likere. Treba li nacrtati? Med, mleko, orasi… i kafa i rakija. Na jednom mestu, u jednom gutljaju. Kud ćeš bolje.