OutdoorPutopisi

Biciklom oko Tasosa

Prošlogodišnje letovanje ostalo mi je u posebno dragom sećanju iz dva razloga:

1. Prvi put sam posetio Tasos

2. Prvi put sam na letovanju rentirao bajs (MTB) i proveo dobar deo vremena vozeći se po ostvru

Tada sam se uglavnom vozikao do 30 km udaljenosti od svog apartmana, mahom posećujući okolne plaže. Svoje uspomene sa tih vožnji pretočio sam i u tekst (klik ovde).

Međutim, ostala je jedna neispunjena želja od prošle godine, a to je, da bajsom, u jednoj vožnji, obiđem celo ostrvo.

Ceo krug je oko 95 km uz 2.750m visinske razlike. Neki će reći – pa to nije ništa. Istina, s aspekta onih koji mnogo voze. Za mene, koji sam počeo da vozim u sezoni 2013, bogami, ovo je bio zešći izazov.

Elem, da skratim, obzirom da smo rešili da ove godine ponovimo letovanje na Tasosu, poneo sam sa sobom svog drumaša i postavio cilj da ovog leta ne idem kući dok ne obiđem krug oko ostrva.

Stanje sa kondicijom je otprilike ovako: prošle godine prevezao sam 2.500km, ove godine do 15.jula 1.500. Znao sam da distanca sama po sebi nije problem, jer sam ove sezone već vozio preko 100km dnevne rute.

Postojala su druga dva problema koja su me više brinula.

Prvi problem, usponi, kojih ima podosta tokom prvih 50km. Što je najgore, prvi uspon do sela Panagia je ujedno i najgori uspon, 4km u bloku, nagib 7,2%. U Beogradu sam dobio savet, da krenem preko Panagie tj levi krug, kako bi poslednjih 40km vozio po ravnom. To znači, da me uspon smrti očekuje već posle drugog kilometra (dok su noge još uvek ‘hladne’)

Na vrhu brda kod sela Panagia

Drugi problem, visoke temperature – već oko 10h prepodne ume da prži po 35 stepeni, u podne da i ne pominjem.

U svakom slučaju, posle sedam dana ‘treniranja’ po Tasosu  u vidu svakodnevnih vožnji po 40 do 50km, došao je na red ceo krug.

Krenuo sam u 7 h ujutro iz Limenasa. Posle 2 km naišao je gore pomenuti uspon do Panagie. Prešao sam ga relativno brzo. Čak sam samog sebe iznenadio sa kakvom lakoćom sam ga prevezao (prošle godine, taj isti uspon nisam uspevao da savladam u cugu vozeći MTB. Najbolji rezultat tada bio je jedno zaustavljanje usput). Sada, međutim, nisam pravio pauze.

Pun sebe, nastavio sam dalje ka Potamii. Tih nekoliko kilometara spusta su idealna prilika da se noge odmore. Deo od Potamie do Paradisos Beach-a je goredoliranje.

Posle 25km goredole, prosečne brzine 16,5 km/h stigao sam do Paradisos plaže – jedine nudističke plaže na ostrvu. Trebalo mi je 90 minuta do tamo. Umora nije bilo, ali me je osećaj gladi naterao da napravim pauzu. Imajući u vidu da sam od silnih uspona bio natopljen znojem, 15 minuta pauze za nudističko kupanje (posle brzinskog doručka) bio je pun pogodak.

Stenoviti deo Paradisosa namenjen nudistima (u pozadini peskoviti deo iste plaže)

Oko devet nastavio sam dalje.  

Ono što tada nisam znao, a shvatio sam tokom vožnje – moja prva ubeđenja su bila da posle Paradisosa teren postaje ravan i da je sledeće visinsko iskušenje tek na izlazu iz Limenarie, što je oko 30km odatle. Kad ono, ne lezi vraže, sledećih 15 km, od Paradisosa do Manastira sv.Arhangela, obiluje strmim usponima.

Tih sat vremena goredoliranja su bili možda i najteži deo puta. Hladovine je sve manje kako odmičete, a zvezda sve više prži. Prosečna brzina i dalje je bila 16,5 km, temperatura preko 30 stepeni.

Posle Paradisosa, hladovine na putu je sve manje

Na tom delu puta do manastira, prolazite pored plaža Agios Ioannis i Alki. Na ulazu u manastir ponovo pauza – 2minuta da napunim oba bidona (ukupno 1,5lit).

Plaža Aliki

Posle manastira sledi spust do plaže Livadi, a odatle možda i najsurovija serija uspona – sećam se da sam u sebi proklinjao onog ko je konstruisao strmoglavi pad do najgluplje plaže (Livadi) na ostrvu da bi zatim usledio najsuroviji uspon na ostvru.

To je deo puta kada je počela da me napusta nada da mogu da napravim ceo krug. Svaki okret pedale bio je sve teži, svaki udah vazduha sve vreliji. Sećam se zabezeknutih pogleda turista iz automobila, sve u stilu – pogle budalu gde i kad je našao da vozi bajs. Mogu samo da zamislim na šta sam ličio onako unezveren.

Nekako, ne znam ni sam kako, uspeo sam da savladam  tih poslednjih nekoliko gore do Potosa. Kad sam ugledao putokaz za čuvenu Giolu, skontao sam da je kraj najvećem broju uspona i da konačno kreće ravno! Jupiiii   

Giola

U glavi sam podvukao crtu – gotovo je sa usponima, ali ne i sa vrućinom. Mislim da je tada već bilo preko 37 celsiusa. Trebala mi je još jedna, poslednja pauza da se osvežim, resetujem, obnovim snagu za poslednju trećinu puta.

Pet kilometara posle Potosa je Limenaria, gde sam napravio drugu pauzu od 15min, tzv Frape pauzu. Hladan frape, hladna voda i tih 15 minuta sedenja, povratili su me u život.  

Od Limenarie do Prinosa ima oko 20km. I taj deo puta je u početku gore dole – najgore je na samom izlazu iz Limenarie i nekih 3-4 km posle, u nivou Skale Marion. Taj deo mi nije teško pao, verovatno zbog pauze neposredno pre toga.

Kada i Skalu Marion prebrodite, nailazi poslednjih 35km, koji su manje više ravni.

Posle Sk.Marion, nailazi Skala Sotiros. Odatle do Pachysa je bukvalno sve ravno. Tih 15-tak kilometara sam preleteo. Mislio da sam vozio oko 30+. U Skali Sotiras imate česmu sa ladnom vodom u centru sela, gde možete natankovati bidone.

Poslednji napor na etapi bio je na usponu kod plaže Glifoneri, koji je realno smešan u poređenju sa prvim delom puta. 

Na vrhu poslednjeg uspona – rt između plaža Glifoneri i Glikadi

To je ujedno i poslednji segment od 10-tak km koji se brzo prelazi.

Kad sam stigao ispred apartmana, na STRAVI je pisalo: 95km, 2722m visinske, 4h52min efektivne vožnje, prosečna brzina 19,3 km/h.

Šta reći za kraj – ispunio sam cilj koji sam sebi zacrtao još prošle godine. Nije bilo lako, čak šta više, mnogo napornije nego što sam očekivao. Razlika je što sam mislio da ću omanuti na penjanju do Panagie, umesto što mi je vrućina zamalo stopirala akciju.

Da je temperatura 10-tak stepeni manja, mislim da bi ladno mogao i sutradan da napravim krug. Ovako mi je trebalo 24h samo da se vratim u normalu tj kompenzujem.

p.s. jedan savet – ako se rešite da pravite krug, ili to uradite po oblačnom vremenu ili krenite u 6h ujutro i planirajte celu akciju da privedete kraju do 11h.

20140726_160635
Previous post

Najbolja jagnjetina na Balkanu (1.deo) - Javor Agapi (Mrzenci, Makedonija)

20140726_175351
Next post

Vila Dan Dar (Novi Dorjan, Makedonija) - ugodno prenoćište na putu za Grčku

  • Nemam šta da dodam, vozio si po najgorem vremenu. A taj uspon na tu kilometražu je solidan.

  • Pingback: Podvodni ribolov()