(napisala Zosterova supruga; Zoster se povremeno nadovezao tu i tamo) Prvomajski praznici, šest neradnih dana, a uskoro i desetogodišnjica  braka. Deca spakovana i “otpremljena” kod bake i deke…Rim, večni grad, grad ljubavi, prosto se sam nametnuo. Kao i obično kada su putovanja u pitanju, auto je naš izbor. Prelazimo dugih,

Pakovanje za odlazak na godišnji odmor je jedna od manje prijatnih uspomena vezanih za letovanje a nijedan deo prtljaga – uz izuzetak ronilačke opreme, ko voli da roni – neće napraviti razliku između prosečnog letovanja i letovanja za pamćenje. Do pojave bicikla. Ovaj put neću da pričam o letovanju na

Kada sam, po okončanju avanture, pomenuo kako nameravam da napišem tekst o ovoj odisejici, saputnica me je bezmalo ukorila: „daj, čoveče, pa koga će to da zanima?“ Zaista, 160 kilometara po brežuljkastom terenu za jedan dan… nije baš sport za svakoga. Ali, kao i uvek, jednog dana, junak iz bajke

Otići u Rim, a ne videti i sela u njegovoj okolini, velika je greota. Mnogi hoteli u ponudi imaju ovakve izlete, a naša preporuka je da ne propustite Tivoli i Cerveteri. Tivoli se nalazi na 35km udaljenosti od Rima. Visoko u brdima, sa neverovatnim vidikovcima odakle puca pogled na ceo

Avionom ili automobilom?. Cenovno otprilike isto. Avionom je svakako brže, lakše i jednostavnije. Ali… Velika mana je što ostajete uskraćeni za sve ono što na tom putu možete videti. Prelepe gradiće koji ne zahtevaju previše vremena a ostavljaju utisak zauvek. Prva stanica – Verona… Grad Romea i Julije. Za sat

Za razliku od prošlogodišnjeg prvomajskog roštiljanja na vikendici, ove godine smo rešili da posetimo Rim u istom terminu. Usputna stanica na tom putu bila nam Ljubljana. Dodatni motiv za posetu Ljubljani je i viđanje sa starim dobrim drugarom koji tu živi i kod kojeg smo planirali da prespavamo. To nam

Prvi put ovog aprila krenula sam u Solun autobusom. Put je nešto malo duži nego kolima, ali nije posebno naporan. I pored dve granice, procedura je jednostavna, pa ne morate ni da izlazite na graničnim prelazima, tako da oko 450 km od Niša brzo prođe. Solun uglavnom posećujemo nakon letovanja,

Leto 2012. Dve osobe koje nemaju dodirnih tačaka, u vrlo kratkom vremenskom periodu su me posavetovale da umesto teretane počnem da se bavim biciklizmom uz prosto obrazloženje – mnogo je zdravije i neuporedivo lepše. I tako ja tada napravih sa biciklom nekih 50-tak kilometara u sedam-osam vožnji. Tako sam došao

Pre par dana (mart 2013) dogovorim se sa ocem da odemo do Mađarske u kupovinu. Sve smo mi lepo isplanirali osim snežne mećave, koja dan ranije zadesi pomenutog severnog suseda. Pošto smo se opasno naoštrili da nam dupe vidi put te subote, rešismo da u slučaju iole pristojnog vremena zapalimo

„When I die Dublin will be writen in my heart“ – James Joyce Ne znam zašto sam oduvek želeo da pišem putopise – možda zato što sam iznova želeo da se vratim u gradove u kojima sam boravio, obnovim uspomene na njih, prošpartam istim onim ulicama kojima sam neumorno hodao

Državni praznik Sretenje je ponovo bila prilika da se poseti Sofija. Tamo je radni dan, pa je funkcionisanje lakše, pre svega mislim na zamenu novca koju možete obaviti u banci .Ne morate da jurite menjačnicu koja radi vikendom. Ovog puta je plan bio 2 u 1, tj. shoping i balet

Za Sretenjski praznik ove 2013-te supruga i ja smo rešili da se počastimo trodnevnim izletom na Kop. U principu je sve bilo kako smo planirali, ali su se kao i uvek pojavile i nepredviđene okolnosti koje su nas vratile u realnost i dale odgovor na pitanje zašto Srbi i dalje

Iz arhiva prošlosti (kakav pleonazam!) – poslednjeg dana jula 2006, Storm i ekipa biciklista iz Knjaževca (spiralc, nameless.developer i Peđa, svi poređani sleva nadesno), svako iz svoje matične baze, se sreću na pola puta između Knjaževca i Aleksinca i ispituju zanimljivosti u i oko Soko Banje (na ovoj slici su,

Jednodnevni izlet do Sofije  u organizaciji niške agencije po stvarno pristupačnoj ceni od 10 eura za prevoz, plus 5 eura za kartu za operu postaje sve popularniji. Ni sama nisam baš bila sigurna kako  to  izgleda – da li će biti zinteresovanih i sl. Čak mi je jedna moja prijateljica

Kada sam 2009. na jednoj drugarsko-pešačko-biciklističkoj turi upoznao Snežu, delovala je kao osoba koja se sapliće o sopstvena stopala. Ne jer je smotana, nego… pa, ne znam… iz današnje perspektive je lako praviti se pametan i reći da ti je intuicija bila na pravom tragu – nego jer je htela. Nedavno je

Više od dve decenije  redovan sam gost na Kopaoniku. Poslednjih godina i u zimskom i u letnjem periodu. Za to vreme promenilo se dosta toga mada su neke su neke stvari ostale iste. Iz tog razloga sve ono što se na Kopu promenilo ili je ostalo isto ja klasifikujem u

Ove godine tokom boravka na Kopu toliko smo se naslušali priča o skijalištu Stara planina da smo bukvalno 24h po dolasku sa Kopa rešili da je posetimo pa makar i na dva dana. Svoje utiske iznosim hronološki: Put – prva i osnovna greška koju prave svi koji dolaze iz pravca

2011/2  Tokom godina sam dočekivao novu godinu na više načina: s društvom u kući – izlizalo se dok smo bili u ranim dvadesetim; s devojkom na gajbi (predvidivo), na trgu (jednom bilo simpatično, drugi i poslednji put jezivo). Najčešće, s devojkom na gajbi. Predvidiva šema; večerica, pićence… i tako te

Kreveti su stari, rekao nam je vlasnik, preko 40 godina, nabavio ih je u Bosni. Voli stare stvari, kuća koju iznajmljujemo ih je puna – na sreću, radi se o sitnicama. Nažalost, uz stare krevete su stigli i prastari dušeci, punjeni morskom travom i federima. Trava se u međuvremenu ispostila,

Povratak sa avanture u Bormiu, rešili smo tokom boravka na Alpima (na, ne u, stalno smo bili ozgo), ćemo produžiti za koju stotinu kilometara, pošto ćemo se spustiti južnije od najkraće štrafte i obići Veneciju. Ta močvara je svakako na listi mesta koje svaki ozbiljan putnik jednog dana mora da