Ćuretina u sosu od rena s testeninom

Kao i svi mladi a radeni ljudi, često sam u prilici da se uhvatim za kvaku sposoban da pojedem vola oca a da me za ručak sačeka nekoliko vrsta neopranih tanjira. Tako i neki dan: reljef šporeta ravniji od Srema jasno je govorio o verovatnoći konzumacije putem kašike a u frižideru smetovi zavejali zemne ostatke nečeg od pre tri dana, što je gre’ota baciti odmah, nego mora da stoji još tri dana.
Međutim, predosećaj me je nagnao da još prethodno veče dejstvujem u tom pravcu: ćureći batak iz RSS feeda* bio je odmrznut.
(Dobro se sećam da ih je bilo dva, al’ ukućanka na kvar pojela jedan dok nisam bio tu a meni nespremila ništa)

Analizom frižidera sam pokazao da od repromaterijala imam i nekoliko čenova beoluka** i načetu teglicu rena. U roku od 5 minuta, u šerpici se krčkala paklena smesa sledećeg sastava:

- ćureći batak bez koske (gomilu kalcifikovanih tetiva vaditi kad batak bude spremljen, lakše je),
- 3 čena beoluka (realno, moglo je i 5, uz ozbiljan luk ne bi trebalo više od 3),
- veća količina rena iz teglice,***
- maslinovog ulja da pokrije dno šerpe,
- malkice crnog mlevenog bibera,
- i 1 žlica vegete.****

Podlivano vodom i krčkano na tijom plamu dok se ne raspadne. Trebalo ga je podlivati belim vinom al’ ajd’ sad. Tempo di kotura pola sata+.

Dok se paklena smesa dinstala, skuvao sam testo. Idealno bi poslužile tađatele ili (eh…) mlinci, al’ zbog surovih terenskih uslova i jakih neprijateljskih dejstava, poslužile su i spiralice. Lično, više volim da je testo al dente , al’ ovo sam pustio da se dobro skuva. Dodatno sam ga blagoslovio s još malo belog luka (eh…) i podlio tomatelom nakon što sam ga ocedio, al’ mrvicu, samo da ofarba.

Kad je batak bio gotov, prelio sam celu tu šerpicu u testo, zamešao i rasturio se od pure s testeninom u socu od rena. Jedino osta žal što nije bilo ‘lađanog belog vina… išlo bi uz ovo samo tako.

*RSS feed: hrana koju šalje Rodbina Sa Sela. Pravilnije bi bilo RSS fodder, al’ to niko ne bi skapirao.

** Beoluk: mutirani beli luk, dvaput nabildovanijeg čena od karakterističnog, etno approved baštenskog belog lukca. Imenovan u čast Beovulfa. Nažalos’, ni približno tako opasan, potrebno je brdo toga da bi se izvukao odgovarajući ukus, a ljut u pokušaju.

*** I ja uvek popizdim kad mi kuhinjski maestro u obliku babe umesto tačne mere za nešto kaže ~ pa onako, ja to na oko, znaš kako to treba da izgleda/miriše/žmećka/pućka/rumeni, nisi jednom video, ceo život tako spremam…

**** Ako ne znate šta ovo znači, mnogo ste mali.