„When I die Dublin will be writen in my heart“ – James Joyce

Ne znam zašto sam oduvek želeo da pišem putopise – možda zato što sam iznova želeo da se vratim u gradove u kojima sam boravio, obnovim uspomene na njih, prošpartam istim onim ulicama kojima sam neumorno hodao tražeći ono nešto što bi mi ostalo urezano u sećanjima, ili da osetim vazduh koji je poseban za svaki od tih gradova, ili da ponovo sedim pored njihovih reka i udišem njihove mirise. Svaki grad sam tako upoznavao. Nisam vodio dnevnik, nisam beležio, ali ipak verujem da će mi fotografije sa putovanja, kartice hotela, programi sastanaka, vratiti sećanje i osećaj koji sam tada imao.

A zašto želim da počnem od Dablina, šta me je godinama privlačilo ka tom gradu, zašto sam pri samoj pomeni Dablina osećao neku vrstu uzbuđenja?  Da li je to zbog same Irske – zagonetne, uzbudljive, daleke, ili zbog moćnih književnika: Džojs, Beket, Vajld, Jejts, Šo ili Univerziteta – Triniti koledž sa Knjigom Kelta, ili zbog njihovih pabova, rok grupa  – U2, piva Ginis , viskija – Stara Džejmson Destilerija, zelenih parkova.

Dablin je opštinska grofovija i prestonica države Irske. Osnovali su ga Vikinzi 841. godine,  na ušću reke Lifej. Na ovoj reci, smeđe boje, izgrađeni su prelepi mostovi (slika 1). Danas Dablin ima oko 1,3 miliona stanovnika i glavna je luka Irske.

Razlog mog odlaska u Dablin je učešće na evropskom kongresu za Preventivnu kardiologiju – EUROPREVENT 2012. Ove godine je kongres bio posebno značajan jer je na njemu predstavljen novi vodič za prevenciju i rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesti.

Naš smeštaj je bio u Croke Park hotelu (slika 2) koji se nalazi neposredno uz istoimeni stadion, jedan od 4 najveća fudbalska stadiona u Evropi. Na njemu se pored fudbal igra i ragbi koji je posebno popularan u Irskoj. Hotel je nov, prostran, besprekorno čist sa odličnom irskom hranom.

Od hotela do Kongresnog centra trebalo nam je 20-30 minuta laganog hoda.  Put vodi kroz tipične Britanske ulice (slika 3 i 4), široke i relativno čiste.

Zgrade su od crvene cigle, niskospratnice.  Kako smo uglavnom odlazili na Kongres u ranim jutarnjim satima – u Dablinu se radnje otvaraju uglavnom u 09h, na ulicama nije bilo mnogo prolaznika tako da smo mogli da nesmetano  uživamo u arhitekturi grada. Dešavalo se da smo sretali grupe mladih ljudi, bučne i vesele ali i pomalo umorne jer su se verovatno vraćali sa noćnih zabava.

Sam Kongres je održan u Convention Centre Dublin – jednom od najlepših i najsavremenijih kongresnih centara u svetu (slika 5).

Svečano otvaranje Kongresa bilo je veoma lepo osmišljeno. Nakon uvodnog dela gde su govorili domaćini Kongresa, predstavnici samog grada, kao i predsednik Evropskog udruženja za pevenciju i rehabilitaciju došla je prava atrakcija. Svetski poznata irska baletska grupa, sa tradicionalnim plesom i nacionalno muzikom ostavila nas je bez daha. (slika 6).

Na kraju su nas pozvali na zajednički ples pokazujući nam plesne korake (slika 7). Sve je odisalo atmosferom srdačne dobrodošlice i gostoprimljivosti Iraca.

Od Kongresnog centra koji je pored reke Lifej, do centra grada išli smo besprekorno uređenim kejom (slike 8 i 9).

Nismo mogli a da se ne zadržimo na nekoj od brojnih statua koje su postavljene sredinom keja i koji obeležavaju istoriju Dablina i Irske.

Vreme je bilo idealno, samo jednog dana je padala blaga kiša i to smenjujući se sa dužim sunčanim intervalima. Dablin je smešten u priobalnom delu Irske i ima blagu klimu, tako da nismo imali utisak dosadnog kišnog vremena koje je tipično za Britaniju. Najniža prosečna temperatura je 6°C u januaru i februaru, a najviša je 15 °C jula i avgusta. Godišnja količina padavina je oko 760-1000 milimetara .

Jedna od stvari koju sam posebno želeo da vidim i posetim u Dablinu je najstariji koledž u Irskoj, Triniti koledž (slika10). Kraljica Elizabeta ga je osnovala 1592. godine. Koledž obiluje književnim bogatstvom svetskog značaja.

Na Triniti koledžu treba videti Knjigu Kelta, prekrasno ukrašenu mitološkim i keltskim motivima na rubovima rukopisa napisanim od strane monaha oko 800. godine. Rukopis Knjige Kelta (slika11) sadrži četiri jevanđelja na latinskom koja su zasnovana na tekstu Vulgate („obična“) (prevod biblije na latinski jezik). Ovaj prepis Biblije se smatra najlepšim rukopisom srednjeg veka. Ukrasi teksta se često smatraju vrhuncem stila poznatog kao “Ostrvske iluminacije”. Rukopis se sastoji od 340 stranica. Od 1953 . godine je uvezan u četiri toma. Stranice su napravljene od kvalitetnog jagnjećeg pergamenta . Ukrasi su djelo tri različita autora. Tinta je napravljena od taninske kiseline i železnih soli, što sugeriše da je uvezena izvan Irske.

Poreklo knjige vezuje se za skriptori j um (pisarska radionica u kojoj su se u srednjevekovnim manastirima pisala i prepisivala službena akta) manastira osnovanog 561. godine Nove ere – St Colum Cille on Iona, na ostrvu koje se nalazi na zapadnoj obali Škotske. Nakon napada Vikinga na ostrvo 806. godine monasi su utočište našli u novom manastiru Kells, County Meath. Nema načina da se sazna da li je knjiga napisana u Joni ili Kelsu ili na obe lokacije. Izložena je u Staroj biblioteci Triniti koledža od sredine 19. veka i godišnje je poseti preko 500000 posetilaca (slika 12 i 13). Rokopis je me dobio po mjestu Kells , gdje se vijekovima nalazio u samostanu

Dablin je posebna atrakcija i zbog velikana koji su u njemu živeli. Izreka kaže da je Bog izmislio viski da bi sprečio Irce da zavladaju svetom. No i pored viskija niko ih nije sprečio da zavladaju svetom književnosti. Najveći pisci prošlog veka u svim žanrovima bili su Irci: pesnik Jejts, prozni pisac Džojs, te dramski pisac Semjuel Beket. Moje otkriće Džojsa vezano je za knjigu – Pisma Nori. Pisma su posvećana njegovoj velikoj ljubavi Nori Branakl, koja će poći za njim kada 1902 napušta Irsku (i nikada se u nju više nije vratio) i koja mu kasnije postaje supruga. Međutim Uliks je roman po kome se uvek vezujete za Džojsa – ovo je moderni roman pisan kao “tok svesti”, smešten u jedan dan četvrtak od osam ujutru do 3h posle ponoći. Savremeni kritičari su ga proglasili najboljim romanom XX veka. U celom svetu, u Irskoj, a naročito u Dablinu , organizuju se brojne manifestacije u čast Uliksa. Dablinci i turisti šetaju rutom Leopolda Bluma, jedu i piju u kafanama u koje je on zalazio šesnaestog juna 1904. godine. 16. juni je Blumov dan, dan  za sve Džojsove fanove.

Ono po čemu se Dablin obavezno pamti je atmosfera kojom ovaj grad odiše. Tako je svaki dan u nedelji, u bilo koje vreme, a posebno naveče. To je grad zabave i posebno grad pabova, ima ih oko hiljadu. Polazeći za Dablin odštampao sam spisak deset najboljih pabova sa namerom da barem neke od njih obiđem. Temple kvart je najpoznatiji kvart sa pabovima, a u kvartu svakako najpoznatiji „The Temple Bar“ (slika 15). Čim uđete u ulicu gde se nalazi ne možete ga promašiti – „fotogeničan“, crvene boje, doteran, mora vam privući pažnju. Unutra je tokom celog dana krcato turistima iz celog sveta. „Živa svirka“ sa različitim izvođačima upotpunjuje atmosferu punu dinamike. Pije se viski i neibežno pivo, koje se toči cele godine sem na Veliki Petak i Božić. Naravno i mi smo uživali u Ginisu.

Iako je naša prva poseta Templ baru bila tačno u podne, pab je bio prepun. Imali smo sreće da je sto odmah preko puta bine bio slobodan. Stvorili su se idealni uslovi da osetimo pravu irsku žurku. Društvo preko puta nas bilo je veselo, često nazdravljalo kriglama Ginisa i pevalo pesme zajedno sa izvođačem. Od 2002. do 2012. godine ovaj pab je biran za najbolji irski muzički pab. Svakog dana ovde imate „sesije“ posvećene irskoj nacionalnoj folk i rok muzici.  Poseban raritet je kolekcija 410 boca različitih irskih i škotskih viskija i burbona. Da podsetim da je Jameson Irish Whiskey najprodavaniji irski viski na svetu sa 20 miliona boca godišnje. Ima još mnogo dobrih pabova u Dablinu, a neki od njih su: Brazen Head ( www.brazenhead.com ), O’Donoghue’s , The Auld Dubliner …

Logično je da se nakon boravka u Templ Baru uputimo pešice ka tom čuvenom Ginisu – pivnici, fabrici i muzeju u isto vreme.

Ginis je jedno od najpoznatijih piva na svetu, poznato po tome što od 18. veka za pravljenje piva koriste ista četiri sastojka – ječam, vodu, hmelj i kvasac. Tamnocrvena boja i jedistven ukus potiču od prženog ječma. Prvo pivo Ginis proizvedeno je u Dablinu 1759. godine. Svakog dana se u svetu popije oko deset miliona krigli ovog piva , što iznosi skoro 2 milijarde krigli godišnje.

Tvorac piva, Artur Ginis, vizionar i filantrop je pre tačno četvrt milenijuma potpisao zakup na 9.000 godina za pivaru St. James’s Gate u Dablinu po godišnjoj renti od 45 funti. Sve do 1986. godine na čelu pivare bili su članovi porodice Ginis, a danas se ta kompanija nalazi u sastavu koncerna „Diageo“ i predstavlja treći brend po profitabilnosti, posle Smirnofa i Džoni Vokera. Ovo pivo se danas prodaje u više od 150 zemalja sveta. Slavni Džems Džojs imao je običaj da porodicu Ginis naziva „Lordovima od bačve“. Harfa koja se nalazi na logotipu Guinness-a predstavlja nacionalni ponos Irske.

Sam obilazak fabrike koncipiran je kao mogućnost upozanavanja sa istorijom proizvodnje ovog piva ali i sagledavanja sadašnjeg kompletnog procesa pravljenja piva (slika 17 i 18).

Ovo treba uraditi da bi doživljaj Ginisa bio pun: poslušaj, pogledaj, dodirni, pomiriši i popij (slika 19).

Sama pivara je smeštena na šest spratova. Idete pešice, gledate kako se pivo pravi, mislim da na trećem spratu možete se malo i osvežiti pivom sa slavine. A ako sve to  izdržite, na sedmom spratu, u Graviti baru, čeka vas pivo koje se toči na slavini i neverovatna panorama grada.

Kada Vam daju Vašu “zarađenu” kriglu piva nikako ne smete žuriti, morate sačekati i gledati kako se pena u srednjem delu formira. Dok deo pene koji dodirne čašu prestaje da se kreće naviše, pena u sredini slobodno nastavlja da se diže što stvara vizuelni utisak pene koja se diže i spušta – divan osećaj dok vam „pena“ ide na usta. I taman kada mislite da krenete sa ispijanjem, formiraju vam detelinu na beloj peni (slika 20). E tek onda možete ščepati kriglu  i živeli.

Ukoliko imate sreće onda sledi još nešto što nikada nećete zaboraviti – sedite pored prozora, pogled na Dablin i ispijate Ginis.

Još par zanimljivosti kada je Ginis u pitanju. Velika časa ovog piva sadrži svega 198 kalorija – manje čak i od obranog mleka ili soka od pomorandže, a svakako manje od ogromne većine drugih piva. Toliko je hranljivo da se preporučuje čak i majkama u fazi dojenja.

Normalno, posle ovakvog hedonističkog dana sutradan se morala fizička aktivnost podići na viši nivo. A to je bio i dan kada se u ranim jutarnjim satima pre prvih kongresnih sesija promovisao i vežbao Tai Či. To je poseban način vežbanja koji se pokazao izuzetno korisnim za kardiovaskularne bolesnike. Verovatno će u sledećim preporukama ovaj način vežbanja zauzeti posebno mesto.

I na kraju jedan deo Dablina koji je ostavio na mene neizbrisiv utisak i obavezno ga treba posetiti:   Centralni gradski park, St. Stephen’s Green (slike 21-23.). Otvoren je za javnost 27. jula 1880. godine, prostire se na 22 hektara, blizu je šoping centra, stvoren za odmor i uživanje. Pogledajte.

I tako posle svega viđenog dolazi neminovno i čas rastanka. Šta osećate nakon posete mističnoj zemlji Kelta i njihovoj prestonici Dablinu. Da Vam se desi ono deja vu – već viđeno ili da se ponovo vratite u ovaj grad? Ja bih to da ponovo šetam kejom reke Lifej, nazdravljam viskijem i pivom u Templ baru i sedim na klupici u cenhtralnom parku. .

napisao Ivan Tasić