Jedna naša stara narodna pesma kaže „dođe vreme sve se preokrene…“ To je bila prva misao koja mi je pala na pamet kod pisanja ovog teksta. Evo i zašto – nekada je Leskovac važio za prestonicu roštilja i tamo sam odlazio pun elena sa ciljem da se ubijem od specijaliteta načinjenog od mlevenog mesa pa bačenog na skaru.

Međutim, kao što gore navedeni stih kaže, vremena su se stvarno promenila. Ne, nije se tamo ništa loše desilo – u Leskovcu se i dalje uživa u vrhunskoj klopi, ali ne u roštilju već u nečem drugom. A vrhunski roštilj jede se u Nišu ( Mrak i Dva Jarana ).

Samo po sebi nameće se pitanje šta i gde se onda tako dobro jede u Leskovcu? Ako izuzmemo nepravazidjen kiosk Bibac i njegov kultni specijalitet „Kombinacija“, za one koji ne vole s nogu već preferiraju opciju sto, stolica, konobar, escajg tu je restoran/kafana/etno brvnara Groš u Leskovcu. Odmah napominjem – na mene je Groš ostavio odličan utisak.

Evo i zašto…

Ambijent. Mali milion etno restorana ima po Srbiji. Lako daju sebi za pravo da se prozovu ETNO. Znate ono – u enterijeru dominira drvenarija, okačiš dva klipa kukuruza na zid, neku ofucanu narodnu nošnju i nezaobilazni deo – stari drvenih točak sa nekih čeza-karuca i eto etno restorana.

Groš nije takav. Mnoštvo detalja, sitnih detalja čine da se stvarno osećate kao da ste se vratili u istoriju. Sve je uradjeno sa puno pažnje, upicanjeno, možda čak i na samoj ivici da bude kičerica. Ali nije. Konobari u narodnim nošnjama, rakija u unučićima, posude u kojima se servira hrana, ćilimi, stolnjaci. Ma sve. Odlično je. Ostavlja utisak. Barem je na mene ostavio.

Hrana. Puno puta smo bili, ni jednom roštilj nismo jeli. Glavno jelo? I do njega jedva dođemo. Zašto? Zato što se toliko upucamo od predjela da je glavno jelo nešto poput nužnog zla.

A šta pojesti za predjelo?

Jedno i samo jedno, najbolje na svetu, sveCki mega hit – pržena sprža sa paprikom i sitno seckanom dimljenom vešalicom. Ovo je toliko dobra kombinacija da to nije normalno! Bruka! Dobra lepinja, malo kajmaka i udri Mile. Znači vrh! Prvih nekoliko poseta Grošu završavao sam na na predjelu. Glavno jelo nisam ni poručivao.

Međutim od nedavno sam otrkio nešo novo u ponudi i od tada sam počeo da taktiziram sa predjelom. Ta nova svetska perverzija kojoj se klanjam svaki put odem tamo zove se Seljačko meso. Vrlo je slično dimljenom vratu na žaru. Za sve one koji preferiraju taj tip mesa Seljačko meso je opcija koju ne smeju izostaviti prilikom posete Grošu.

Cene i usluga – sve u svemu je više nego korektno – usluga je brza, konobari ljubazni i profesionalni, cene više nego pristojne. Jedina mana je zabrojavanje – naime ponekad se desi da se na računu pojavi jedna kisela vode više nego što ih je bilo, ili npr salata… Ali i to se lako prevaziđe – napomenete konobaru šta ste zapazili, ne ostavite bakšiš i tu ste gde ste u finajskom smislu.

Da rezimiram – kad ste u Lesovcu ili u prolazu autoputem, svratite u Groš obavezno. Poručite gore navedeno i uživajte u neverovatnim gastronomskim đakonijama.

I da ne zaboravim – koliko je jaka kalorijska bomba ova kombinacija najbolje govori količina alkohola koju pride možete popiti, a da ni ne primetite uticaj na moždane vijuge…