Nedaleko od Kalenić pijace, nekada na platou preko puta osnovne škole Jovan Miodragović a sada na pola Novopazarske ulice  nalazi se hamburgerija Mara.

Porodična manufaktura koja cirka 20 godina a možda i više opstaje uprkos nabujaloj konkurenciji u okolini pijace. Najpoznatija po tome što prodaje odličan roštilj koji NIJE na ćumur več na plotni, sa ubedljivo najboljim prilozima (kačkavalj je primadona Marinih priloga), vrhunskom domaćom i dimljenoj kobasicom, pljeskavicom sa jajetom, gurmanskom pljeskavicom, ‘pojačanom’ pljeskavicom i lepinjom koja je najbolja u gradu. I relativno visokom cenom.

Osim gore navedenog, ovde valja sve probati jer je ovde stvarno skoro sve dobro. A i ono što nije, prilozi će ga učiniti dobrim. Verujte da ovde kao prilog dodaju toliko kačkavalja da to nije normalno. Pri tome je kačkavalj (verovatno trapist) lepo izrendan i svež da se prosto topi u ustima. A pavlaka, iako najobičnija Imlekova pavlaka, toliko dobro legne u kombinaciji sa tim sirom, uvek svežom vrhunskom lepinjom i pljeskom da prosto promeni ukus na bolje. Pri tome oni u jednu pljesku komotno stave pola plastične čaše. Ovde nema pirotskih štedljivih fora, ovde se prilozi trpaju do besvesti. Ono što preporučujemo uz ovu kombinaciju je jaje na oko u ovakvoj pljeski. Ukus je odličan a proteina na izvol’te. Prava proteinska bomba!

Meni se iskreno ponekad dešavalo da kod Mare doručkujem, ručam i večeram. Npr za doručak sendvič suvi vrat, za ručak uzmem gurmansku, a za večeru posle teretane običnu pljesku sa kačkavaljem i jajetom. Kad hoću da promenim onda ubacim dimljenu kobasicu u kifli sa kačkavaljem. To je tek nestvarno dobro. Evo čak i dok kucam ovo počinju da mi krče creva.

E da, da ne zaboravimo – ovde imate i kojekakvih poslastica da se zasladite, a ono što preporučujemo su palačinke. U čemu je tajna Marinih palačinki? Pa u tome što su iste kao one što mama kući pravi, ne one velike od pola metra u prečniku što ih smotaju u trougao, već one manje što ih peku u tiganju i zarolaju u tubu kao tepih kad se srola. Uzmete onu najobičniju varijantu sa pekmezom i osećaj je identičan onom kad ste bili klinac i kad su vam roditelji spremali iste.

Ono što se kod Mare mora pohvaliti je kvalitet koji se za 18 godina, koliko ja jedem kod njih, nije promenio. Naprosto kvalitet je vrhunski.

Dve stvari koje moram da napomenem –

prvo, mesta za parkiranje skoro da nema, pa se ne retko kruži po kraju celih 10min da bi se našlo mesto za parking ili se stisne petlja i stane gde je zabranjeno pa šta Bog da.

drugo – iz ne znam kog razloga Mara nije uvela aparat za kartice pa je ovo valjda jedino mesto u celom gradu gde karticom ne možete platiti

Za kraj sta reći –  kad hoću da uživam u vrhunskoj pljeski od vrhusnkom mesa spremljenoj na vrhunski način, gde prilozi kvare doživljaj, odem kod Matorog u 10-ku na uglu Cvijićeve i Takovske i umrem uživajući u najboljem mesu uz luk i tucanu papriku. Kad mi se jede double cheesburger u srpskom izdanju, e onda odem kod Mare na Vračar.