Napisao: Aleksandar Savić

Savršenom aceto balsamicu potrebno je i društvo, stari sir Parmigiano-Reggiano i vino Lambrusco.

Pravi parmiđano je još jedna vrsta umetnosti, koja se stvara 2-3 godine. Počinje jednostavno, kravljim mlekom pomešanim sa enzimima. Smesa se zagreva i brzo postaje smesa za sir koja sa smešta u obruče. Takvi točkovi sira teški su nekih 40-50kg.

Od tog trenutka počinje umetnost. Sir se stalno proverava, okreće, soli, ko zna koje su još tajne…

Godinu dana kasnije se rigorozno proverava od strane konzorcijuma, pomoću čekića i sluha i ako je struktura pravilna – dobija pečat. Još godinu ili dve dana kasnije dobija se konačni proizvod.

Struktura je takva da se sir kruni i lako lomi. Simpatičan je mali kratki i široki nožić, ne duži od 5-6 cm kojim lako preseku ogromni kolut sira u svega nekoliko poteza. Tekstura je blago hrskava zbog fermentisalog šećera. Ukus, povremeno slatkast, povremeno blago gorak, izmeni se više puta u toku samo jednog zalogaja. Na kraju ostane divna kremasta masa.

Aceto na malom parčetu starog sira…

A posle toga, vino Lambrusco, crno, gazirano i suvo.

Tako osetite udar sirćeta, koji smeni ukus sira koji se promeni više puta, ostane pun ukus tog zalogaja.

I na kraju vino ne ispere u potnunosti taj užitak u ustima – a stvori nov ukus.

Od srca preporučujem ovaj užitak svim ljudima koji vole život i trude se da prožive što je moguće više. Onaj koji proba mora da ima bogata sećanja, ne sme da bude prazan čovek – takav neće shvatiti lepotu.

Zato hedonisti meni slični, obiđite nekad Modenu, nije daleko, nije ni skupo, a obogatiće vam život i pružiti puno novih iskustava.