Obožavam ajvar. Od jeseni do proleća skoro da nema obroka uz koji ga ne jedem.

Šta je najveći problem ajvara? Što je vrlo teško naći proveren domaći pravi pravcati ajvar (ovo pričam iz aspekta osobe koja živi u Beogradu i nema uslove a ni znanja da napravi dobar domaći ajvar).

Do sada sam taj problem rešavao po principu ’brigo moja pređi na drugoga’ – pozovem majku, kažem joj šta da mi obezbedi i čekam da mi pošalje.  Međutim, i njoj sam valjda dozlogrdio pa mi je rekla kad već živim kod Kalenić pijace valjda mogu i sam da se snađem.

I naravno, pošto ne pazarim takve stvari po tezgama osim ako nemam preporuku, zapucam u prodavnicu i kupim teglu Podravkinog ajvara. Cena je bila negde oko 250 rsd (jesen 2013). Rukovodio sam se sledećom logikom – Podravka poznata firma, plus preporuka prodavačice (znate ono: Ma komšinja kad vam kažem, stvarno je dobar).

I kakav je bio? Realno ajvar je… Pa kako bih vam rekao… Sranje do bola, ni D od Domaćeg, skoro pa da osetiš svu tu hemiju ili koncentrate ili ko zna šta već stavljaju unutra. Pri tome to je toliko sitno samleveno da nemož ni provaliti šta su sve sastojci osim ako ne pročitaš na etiketi. Naprosto to je kao neka crvena smesa blago zaljućenog ukusa.

Nekoliko dana posle toga, više se nesećam ni kako je priča tekla, tokom razgovora sa kolegom s posla saznam da mu se roditelji bave proizvodnjom domaćeg ajvara. Pitam jel ga ima po dućanima, kaže on nema – prodaje ga po porudžbini direktno krajnjem kupcu. Pitam za cenu, kaže 400 dindži. Konstatujem da je skupo i kažem za cenu Podravkinog, a on kaže ’Pa brate mili ja prodajem pravi domaći ajvar, probaj pa ćeš da vidiš. Ne može se porediti sa Podravkinim’. I ja poručim dve tegle.

Mala porodična firma iz Brusa, simpatičnog naziva ’Iz Nanine kujne’ sa profi urađenim sajtom www.domaciajvar.com proizvodi ovo remek delo. To nije ajvar, to je umetnost. Hedonizam bez presedana. Već po izgledu kroz teglu primećuje se dramatična razlika u odnosu na one kupovne. A ukus? Pa svaki deo paprike u tom ajvaru se oseti.

Ja sam kupio blagi ajvar zbog sitne dece koja ne voli ljuto, sve sa idejom valjda će se i njima svideti. Pa ne da im se svideo, nego je za večerom u kući izbila opšta tuča kad je u poslednjoj tegli ostalo manje od pola.

Ajvar, koji je nekada u mojoj porodici konzumiran kao prilog dobio je sada čak i glavnu ulogu- hleb, pavlaka i ajvar kao namaz i udri…

Za kraj šta reći – ko ne proba neće nikad saznati. A ko proba sigurno će se ’navući’. Kontakt podaci za porudžbinu se nalaze na njihovom sajtu.

p.s. poznati restoran Sport na Autokomandi ima fenomenalni ajvar. Šta mislite ko je dobavljač?  :-)