Putopisi

Jednodnevni izlet u Sofiju – tri u jednom (razgledanje, Grk Zorba i shoping)

Jednodnevni izlet do Sofije  u organizaciji niške agencije po stvarno pristupačnoj ceni od 10 eura za prevoz, plus 5 eura za kartu za operu postaje sve popularniji. Ni sama nisam baš bila sigurna kako  to  izgleda – da li će biti zinteresovanih i sl. Čak mi je jedna moja prijateljica pitala  da li je to neka prevara za te pare.

Malo sam se raspitala kod nekih koji su već išli i rešila da krenem, pa šta bude biće.

I nisam se pokajala! U ovoj grupi je bilo preko 70 putnika, od kojih je preko 40 išlo na predstavu. To je za početak bilo prijatno iznenađenje. Ranije se u Sofiju išlo samo u shoping, da ne kažem šverc.

Sofija je jedan od najstarijih evropskih gradova, nekada je nosila ime Serdika, pa u vreme VizantijeTriadica, a danas nosi ime Sofija.

Relativno blizu Niša, oko 150 km, autobusom se putuje oko 3 sata kada se imaju u vidu granične formalnosti i jedna kratka pauza ispred granice. Nakon dolaska, opet za pohvalu, jedna velika grupe nije odmah krenula u kupovinu već sa vodičem u razledanje centra grada pešice.

Najpre smo obišli Hram Aleksandar Nevski, koja je do izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu, bila najveći pravoslavni hram na Balkanu. Crkva pleni svojom veličinom, mermernim ikonostasom (što je neobično, jer su uobičajeno drveni) i kupolama u koje je, kako kažu, ugrađeno 9 kilograma zlata. Crkva je sagrađena u znak zahvalnosti ruskom Caru Aleksandru Romanovom koji je oslobodio 1878 godine grad od Turaka.

Hram Aleksandar Nevski

U neposrednoj blizini je i Crkva Svete Sofije po kojoj je grad i dobio ime. Interesantno je da je ova crvka šest puta rušena, nije oslikana iznutra i sada je aktivna za vernike.

Crkva Svete Sofije

Daljom šetnjom prema centru prolazite i pored Ruske pravoslavne  Crkve,koja je u tipičnom ruskom stilu sa zlatnim kupolama,mala je i vrlo lepa upravo zbog toga,jer su sve ruske crkve uglavnom poznate po svojoj veličini.

Ruska Crkva

Usput je i Predsednička  Palata  sa počasnom stražom koja se u nekom vremenskom intervalu, smenjuje. Čak smo naišli u trentku smene stražara.

Predsednička palata

U samom centru je i Crkva Svete Nedelje,koja je takođe više puta obnavljana i značajna je za nas, jer je tu kivot sa moštima naseg kralja Milutina (1282-1321). Iako je Sofija bila skoro pet vekova pod Turcima,danas ima samo jednu džamiju i to onu koju je u 16.veku izgradio Sulejman Veličanstvni.

Kivot sa moštima Kralja Milutina

Ova šetnja gradom traje sat i po i nakon toga imate slobodno do Opere. Po savetu našeg vodiča, promenili smo novac u jednoj od menjačnica koje rade nedeljom, jer ovde nema šanse da vam negde prime evre. Odnos je za jedan evro skoro dva leva. U blizini Hrama Aleksandra Nevskog u restoranu “Victoria” smo ručali, restoran je odličan, potpuno evropski uređen, konobar zna engleski, muzika italijanska, a klopa od pice do nacionalne kuhinje. Cene slične kao kod nas. Ja sam probala jagnjeći kotlet uz točeno pivo Zagorka.

Ono što je interesantno balet je nedeljom od 16h, tako da smo mi odmah nakon brzopoteznog ručka krenuli ka Operi. Opera puna, skoro do poslednjeg mesta. Naša mesta na drugom balkonu, al ne smeta, vidi se lepo. Verovatno su karte u parteru skuplje.

Grk Zorba, muzičko-baletski spektal u Nacionalnoj Operi u Sofiji je zaista neponovljiv doživljaj. Balet je napravljen po romanu grčkog pisca Nikolasa Kazancakisa  „Neobični doživljaji Aleksisa Zorbasa“  i muziku čuvenog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa. Po romanu je snimljen kultni film iz 1964 g. Grk Zorba sa legendarnim Entoni Kvinom u glavnoj ulozi, koji je dobio tri Oskara. Za taj film je Mikis Teodorakis napisao raskošnu muziku i promovisao tradicionalni grčki „sirtaki“. Osnovna priča je o neobičnom prijateljstvu dva potpuno različita čoveka, Zorbe, temperamentnog  Grka i Džejsona, suzdržanog Engleza. Priča o žudnji za životom, kojeg guši patrijarhalni moral i običaji. Zorba je umetnik života, koga često vode emocije koje kad ga ponesu iznenade čak i njega samog. Zorbu ne treba posebno opisivati. On govori sam, na način koji nije ništa drugo do umetnost. Najbolji lek za sve bolesti duše je igra. Da, to je sirtaki i život ide dalje.

Na kraju baleta kada Zorba i Džejson igraju sirtaki, ovacije publike, bis nekoliko puta. Ja sam se umorila samo od tapšanja i vikanja „bravo“.

YouTube Preview Image

Nakon ovog doživljaja agencija vas vodi u najveći shoping centar na Balkanu „The Mall“. Meni iskreno posle ovako ispunjenog dana i nije bilo nešto do kupovine. Centar na pet spratova, da se pogubite načisto. Svi mogući brendovi i još ove nedelje popusti za zimsku kolekciju. Stvarno ima svega, cene su dosta povoljne i vidim da omladinci koji su i dalje imali snage, nakupovali su se gardarobe, cipela i sl, a bogami ima i onih koji su u ogromnom hipermarketu kupovali hranu. Sve u svemu čini mi se da se isplati, iako ja nisam kupila skoro ništa jer za oko dva sata koliko ovde imate vremena nisam mogla da obiđem, a  kamoli da kupim nešto. Na zadnjem spratu su restorani sa svim mogućim kuhinjama i u vreme ručka su prepuni čak i nedeljom.

Ako rešite da provedete ovakav dan, tri u jednom, verujte da se nećete pokajati samo se malo pripremite za napor jer ni ovo nije lako ko što izgleda.

breskvice
Previous post

Breskvice

naslovna
Next post

Kafana Dulović (odnosno, Mačkat)