Mesto gde sam prvi put probao škembice i zavoleo ih na prvi pogled je kafana Dva brata u Zaječaru. Bilo je to 2010-te ako se ne varam, a ‘model’ škembića koji sam probao su bili gurmanski škembići.

Obzirom da Zaječar nije preko puta pa da odeš kad ti se ćefne, alternativu ovim škembićima našao sam baš u kafani Alternativa na Autokomandi . Oni doduše ne prave gurmanske već škembe u saftu koji su takođe odlič ni ( već opisani na našem sajtu ). Dva brata i gurmanske škembe tada nisam hteo da opisujem jer bi to bilo po sećanju od pre tri godine, a to mi je malo bezveze.

Međutim, prošle nedelje (februar 2013) put me ponovo naveo u Istočnu Srbiju i tada reših da ponovo posetim Dva brata ovog puta u funkciji iskusnog ljubitelja iznutrica.

Kafanu nije teško naći, ulica Nikole Pašića, lokal u prizemlju neke zgradurine. Unutra nema šta posebno da se opisuje – kafana k’o kafana. Klasična kafana koja deluje čisto i uredno što moram da napomenem.

Interesantan je bio soj gostiju koji sam zatekao unutra – za jednim stolom su bila dva poslovna čoveka, rekao bih da nisu iz Zaječara, za drugim neki direktori iz Zaječara, za trećim dva , kako da ih opišem… pa znate oni što u kafanu dođu da bi pili, uzmu žestinu i kiselu, relativno glasniji, kojima je glavna tema politika i kako su nekada imali jako mnogo para a sad nemaju ništa, e pa takva dvojica. I popiju Boga i oca, dok sve izbistre. I za četvrtim stolom moja malenkost.

Poručujem rakiju od jabuke sa aromom dunje (čista domaća dunja što bi rek’o konobar svake kafane – ovo će kolega Storm malo pojasniti u jednom od sledećih svojih tekstova), koja je dobra, moram priznati i poručujem naravno gurmanske škembiće. Od salate nemaju kiseo kupus (?) pa poručujem belolučane paprike.

Dunja dobra kao što rekoh, paprika takođe, pogača ne zaostaje, a škembići…. Pa oni su čudo prirode. Nešto neverovatno dobro! Ljuti, onako dobrano sa dozom arome/mirisa/šmeka koji škembiće čine pravim škembićima. Šta hoću da kažem- za škembiće u Alternativi sam rekao da ih toliko dobro operu da se posle njih slobodno možete ljubiti. Ove ne znam kako operu, ali ostane izvesna doza mirisa. Nije jaka, više bih je opisao kao diskretnu, ali se oseti. I umesto da vas odvrati od škembića ova aroma će vam toliko pojačati apetit da to nije normalno. Ima da ‘pokidate’ škembiće k’o siroma gibanicu jer ovo je taj pravi iskonski ukus škembića zbog kojeg smo ih i zavoleli. Em ljutkasti, em sa aromom, pa gde ćes lepše.

Ja sam tokom jela poručio čašu domaćeg vina, međutim do kraja klope ga nisam pio jer su mi se papile na jeziku toliko zajapurile od ljutine da sam imao utisak da ce mi gutljaj vina spržiti iste pa će mi samo otpasti. Tek kada sam završio klopu i odmorio papile od ljutine, probao sam i vino – domaće koje služe na čašu tj buteljku. Mogu reći da je bilo odlično.

Dakle pun pogodak što se tiče klope i pića, pravi gurmanluk za hedoniste.

Cena? Jedna dunja, kisela voda, dve čaše vina, pogača, belolučane paprike i porcija gurmanskih škembića – oko 850 dinara.

Hakuna matata!