Kafana Kalenić iliti čuveni Kalenac. Jedna od kultnih Beogradskih. Za dvadeset godina koliko živim na Vračaru, pored ove kafane svaki dan prođem minimum 2 puta dnevno. I pored toga, tamo sam svratio pre marta 2016-te svega jednom. Zašto? Pa zato što sam taj jedan put dobio krš klopu, usluga je bila loša, a vrhunac svega činjenica da je baba sera htela da mi naplati nuždu u toaletu iako sam bio gost kafane, a ne nakupac voća sa Kalenić pijace.

U 2016-toj svratio sam nebrojeno puta. Sada će neko konstatovati: dakle stvari su se promenile. Paaaa… I jesu i nisu. Promenila se klopa za početak i sada stvarno ima vrh stvari, promenio sam se ja (čitaj omatorio sam), al se nisu promenile usluga i baba sera (ne kao određena persona već kao institucija).

Al ajd redom, prvo od onog što je dobro:

1. Klopa – 90-tih je moj deda redovno dovlačio škembiće odande. Bili su polužalosni. Onda sam ja zab’o pre nekoliko godina neke krš ćevape i tada je nastupila pauza. Sada je situacija drugačija – ćevapi su vrh, uštipci još bolji, kobasice odlične, gurmanski škembići više nego dobri a teleća glava u škembetu ne baš vrh, ali sasvim dobra da vas namiri. Dakle, ako vas mrzi da bolju tražite po gradu onda svratite ovde da vas mine želja. Sve u svemu topla preporuka za ponudu sa menija.
2. Lokacija – tada, pre 15-tak godina nije mi predstavljala bitnu stavku, ali sada, kada sam omatorio I neke stvari gledam iz drugog ugla kao npr kada na brzinu treba organizovati poslovni ručak na lokaciji koja je lako dostupna svima i za koju svi znaju gde je, koja ima obližnji parking i koja je uvek puna, ali uvek ima i onaj jedan sto za koji možeš sesti bez da imaš prethodnu rezervaciju – onda od ove nema bolje. Da ne zaboravimo onaj lokapatriotski momenat – kreneš na kafu u komšiluk bez ideje sa kim bi je popio, pustiš par porukica na viber i već se neko pojaviti. Jer ili su tu u blizini ili im je Kalenac nekako usput.

I ne samo to. Ne postoji bolja busija na Vračaru sa koje imaš bolji pregled – svako ko se mota na Vračaru mora, hteo ne hteo da prođe ovuda jer se pored ove kafane slivaju Mileševska, Maksima Gorkog, Trnska, a tu su i Krunska, Golsvordijeva, Kičevska, Baba Višnjina i Kursulina. Pa ti sad prođi Vračarom da te neko ne snimi iz Kalenića.

Ajd sad i malo onog sto nije dobro:

1. Usluga – nije katastrofa al’ daleko od toga da je dobra. Posebno je interesantno to što su mlađi konobari preljubazni a stariji nadrdani. Npr. pre neki dan, za vreme večere na kojoj nas je bilo 6-7 zamolim konobara za piće a ubrzo zatim i da nam donese još salate. Mrtav ladan je krenuo da se brecka u fazonu ‘što ne reče sve odjednom, zar ne vidiš da imam punu baštu napolju, šta me cimaš da se šetam po sto puta’???

2. Baba sera – kada bi pala atomska bomba na Vračar, mislim da bi preživela samo baba sera iz ove kafane. Neuništiva je. Bora bi rekao: tražila je dva dinara druže, dva dinara druže!!! I ne odustaje! Bokte! Još lepo kažem Gospođo, ja sam gost kafane, ne razumem zašto bi plaćao za WC dodatno. A ona na to: pa zato što si obavio nuždu! Pa čekaj bre, šta je trebalo da uradim – da se upišam i kažem: e jbg ja ostadoh bez para za toalet!?!?!?!

Razumem potpuno menadžment kafane da želi da smanji priliv likova sa pijace da ne bi pretvorili WC u javni toilet, ali onda brate mili ograniči to na njih, a ne da budeš jedina kafana/restoran u gradu pa i šire gde se posebno naplaćuje vršenje nužde!

I to je to. 2 prema 2. Al je utakmica vrlo značajna i gol razlika u korist lokacije i klope pa ko velim: Kultna je i popravila neke stvari, daj da je ipak turim na sajt.