Beograd – Kopaoniik via Brus. 280km puta, bez pauze to je oko 3h30min normalne vožnje pod uslovom da se ne zaglavite u smetovima na usponu posle Brzeća.

Ali ko još vozi bez pauze do Kopa kad je usput nekoliko kultinih kafana od kojih su dve najpoznatije: Gedža (na izlazu iz Kruševca) i Kljunac (oko 25 km od Konaka). Gedžu smo već opisali, kod Kljunca smo bili, doduše ne na ručku već na doručku pa smo ostali dužni za reportažu. Mada da budem iskren, malo mi je glupo da dođem na 20 min od odredišta i da onda pravim sat, ili sat i po pauze. Iz tog razloga smo uvek davali prednost Gedži. Sve do poslednjeg odlaska na Kop.

Naime, na preporuku prijatelja svratili smo u kafanu ’Naša biblioteka’ u Brusu. Kafanica je mala i relativno neuoučljiva – što smo odmah (u stilu Mirka Alvirovića) napomenuli gazdi uz sugestiju da istakne uočljiviju reklamu. Znači lokacija: kad iz pravca Beograda uđete u Brus, prođete NIS benzinsku pumpu s leve strane pa zatim  i mostić, ugledate autobusku stanicu sa desne strane i preko puta nje par manjih lokala – stanite, parkirajte i u jednom od tih lokala preko puta autobuske je i kafanica.

Zašto stalno kažem kafanica – zato što je sam lokal relativno mali, ali zato deluje nekako toplo – sav je u drvetu, sa neizbežnim etno elementima  i jednim detaljem koji je nas oduševio: ogroman kamin. I to ne onaj koji stoji tu kao ukras, već kamin koji se uredno loži i greje ceo prostor. Sve u svemu iako  smo bili pomalo umorni od puta, lokal nas je svojim enterijerom osvojio na prvu loptu.

Usluga: glavni kobar je ujedno i gazda, koji je vrh lik pa je i usluga takva.

Aperitiv: domaća šljiva – čista desetka.

Klopa: poručili smo pileće batake, svinjski vrat i ćevape. Bataci i vrat su odlični, nema promašaja sa njima. A ćevapi?

Eeeeee, ćevapi su posebna priča! Prvi zalogaj vratio me je u detinjstvo kada su se ugostitelji nadmetali ko će imati bolje ćevape u ponudi. Tada su ćevapi imali ukus ćevapa i pravili se od mesa. Ne kao danas ovi komercijalni ćevapi koji se prave od leda, koncentrata, soje, i pomalo valjda i od mesa. Napominjem da ovo nisu ćevapi na kajmaku, niti punjeni ćevapi niti bilo koja druga tuning opcija ćevapa, ovo su najklasičniji ćevapi koji postoje – po izgledu, boji i obliku. Po ukusu – FANTASTIČNI!!!

Rezime po pitanju ćevapa – kao neko ko bi mogao tokom dana za sva tri obroka da jede roštilj tvrdim da se ne sećam kada i gde sam pojeo ukusnije ćevape u Srbiji od ovih koje sam pojeo u ’Naša biblioteka’.  A jeo sam ih na mnogo mesta.

Cene: pa vidite ovako – 2 kg roštiljskog mesa koji su obuhvatili gore pobrojano,  pomfrit, salate, dve rakije, dva piva, tri soka, tri kafe kostale su 3.500 rsd. Prevedeno na osobe – troje odraslih i troje dece se ubilo od hrane a preteklo je da se još jedan odrastao pošteno najede.

Za kraj – probajte i garantujem da nećete pogrešiti.