Počeo sam da maštam o kajaku još krajem prošlog veka, kad sam, jednog maglovitog zimskog jutra, video dvojicu matoraca kako, bez šuma, bez žurbe i bez brige na svetu klize Dunavom, svako u svom malom plovilu.

Od malena sam bio na vodi; probao sam koješta – od drvenog čamca koji se motkom otiskuje od dna do monstruma od 360 konja koji više leti nego što plovi. I svi su oni, dodaj-oduzmi, imali jednu manu. Svi su bili veliki i zavisili su od nekakvog motora.
Koliko god bilo super imati kabinu i prostor i ne znam šta… nekad je to sve previše komplikovano.
Kako bilo, obećao sam sebi da ću i ja jednog dana tako… kapetan svog sveta.
Kako to ume da bude, između toga i ovoga su se nakamarile debele godine. Za to je bilo više razloga.
Pravi kajak ima dva velika problema. Jedan je logistika. Drugi je cena.
Proučavao sam kojekakve kombinacije i na kraju počeo da razmatram modele na naduvavanje.

Čistunci će da se na ovo namrače… realno, i ja sam se ispočetka mračio. Onda otkriješ da model u koji može da stane tvoje ogromno dupe ne postoji u zemlji, da ćeš za pare za koje nabaviš isti ovde da kupiš auto, da su modularni kajaci još skuplji i da ti treba prostor i na kolima (o drugim vidovima prevoza nema ni govora) i u kući gde će to čudo da stoji kad se ne vozi. I da spram toga to što će ovaj da bude triput sporiji i nije toliko važno.
Tako se proletos obreh u Dekatlonu, sasvim drugim poslom.
Za te pare, bila je to ljubav na prvi pogled… Sevylor Adventure… otprilike prva stvar na naduvavanje koja očigledno nije igračka.

Ovo se na pakovanju zove kanu, ali je u stvari krosover – po srpski, nešto između kajaka i kanua. Ima mesta za dvoje srednje velikih, ali je idealan za jednog. Težak je 12 kila i staje u torbu koja može da posluži i kao ranac (mada bi pravi ranac bio mnogo bolji). Zasebno se kupuju vesla i pumpa i manometar (krš kvaliteta). Ceo komplet je ~ 270€.

Prednosti:

-          Lako ga je poneti na put; kolima, autobusom… videću još kako ide na bicikl.
–          Lako ga je nositi i preneti, svako može da ponese 15 kila prtljaga
–          Ne može da se slomi kad udari u kamen, drvo, itd…
–          Ne može da potone (mada može da se napuni vodom i prevrne)
–          Neće se lako probušiti
–          Platno kojim je opšiven se brzo suši

Mane:

-          Spor u odnosu na prave kanue / kajake
–          Svako viši od 170 cm će napred biti skučen
–          Ako se ide udvoje, može se poneti minimalno prtljaga (s kojim se nećete sudarati)
–       Desi se da se ne naduva potpuno simetrično (nisam primetio probleme zbog ovoga, mada je ružno)

Čemu je namenjen? Poređenje samo u odnosu na ono što sam očekivao i dobio.

More: dovoljno za poseban tekst .

Jezera: 10/10 – po mirnoj stajaćoj vodi, jedina granica je vaša fizička sprema

Mirne reke uzvodno – 8/10 – zbog sporosti (profila korita…) ne ide baš najbolje uzvodno, treba se držati što bliže obali / dalje od matice.
Živahnije reke uzvodno – 6/10 – mnogo će zavisiti od toga da li je moguće izbegavati maticu. Na veslanje uz jaču struju zaboravite.

Mirne reke nizvodno – 10/10 – rodio se za lenčarenje dok vas nosi matica :)
Živahnije reke nizvodno – JIIIIII-HAAAAA!

Dakle, ovaj kanu nije baš najbrži na svetu, verovatno nije ni najupravljiviji – ali za takve stvari idete u bronzu, ovaj, fiberglas i rastajete se od lepe kamare novca i idete u školu da naučite da se ne udavite u prvih pola metra. Ako vam je cilj da odete na vodu i lepo se provedete ne gledajući u štopericu i na kraju sve to strpate u gepek, odnosno, ako ste za instant provod na vodi – to je to. Mala masa i male dimenzije dozvoliće da se za 5-6 minuta ova stvarčica osposobi za plovidbu i porine bilo gde gde se može sići na vodu bez pridržavanja rukama. Probao sam ga kroz brzake i nemirnu vodu – ova lagana stvar prepuna vazduha preleće preko brzaka kao pegla preko daske. Jedina nevolja s brzacima može da bude vaše čulo ravnoteže – ako vam lako pripada muka, možda vam se neće dopasti da u 10 metara tri puta promenite brzinu i pravac kretanja. Naglo. Naterivao sam ga iza gromada koje štrče iz matice. Nabijao sam ga pod vodu koja se preliva preko takvog kamenja. Vrhom, bočno… Uz malo pažnje i mrvu iskustva, neće vam uliti ni kap vode unutra. Vozio sam ga kroz vrbak nošen bujičnom poplavom (heh, „vozio“). Završio sam nabijen u granje, dok me je struja gurala pod vodu. Odnosno, pokušavala – izvukao sam se za 5 minuta. Vozio sam ga preko talasa. Prelazio sam iz sedećeg poloćaja u čučeći i klečeči, okretao se za 180 po obe ose. Ljuljao ga, tresao ga.

Ovaj kanu je bolesno stabilan. Baš treba biti budala da bi ga slučajno prevrnuli (meni još nije uspelo, a za namerno ću sačekati lepo vreme).

Upravljivost na energičnim vodama mu nije jača strana (naročito ako ste sami i pokušavate da idete protiv struje – voda će (pre)lagani i nehidrodinamični kljun bacati kako joj se ćefne, ali ovaj kanu i nije za to. Ovo se rodilo da se pustite niz reku, preveslate na pustu obalu jezera, uživate u jurenju niz reku koja malo živahnije teče između brda… odete na more i nađete komadić obale na koji niko ne može da stigne pešice, ili se prebacite do onog ostrvceta…

A ako vam i nije samo do lenčarenja – pognite se napred, dreknite „RAMMING SPEED“, zamislite bubnjara sa galije na kojoj je veslao Ben Hur i uprite u tom ritmu – možda nećete leteti kroz vodu kao u „pravim“ kanuima/kajacima, ali ćete itekako dobti krv, suze i znoj, kao i prateće upale – i čeličenje mišića kakvom teretana ne može da prismrdi.

U belom svetu ima mnogo ozbiljnijih modela – pogledajte recimo http://www.advancedelements.com/kayaks.html – ali mi ovde o ovom možemo samo da sanjamo. S druge strane, niti je Dekatlon daleko, niti je svota koju treba izdvojiti prevelika.