Bilo da ste juče otkrili da volite da vozite bicikl više nego što je u Srbiji normalno (imati više od 15 godina a i dalje voziti bicikl iz zadovoljstva je, za naše pojmove, već udareno) ili ste stara kajla koja više ne broji koliko je u kojoj sezoni pređeno nego gde se sve prošle sezone vozilo, jedna stvar je ista: sedne se na bicikl, okreću se pedale, ide se.
Al’ razlike su u nijansama. I moja će ujna garažiranim trabantom doputovati do Beograda, razumete.

Da ne mistifikujem mnogo, za bilo kakvo pedalanje – čak i za neobavezno vozanje po kraju, ključne su dve stvari:

1. komfor
2. sigurnost.

Komfor zavisi od sledećeg:

– da li vam je bicikl po meri
– da li su kontaktne površine bicikla s vašim telom po meri
– garderoba
– za putovanja, pak lista (takođe poznata kao šta poneti na put)
i, možda najvažnije,
– umete li da vozite bicikl.

Sigurnost zavisi od sledećeg

– vaša veština upravljanja biciklom u planiranim i neplaniranim situacijama
– pouzdanost delova/opreme na biciklu
– sposobnost te opreme da uradi posao za koji je namenjena (ove dve stavke bi u garanciji krstili ispravnost i funkcionalnost)

Pošto se zna da evolucija prosečnog rekreativnog bicikliste u Srbiji ide putem mali kineski MTB – veliki kineski MTB (da ne računamo starije generacije koje su počele ponikom), može se podrazumeti da rečeni prosečni rekreativac nema pojma ni o čemu osim o tome kako se okreću pedale (a i to ne radi pravilno).

Da elaboriram – ‘ajmo redom.

Da li mi je bicikl po meri?
Telesne mere su vam kolike tolike su, biomehanika vam je takva kakva je. Da bi efikasno trošili snagu u okretanje pedala i da vam sedenje na biciklu ne bi bilo neudobno, bolno – pa i štetno po zdravlje, potrebno je kupiti bicikl po svojoj meri i podesiti ga u sitna crevca. 1 cm manje ili više na bitnom mestu (smešna dužina, zar ne) drastično utiče na udobnost vožnje i efikasnost pedalanja.

Hmm… veličina je dobra, ali imate li ovakvo, samo mekše?

Kontaktne površine?
Šake su vam na volanu. Zadnjica vam je na sedlu (ne sedištu, sedlo nosi deo težine a sedište celu težinu), stopala su vam na pedalama. Vaša težina je raspoređena između ovih tačaka. Udobnost i ergonomija ovih tačaka mogu da vožnju od 20 km pretvore u pakao, ili da vam omoguće da bez previše problema vozite po truckavom šumskom putu ceo dan

Biciklistička garderoba?
Biciklisti se ne oblače u one blentave pripijene majice i gaće jer imaju čudan fetiš, niti se lože na to da drugi ljudi gledaju u ocrtane konture njihovih znojavih tela.

Ili možda ne…

Dobra bici garderoba odlično odvodi znoj od tela, brzo se suši i predstavlja veoma veoma dobar izolator – a ima garderobe za sve vremenske prilike i neprilike. O prednostima dobrog uloška između zadnjice i sedla da ne govorim.
– Kad se neki novajlija nećka između skupljeg i jeftinijeg bicikla, po pravilu savetujem da uzme jeftiniji a razliku potroši na garderobu. Pa vi vidite da’l je važno.

Like a boss!

Da se ne lažemo, može se bicikl voziti i u odelu – ja redovno idem bajkom na posao i sigurno ne ulazim u firmu u spandeksu – ali kad se vozi, mnogo je udobnije i prijatnije biti obučen u tu čudnu garderobu.

I da se ne lažemo – ako imate liniju, frajerski je oblačiti se kao superheroj :)

Biciklistički prtljag?
Svi koji su ikad seli na bicikl dele se na dve grupe: one koji neće da tegle bilo kakav alat i opremu i
one koji su 10 km gurali bicikl do servisa , gde je majstor pravilno procenio da do kuće imaju još 10 km guranja i na konto toga im naplatio trostruku cenu popravke. …a krpljenje gume, kako vam to ide? Kako, to nije vožnja bicikla? Pa nije. Od vožnje sigurno nema ništa ako ne umete sami da okrpite gumu… Bicikl je mašina na kojoj bezmalo da nema delova bez kojih se može – 90% kvarova vas ostavlja zakucane pored puta. Malo majstorskog znanja i alata… zaista, kakvi ste s tim?

Najneophodnije sitnice – nositi i na vožnju oko Ade

Ok, sad sam vas možda isprepadao – da se razumemo, 95% vožnji / vremena / kilometraže vas neće strefiti nikakav kvar (osim krpljenja gume…) ali kad se desi… uh – bolje bi vasm bilo da imate i alata i zanata. Evo primera: Drugaru je na početku vikend vožnje oko Komova (za neuke – tamo se još nije pročulo da smo dobili Turke kod Kumanova, inače prelep kraj) eksplodirala spoljna guma. Nije imao rezervu. Opcije? Da se pešice vrati do auta i čeka nas dva dana usred nigdina, ili da to popravimo. Popravili smo.

Umete li da vozite bicikl?
Trik pitanje čim pitam, jelda? Naravno. Ako umete da vozite, kako to onda dođete kući polumrtvi posle 20 km vožnje? Koji položaj na biciklu zauzimate na uzbrdici, a koji na nizbrdici? Šta ako je ta nizbrdica trcukava? A ako niz nju idete 40 na sat? Kočite samo zadnjom kočnicom, k’o što bog nalaže i zapoveda – kad ona zakuje, pa guma kaže ffffffrrrrrrr po asfaltu, ’de ima bolje kočenje od toga? A ako nedajbože zakočite prednjom pa vam se bajk popne na prednji točak?
A kako vam ide upotreba brzina? Pa zna se, vozi se u najjačoj, to je za prave bicikliste a ostalo je za mlohavce? Da li vam reč „kadenca“ išta znači?

Već smo zagazili u oblast sigurnosti. Da vidimo šta još spada u ovu oblast.

Pouzdanost delova
Bicikl, to su u osnovi lego kockice. Kostur i gomila delova koja ide na njega.
Šta je kostur? Da ne komplikujemo, kostur/osnova bicikla su ram, vila, volan (khm, korman) i ono što povezuje volan s vilom, šticna (ono na čemu čuči sedlo)… ajde, da kažemo i točkovi. Sve ostalo je oprema.
U vezi s delovima za bicikl, ima jedna poslovica koja bode suštinu: „lako, dobro (pouzdano, kvalitetno…), jeftino – izaberi dva“.

Nažalost, bici-novajlija o opremi nema pojma; bicikl bira na osnovu toga koji mu najlepše izgleda, koji je najskuplji (ili najjeftiniji) ili na osnovu toga što mu je žao da za bicikl da i pare za novu grafičku – ili na osnovu toga za koji model iz prodavnice/trenutne ponude ima para. Onda se tu pojave eksperti pola broja pametniji od njega, pa mu objasne da je sve krš i da je jedini način da se sve to ne raspadne posle 300 km da se potroši 7-12000 € i da se kupi bicikl kakav se vozi na trkama svetskog kupa u kategoriji elite (delimično prikazan na slici) a da je 600€ apsolutni minimum novca.
Ili se, još bolje, pojavi prodavac koji kupca na kraju ubedi da uzme isti onakav krš kakv je i hteo, samo u drugoj boji, neodgovarajućoj veličini i 20% skuplji. (Ne izmišljam ovo.)
Sve u svemu, bolje vam je da imate kakvu-takvu orijentaciju oko toga šta je od delova prihvatljivo ili poželjno videti na kom tipu bicikla.

Funkcionalnost delova
Nije isto, al’ ide ruku pod ruku s prethodnom stavkom. Suština: jeftini delovi (i jeftini – ili loše odabrani bicikli) će se vrlo brzo izraubovati (kad devojčurak od 13 godina za 2 meseca vožnje po kraju uništi bicikl koji je koštao 20€ manje od bicikla kome sam ja dve godine pio krv po pustinji i prašumi…) i nikad neće raditi kako treba – loše koči, loše menja brzine, sve je iskrivljeno, sve je raštimovano, na svakom ležaju ima lufta, šrafovi pokrivljeni… posle svake vožnje zreo za majstora.

Ako vam je nafurani bicikl s naslovnice bolji izbor od ovog, koji nema ni pedale, onda ste na pravom mestu.

S druge strane, pouzdani delovi se ne kvare (tako brzo – da se ne lažemo, prošlo je vreme neuništivih komponenti, ali dobre delove možete bez problema voziti godinama) a ozbiljni delovi se ne kvare i dobro rade ono čemu su namenjeni. Takođe, ceni se kad su bicikli lagani. Videćete kad budete teglili uzbrdo – nije isto jel’ na ramenu teglite 12, 17 ili 22 kile.
Na svakom je biciklisti da – ukoliko nije pun para i ne pobije sve muve jednim debljim štosom zelenih – se snađe u ovom naizgled nerazmrsivom klupku i utrefi šta od opreme na zadovoljavajući način vrši posao. Da nađe balans između dobrog, jeftinog i laganog. Ali i da nađe balans između dve krajnosti – da mu se znanje o biciklima svodi na prepoznavanje tipa bicikla koji vozi i između razbijanja glave nad idealnim položajem klipa u odnosu na ručicu kod hidrauličnih kočnica.

U sledećem tekstu pogledajte linkove koji će i iskusnom i novajliji pomoći oko svega toga… i linkove koji će opravdati smisao takve (tolike) investicije.