Lago di Garda je najveće jezero u Italiji. Ovaj prelepi deo severa Italije smešten je u podnožju Alpa i neverovatno podseća na mondenska letovališta na Azurnoj obali.

Na žalost, naši turisti ne posećuju Gardu zbog lepota kojima ovaj kraj odiše, već kao usputnu stanicu na putu za Milano (ili neku drugu destinaciju), a sa ciljem da posete čuveni dečiji zabavni park – Gardaland.

Obzirom da se sada neću baviti lepotama oko jezera Garde, ovaj tekst namenjujem svima koji nameravaju da posete Gardaland, a u potrazi su za adekvatnim smeštajem. Da li kao kamper ili klasičan turista, svejedno,  jer ne morate biti kamper da bi ste boravili u kampu pošto su vam na raspolaganju i bungalovi u kojima se možete smestiti.

Dakle, Le Palme Camping je klasičan kamp, ne posebno veliki , ali prelep i neverovatno lepo uređen. Nalazi se na perverzno dobroj lokaciji, a evo i zašto:

• 10 metara od obale jezera
• 1 km od Gardaland-a (10 minuta pešačenja duž obale jezera)
• 2 km od Movieland-a (20 minuta pešačenja magistralom)
• 5 minuta kolima do uključenja na autoput

Sve ono što vam je potrebno nalazi se na pešačkoj udaljenosti od kampa. A i autoput je pored.

Šta sve nudi Le Palme Camping?

Otvorene bazene, predivna mesta za kampere u hladovini četinara, teretanu, restoran-piceriju, market, poseban (zatvoren) parking. Intima i mir su nešto što je nama odmah zapalo za oko, a kako i ne bi kad kamp nije velik pa imate utisak da ste sve goste upoznali posle dva dana.

Same pozicije su VRH! Prva dva reda uz jezero imaju manje hladovine, ali zato puca pogled na celo jezero, dok je drugi nivo u četinarskoj šumici pa je hladovina nešto što se podrazumeva. Mi smo bili sredinom aprila pa smo se nabili uz jezero, ali ako budemo išli za vreme leta, sigurno uzimamo poziciju u hladovini.

Svako mesto ima svoju struju, vodu, ali i ODVOD za tehničku vodu, tako da ako imate crevo za pražnjenje tehničke vode dovoljno je samo da ga sprovedete do odvoda.

Ne znam tačno koliko iznosi veličina pozicije (m2), ali ima dovoljno mesta da parkirate veliki kamper, otvorite tendu, postavite terasu i ostaće vam još barem dva metra do komšije. Između vas i komšija ne postoji zeleni pojas, tj postoji kao neko drvo ili žbun, ali ne klasična ograda, pa je možda intima malo narušena s tog aspekta.

Kada su sanitarni čvorovi u pitanju, postoje dva velika toaleta sa besprekorno čistim wc-ima, tuševima, sudoperama, veš mašinama… Hemijski WC je samo na jednom mestu (u centralnom delu kampa, što nam je ujedno i jedina zamerka) pa ako ste na poziciji uz jezero, predstoji vam pešačenje od 200 metara kad je vreme da se zameni hemija. Drugi toalet je u donjem delu kampa, uz jezero.

Picerija je svako veče bila krcata, a mesta ni za lek.

Market ima sasvim korektnu ponudu i cene. Osoblje kampa preljubazno i konstantno na usluzi.

Od gostiju najviše je bilo Nemaca, nešto malo manje Belgijanaca, Italijana, Austrijanaca, Francuza. Bili i neki naši u bungalovima.

Kamperi su dominirali, manje je bilo kamp prikolica i čini mi se dva ili tri šatora.

Sve vreme našeg boravka tamo, kamp je bio 80% popunjen.

Što se tiče cena, kompletan trošak za 5 dana za nas petoro sa kamper vozilom, strujom, taksama iznosio je u tom periodu (polovina aprila) 160 eura. Dodatno smo plaćali internet – 7 eura za 4 dana (Wi-Fi).

Nama je ovo bilo prvo porodično kampovanje koje nas je u toj meri ispunilo pozitivnim utiscima da smo zajedno odlučili da kažemo zbogom apartmanima i hotelima.