Kad porastete, skapirate da postoje dva superheroja: Betmen i Supermen, dok su sve ostalo jeftini surogati – uključujući i filmove. I jedan i drugi glavonja se u više navrata vraćao u bioskope: Betmen u nedavno okončanoj Nolanovoj trilogiji, više-manje uspešno, a Supermen… od Supermena me bilo pomalo strah. Tačnije, od još jednog povratka Supermena.

Da protrčimo kroz istoriju filmova o Supermenu:

Kraj sedamdesetih: Supermen. Marlon Brando, Džin Hekmen, Kristofer Riv. Efekti k’o iz tadašnjeg vremena, zaplet prilično detinjast, shodno ciljnoj publici. Realno, jedino što je vadilo te filmove je ikona i legenda, pokojni Kristofer, koji je, bešmumater, glumio da glumi Supermena, pošto je očigledno BIO Supermen.
Ovaj Supermen se pojavio u četiri nastavka. Solidnom prvom, solidnom drugom… trećem, koji je u suštini dobar film, ali nije film o Supermenu nego komedija sa Ričardom Prajorom (inače cinični čamuga na zlu glasu zbog duga i oštra jezika) u kojoj se Supermen pojavljuje kao spešl gest star, uz časan izuzetak fajta na otpadu. Četvrti nastavak je promašio metu za pola svetlosne godine i definitivno ugrobio franšizu.

O Supermenu se posle ovoga nije ništa čulo do polovine prve decenije 21. veka i „Povratka Supermena“. Ovaj film je uprskao na gotovo svim poljima: LGBT glavni glumac, izigravanje kandidata za oskara dok svi čekaju da krene makljanje, tupava pričica. Jedino što vadi stvar je mračno dobar Spejsi u ulozi Leksa Lutora, bez kojeg bi film bio negledljiv.

Ponovo nekoliko godina pauze, i ponovo povratak – franšiza kreće ispočetka.

Raniji „Supermeni“ patili su od dve boljke.
Prva, najbolnija za one koji samo traže turu zabave, je u ograničenosti specijalnih efekata. Razbiješ 1-2 auta, miniraš jednu konstrukciju, to je to, više nema kinte, ostaje ti samo da vučeš glavnog glumca sajlama po noćnom nebu. Borba Supermena sa Generalom Zodom i njegovim koljačima iz „Supermena II“ je, realno, smešna – stvorovi koji jednim udarcem mogu da pocepaju planinu – i to kad nisu u formi – se gađaju poklopcima šahtova i automobilima? Ma daj. Kao da se dve ninđe gađaju papirnim maramicama. ‘Ajde, Supermen II je solidan film, ima dobru radnju za superherojski film… ali moraće da prođe mnoooogo vremena da onakvi efekti postanu nostalgično zabavni.
Druga, mnogo veća – šta biće koje je otporno na sve osim kriptonita, jako da može da zarotira planetu na drugu stranu i inteligentnije od prve postave olimpijskog matematičarskog tima MIT-a može da uradi a da se radi o društveno korisnom radu, pošto mu je ćale rekao da se nikako ne meša u istoriju čovečanstva?
Ništa, i to mi je oduvek išlo na živce – Supermen hvata džeparoše, pljačkaše banaka – digresija, nestvarno iritantan trenutak (Superman returns) kad se čojek od hrom-molibdena, od hiljadu vapaja i poziva za pomoć koje čuje svojim super sluhom, odazove alarmu banke – spašava klince koji padaju niz litice ili pod kombajne, hvata avione po vazduhu (svaka dva sata ponekom otpadne krilo) i štipka Luis Lejn za pozadinu… kako on sam kaže u stripu „Red Son (kad odraste u Rusiji i postane tavariš par ekselans)“, jbt, više niko ne vezuje pojas otkad sam ja tu… ali otom potom.

Pred novim filmom su bila ozbiljna iskušenja. Kako se izborio?

Najpre, film je kocipiran onako kako je zamišljen supermen s kraja sedamdesetih, duuug film koji obuhvata kraj Kriptona, odrastanje, otkrivanje supermoći, oblačenje kostima s plaštom i lemanje s generalom Zodom, koji je (ovaj put) došao na zemlju eda bi na Zemlji napravio novi Kripton.
Da ne prepričavam radnju u sitnija crevca. Manje-više svi koji nisu pali s marsa znaju šta se dešava na početku priče o Supermenu. Da vidimo kako je to urađeno.

Glumci: veeeoma dobar izbor. Supermen je najzad super. Kristofer Riv je ikona, ali on mi je bio nekako više kul kao (lažno smotani) Klark Kent, dok je kao supermen bio previše… savršen, superdobar, supermoralan, super…uštogljen. Momak koji igra Supermena je ovde mnooogo više super nego bilo šta drugo (“onog smotanog” Klarka Kenta u filmu nema nigde); ceo život je pokušavao da nađe sebe i našao se tek kad je ogrnuo plašt. Ima osećanja kao i svako ljudsko biće; ceri se kao lud kad otkrije da može da leti, popizdi kad mu neko dira kevu, a tren kada SPOJLER Slomi vrat jedinom poznatom preživelom pripadniku svog naroda jer jbn mora i posle toga odlepi jer je svojim rukama uništio poslednji trag svoje… vrste… je zastrašajuće emotivan /SPOJLER Sve u svemu, vrlo gotivan lik s kojim je lako saživeti se – ni traga od prepariranosti i progutanih metli. Ovde će se javiti problem, o kojem ćemo kasnije.

Luis Lejn: mlada, lepa, pametna, zajebana, nimalo naivna, dostojan takmac glavnom liku. Nešto ne verujem da će sup nju obmanuti cvikama s rožnatim okvirom. Zakrljala se sa Supermenom odma’, nema tu ništa od platonske ljubavi, pčelica i cvetića iz 80-ih.. 21 vek…

Jor El: Drugi glavni junak u gotovo celom filmu, što je prilično čudno kad se uzme u obzir da je Kripton, zajedno s njim otišao dođavola u prvih 15 minuta filma. S ovim likom se javlja ozbiljan problem, koji se mogao naslutiti još iz vremena pre dolaska filma u bioskope: vau, gladijator glumi Jor Ela . E, Rasel Krou je vrlo fino odigrao ozbiljnu i autoritativnu ali i nežnu očinsku figuru, ali… hej, imamo gladijatora, daj da isprebija tri tuceta elitnih vojnika dok je na ekranu.
Pa, odlično, ali… Jor El je naučnik a priča kaže da se na Kriptonu rađaš za jednu svrhu i ceo život ti je podređen toj svrsi. Znači, rodiš se za naučnika, od malih nogu rešavaš diferencijalne jednačine. Rodiš se za ratnika, od malih nogu si na intenzivnoj obuci za elitne jedinice. Onda dođe naučnik i isprebija tri odreda vojnika. Hmmmm…

General Zod: lik kompleksniji od Darta Vejdera; čovek koji je digao frku na Kriptonu znajući da će da bude sranje (a pošto je rođen da bude vojnik, nekako mu pregovarački stolovi ne leže tako dobro kao blasteri); čovek kome je zaštita interesa Kriptona uprogramirana u genetski kod. Lik koji će spasiti (tj, ponovo stvoriti) Kripton bez-obzira-na-sve. Tragičan lik. Igra ga najantipatičnija moguća faca, Majkl Šenon, gmaz koji igra onog ljigavog federalnog agenta iz „Boardwalk Empire“-a i koji posle ovoga doživotno neće dobiti ulogu gotivca.

Da su svi ostali zeznuli, ovaj bi izvadio film. Dobar film o sukobu dobra i zla mora da ima dobrog negativca, ovaj je predobar.

Dok smo kod zloća: „Man of Steel“ nije film za decu. Negativci nisu komični. Negativci su strašni. Ovde ne gurkaju ljude tako da odlete 3-5 metara i udare u zid raskrečenih nogu. Ovde ih sabijaju u zemlju. Da je Tarantino uvde umešao prste, bilo bi krvi do pupka.
Glavni sidekick generala Zoda je izvesna Faora, koja mož’ dobiti oskara za sporednu zlikovačku ulogu. Ketvumen je super, al’ Mišel Fajfer ovoj može samo kafu da skuva. Ostale surogate „zajebanih žena sa supermoćima“ da ni ne pominjemo.

Bračni par Kent: dobro odigran; nažalost u ulogama presavršenih roditelja-staratelja, sve vreme u „biće sine od tebe nešto, samo ne izneveri sebe“ fazonu.

Američka vojska Simpatično prikazani, mada u oblandi političke propagande; možda isparanoisani i uštogljeni, al’ ipak se u osnovi bore za pravu stvar i ako treba ima da ginu k’o snoplje za svoju zemlju. Nikako nisu zadovoljni time što ne mogu da zajaze Supermena. Supermenu se često zamera što je “boyscout” i što nikada nije naučio da kaže ne bilo kome ko nosi značku ili uniformu (ovo poslednje mu je zamerio lično Betmen, i to dok ga je ubijao od batina) – ovo prokletstvo se vuče još od rane postavke da se sup bori za “istinu, pravdu i američki način (života)” i moglo bi se pokazati kao vrlo zgodno za eksploataciju, ako budu rešili da ga prikažu kao nekog koga je lako prejebati na foru moralnih načela i patriotizma…

Fajtanje: Da se ne lažemo, ovakvi filmovi služe da te radnja odvede do dela gde se likovi besomučno lemaju. Ovde se imalo para za renderovani fajt neviđenih razmera, nema više „jbg, slupali smo oba automobila, to je to“. Kad se Supermen pokrvi s nekim, neće ga gađati šahtom. Gađaće ga Empajer stejtom. Video sam dosta zamerki na „preteran“ obim štete i razaranja. Pa? Kad se dva čoveka pobiju u kafani, verovatno će razbiti 2-3 stolice. Kad se dva… boga… pobiju u centru grada, razvaliće pola grada. Osnovni problem u fajtanju je (opet) u jurenju podobnosti za prikazivanje mlađim uzrastima (koji inače ne gledaju CNN svaki dan) – kad se lemaju likovi iste moći, oću da vidim razbijene zube, oću da vidim krv, oću da vidim modrice. Jok, opeglani k’o Flaš “aaa-aa” Gordon, koji iz kaljuge izlazi sa večernjom frizurom. Možda Supermen može da olupa zgradu o glavu i da se ne ogrebe. al kad ga Zod (koji je… pa jbg, isto “super”-nešto) opamprči pesnicom u glavu, ima vala bar da pusti čorbu. Toga nema.

Deo koji tera na razmišljanje

Veliki problem starih Supermena (i svih superheroja) je što ne ubijaju protivnike. Ovo je verovatno počelo jer nije bilo zgodno osmišlati novog ultra-zlikovca za svaki sledeći broj. Setimo se šta je Jor El rekao 1978: Kale, sine, ne mešaj se u istoriju čovečanstva . Eto ti ga. Neko ko može sve je roditeljskom zakletvom obavezan da ne koristi ništa od toga – i šta onda: svemoćni baja u borbi protiv džeparoša i švercera u bus plus sistemu.

Ovaj put, Jor El daje zaveštanje sinu: vodi ih, napravi od Zemlje bolji svet nego što je to bio Kripton . Nakon što je rekao „ biće kao bog za njih; jači, pametniji… slediće ga…“ Eto potencijalno mračne strane priče: neko sa supermenovim moćima, ko može, sme i treba da se meša, očas može od cele planete da napravi upravljačku simulaciju sa uključenim varanjem. Put do pakla je popločan dobrim namerama, pitanje je samo da li će glavonje iz Holivuda imati muda da krenu tim putem kad budu snimali nastavke.
Ovde se vraćamo na problem s početka, naime, lako zgotivljavanje Supermena. Publici je lako da u tom svetlu poveruje da je sve što on uradi ispravno. Da je ovo film za decu, bilo bi lako. Ali ovde ima previše nota koje ne idu u dečije kompozicije. Da li će Supermen preterati u svom budućem „vođenju“ čovečanstva ka boljem sutra? Da li će deliti šamare „diktatorima“ za Ameriku nezgodnih zemalja, ili će se držati održavanju kućnog reda? Henkok je tu bio prejak: ako nastaviš da smaraš, tvoja glava ide u njegovu bulju… Da vidim Supermena da uhvati američkog predsednika i kaže mu „ajde sjašite, gledao sam to na rodnoj planeti, samo ispadne sranje…“

Na kraju filma, Supermen ostaje poslednji živi stanovnik Kriptona. Em što je po prvi-put-ikada UBIO, em što je to uradio jer je morao da napravi izbor između gnjecavih zemljana i poslednje veze sa svojim svetom. Mnogo manja trauma je naterala Brusa Vejna da se ne vadi iz sablasnog kostima i da čitav život po celu noć mrači po vrhovima nebodera, umesto da leči traumu iz detinjstva starletama i šampanjcem. Da li će ta odluka progoniti Supermena? Ako je po onom što smo videli u filmu, itekako hoće.

O generalu Zodu sam već pričao. Njegova priča je stvar koja se retko viđa i po ozbiljnijim filmovima, a po letnjim superherojskim limunadama praktično nikad. Njegov monolog pred kraj filma ne može baš da se nosi sa „suzama na kiši“ iz Blejd Ranera, ali nije ni daleko. Da li je on negativac? „ Hajde, pogledaj stvari iz mog ugla! “ Holivud odavno nije poslao takvu poruku.
Na kraju: došli vanzemaljci, umal’ razvalili planetu, sva sreća pa jedan bio na našoj strani. Kako će zemljani prihvatiti Supermena? Vojska (koja se nekako provukla kao „narod“, ne računajući statiste) je u najmanju ruku paranoična. Prosečni Džo Gajba tek treba da se pokaže. Da li će buduće pojavljivanje supermena biti praćeno klicanjem i aplauzima ili bežanijom u podrume? Da li će ga svetske sile vrbovati ili ostaviti na miru? Bogata zemlja, nažalost, i zemlja iz koje lako može da iznikne minsko polje na kojem bi nastavci mogli da puknu.

Šta ne valja?

Ima nepotrebnih scena makljaže. Početak filma je mogao da se sreže na nekoliko minuta da se izbacilo lemanje, a i lik Jor Ela bi bio uverljiviji da se ne malti u početku i da malo više leži u grobu posle početka. Neke stvari se dešavaju po sistemu „i eto sad nas ovde“, uz nelogična objašnjenja (što škripi kad je film solidan, kao što je ovaj – u tupljim ostvarenjima ne bi bilo tako upadljivo). Stvari ključne za zaplet se dešavaju previše brzo, previše pravolinijski, likovi shvataju i kapiraju svoju ulogu u poretku stvari na keca. Prihvatljivo za dečiji film, što ovo nije – imalo se prostora, makljanja ima više nego dovoljno, moglo se potrošiti još nekoliko scena za odlazak u dubinu. Do bola su smorili hrišćanskom konotacijom i povlačenjem paralela između Supermena i Isusa, uz krajnje nametljive vizuelne asocijacije. Al’ ajde, fighting for my country, in god we trust, ipak su to Ameri… Konačno, preterali su sa zvučnim efektima – u bioskopu vam sleduje sat vremena ekvivalenta metal koncerta – neprekidna grmljavina u lobanji koja traje i traje i traje…

Krajnja presuda:

Ne sećam se da sam skoro gledao gotivniji superherojski film (čak ni Betmena, koji je spektakularno zabrljao PG-13 zaključkom trilogije). Pored obilja dobre makljaže, ima solidnu priču i podosta stvari koje teraju na razmišljanje o tome šta dalje (još ako ste čitali i ozbiljnije grafičke novele pa znate kako sve polazni uslovi mogu da se izokrenu, ihaj…). Glumci su dobro odradili posao; efekti na nivou. Rupe u zapletu i nelogičnosti ne smetaju… previše. Osnovni zaključak je „baš je dobar, šteta što ima one propuste, inače bi bio odličan“. Za moj ukus, film je mogao biti mračniji i tragičniji, ali… ovo je ipak film o vitezu u blještavom oklopu s crvenim plaštom… i sigurno ne bi razvalio blagajne.