Petrolhead, umetnik, zaljubljenik u automobile, pedanterija…  Ovo su prve asocijacije kada mi na pamet padne Max Tuning Design Centar odnosno vlasnik centra Zoki Maletin. Još kada sam ga upoznao, a tome ima dvadesetak godina, spadao je u onu grupu likova koja je stalno imala potrebu nešto da rasturi da bi to ponovo sastavila, da pokvari da bi popravila. Ali ne onako kao što je bilo pre, ne ni gore, već na bolje – dodajući neki svoj lični pečat svemu tome.

Tako je to bivalo još sa njegovim BT50, pa na Scirocco-u, pa ZXR-u, pa na Corrado-u… A onda se dosetio – sve ono što je radio za sebe počeo je da radi i za druge, ali ne kao i ostali već onako u svom fazonu,  nekako polukomercijalno. Kažem polukomercijalno jer iako je mlađa garda i dalje se nije iskvario pa je zadržao onaj momenat popusta za prijatelje, besplatne ruke za drugare pa čak i do toga da kada ga iznerviraju ume da kaže: ako ti se ne sviđa ne moraš ni da platiš.

Ono što je postalo njegov zaštitni znak su eksterijer – nalepnice i folije, i enterijer – komandne table. Moje iskustvo sa njim je za sada bazirano na folijama i nalepnicama, dok ga izazov komandne table očekuje uskoro na mom classic miniju.

Elem, da se vratim na ono gde je mene oduševio – Mini Cooper S, fabrički bez i jedne jedine folije i nalepnice, kupljen u potpuno fabričkom stanju. Auto sa manom. Kojom? Lični pečat. Trebalo ga je učiniti još lepšim, prepoznatljivijim, ali opet jedinstvenim i različitim u odnosu na ostale koji se voze po gradu. Nije bio lak zadatak. Razmišljali smo, razmenjivali ideje i na kraju skockali priču. Prvo na računaru, a onda i u stvarnosti. Rezlutat te priče vidi se na slikama.

Sve je cakum pakum, svaka dlaka je na svom mestu, da ne kažem fabrički pa i bolje nego fabrika.

E tako vam je to kad vam posao završi Zoki Maletin.

Za sve one koji bi ulepšavali svoj automobile, motor, čamac u prilogu dostavljam link ka njegovom FB profile pa ga “gađajte” u inbox što neki rekli…

https://www.facebook.com/max.tuning.752