Nikad nisam pokušao da saznam koliko ima restorana i kafana u Srbiji. Sigurno ih ima na hiljade. A svaki od njih u svojoj ponudi ima mešano meso. I svaki je ponosan na svoje. Konobari će vam uglavnom reći – uzmite mešano meso, nećete pogrešiti. Međutim, najbolje mešano meso nećete jesti ni u jednom od tih restorana, a opet, možete ga jesti bilo gde u Srbiji. Kako sad to? Pa lepo. Da bi jeli najbolje, mora biti ispunjen jedan uslov. Da je datum 1. maj. To je odgovor. Najbolje mešano meso ješćete na prvomajskom uranku.

Kako izgleda proces nabavke, pripreme i pečenja mešanog mesa na uranku? Objasniću ukratko.

Za početak, par reči o dobavljačima - postoje dve grupe. Prva grupa su oni koji na prvomajski uranak donesu uglavnom više svežeg mesa nego što mogu da pojedu i već ga kod kuće pripreme, onako gurmanski. Npr. dođu tip i riba i donesu dve kile mesa. On će pojesti pola kile, a ona drži dijetu. Al’ su ipak doneli kilo i po više. Druga grupa dobavljača su oni koji ne donesu ništa ili donesu jednu krmenadlu. Oni su inače vrlo kreativni. Smisliće toliko dobro obrazloženje zašto nisu doneli meso, da ste bukvalno na granici da im poverujete. Čuo sam čak i priču da je jedan došao biciklom na uranak uz objašnjenje da su mu ukrali stojadina u kome je imao dve kile vrhunskog bifteka. Al’ eto, sad ostade i bez mesa i bez stojadina. Stojadina kojeg je sutradan pronašao slučajno. U garaži. Elem, ta druga grupa dobavljača uglavnom pojede između pola kile i kile mesa tokom uranka i jedina korist od njih je što, posle uranka, nema mesa koje bi se spakovalo i ponelo jer se sve pojelo. Tj. nema šta da se baci.

Priprema mesa – Ili je pripremljeno i tako doneto ili se priprema na licu mesta. Malo se premaže, tj. zamaže uljem, onda se izlupaju krmenadle čekićem, tupim delom sekire, ili ciglom ako su čekić i sekira ostali kod kuće. Ako među gostima ima Beograđana, na njihovo zgražavanje domaćin objasni da roštiljska vatra sve to sprži i dezinfikuje. Pripremu mesa uglavnom obavljaju tri tipa žena. Prvi tip su sveže udate , drugi tip one koje samo što nisu zaprošen e i treći tip su one koje bi da se smuvaju sa nekim od gostiju . Žašto baš ta tri tipa? Pa zato što su one u statusu dokazivanja. One koje su udate odavno, kao i Beograđanke, uglavnom tada kuvaju kafu. Da ne bude zabune, i Beograđanke bi da spremaju meso, nije da neće, al’ im dan ranije nije radio internet, pa nisu imale gde da pročitaju kako se sprema meso.

Roštilj majstor - Na svakom uranku, roštilj peku dve osobe. Onaj koji je Najbolji roštilj majstor i onaj koji je Najpijaniji. Najbolji roštilj majstor je svestan svog kvaliteta i upravo zbog toga se na svakom uranku štedi sa pićem, uz lažnu nadu da se barem jednom neće svi opiti i da će neko drugi spremati roštilj. Kao i uvek, nada je bila lažna, pa se u poslednjem momentu on hvata roštilja. A Najpijaniji? Pa on nema blage veze kako se sprema roštilj, ali pošto je sve smorio svojom pričom i svako pobegne od njega, jedini koji ne može da pobegne  je roštilj majstor. Naprosto on mora da bude tu gde jeste, pored roštilja.

Glavni začini – Za glavne začine, one koji se dodaju tokom samog pečenja mesa na žici, zadužen je Najpijani. Glavni začini su humus i pivo. Humus, jer će Najpijaniji kad tad tokom procesa pečenja zakačiti nogom žicu, ciglu ili ceo roštilj, i prevrnuti sve na zemlju. Ili, ako su imali sreće, u žar. A pivo, pa nekad je neko Najpijanijem rekao da prelivanje pivom poboljšava ukus, tako da će zalivanje biti neizbežno.

Kad pečenju dođe kraj i meso bude gotovo, gde se gozba obavi? Enterijer ne postoji, jer ste u prirodi. Escajg – deset prstiju. Tanjiri – kartonski kad su žene u pitanju, a mi muški uglavnom metnemo na ‘lebac i jedemo. A kakvo je mešano meso – pa najbolje na svetu! Obzirom da su svi pijani i da umiru od gladi, zar postoji neko kome se neće svideti? :)

P.S. Ako je društvo veselo može i da se zapeva i u’vati u kolce :)