20.Mart, prelepi pravi prolećni dan i moje prvo druženje sa članovima Mini Kluba. Pozvan sam od strane Vladimira, predsednika kluba. Naravno, ukazana prilika se ne propušta i uz veliko zadovoljstvo prihvatam poziv da se priljučim i upoznam ekipu.

Okupljanje je bilo zakazano  u 10h na Avia pumpi na autoputu Bg-Zg, preko puta aerodroma. Stigao sam pretposlednji i tu zatekao Borišu i Dušana sa svojim ljubimcima. Doduše Boriša sa ljubimcem i ljubimicom (bio sa devojkom). Ubrzo zatim pridržuje se i vođa puta Vladimir sa Nanetom.

I tako, posle kratkog razgovora i malo fotkanja krećemo put Novog Sada.

S obzirom da sam prvi put u bližem kontaktu za mene je potpuni šok da ovi classici tako lako ubrzavaju do 120km/h tako da do Novog Sada stižemo znatno brže nego sta sam očekivao.

A tamo, poput pravog Lalinskog domaćina, dočekuje nas Marko na svojoj prelepoj verandi koja nas sve ostavlja bez daha.

Parkirasmo svaku svoju makinu, pa pravac trpeza. Čašica razgovora, roštilj i ćevapi kao da smo u Leskovcu, a ne u Novom Sadu.

U tom stigoše i Gajudin, kao i momci iz Novog Sada – Miroslav i Mean.

Tema temu stiže, neke šaljive, neke ozbiljne, a kad je ručak bio gotov valjalo je zasukati rukave. E sad, šta je ko tu petljao to vam ja ne mogu reći jer sam totalno operisan od mehanike, al znam da je pao aplauz kad je Marko iz prve upalio motor u garaži…

…a potom je i Vladimir krenuo da čaprka nešto po svojoj aždaji.

Na žalost ja sam se tada oprostio od ekipe i zaputio u jedan drugi, pitomiji deo Vojvodine (Banat) da muntam mog oca da i mi kupimo jedan klasik i krenemo sa sređivanjem, dok je ostatak ekipe ostao da završi započeto i u večernjim satima dojezdi do Beograda.

I za kraj šta reći osim prelepi dan i prelepo druženje…

p.s. izvinjavam se svima koje nisam spomenuo jer nas je bilo dosta, a sve sam vas video prvi put u životu pa sam neka imena zaboravio, ne zamerite