Kroz našu kuću nema šta nije prošlo kada su kućni ljubimci u pitanju – kučići, ribice, kornjače, raznorazne ptice, hrčak… Istina, mačku nismo imali, ali i ne planiramo da je imamo tako da je i ne računam.

Svaka od gore pobrojanih životinja imala je svojih prednosti, ali i mana.

Na primer:

Ribice nisu mnogo zahtevne za održavanje, međutim deca se brzo smore od gledanja u akvarijum tako da su bile interesantne prvog dana kada smo ih doneli, dok su ostalih 9 meseci bile neprimetne za njih. Tada je otprilike poslednja umrla. Mislim da su klinci tek posle tri dana primetili da akvarijum nedostaje u dnevnoj sobi.

Kornjače su najveća prevara koja postoji kada su prodavci sitnih životinja u pitanju. Prvo vam uvale jednu po bagatelnoj ceni i objasne vam kako su potpuno NEzahtevne za održavanje. Onda vam ona ugine posle dve nedelje. Onda deca plaču kao kiša. Onda kupite sledeću pa opet isto posle dve nedelje. I opet deca plaču. Onda se malo bolje raspitate i shvatite da je jednostavnije i jeftinije graditi kuću nego opremiti terarijum za kornjače da bi ste približili veštačke uslove njihovom prirodnom habitatu. I taman kad sve to završite, deca su se smorila i više ih kornjače ne zanimaju.

Ptice. Posle pasa i mačaka mislim da su to životinje oko kojih ćete imati najviše cimanja. Toliko prave štroku oko kaveza da je to strašno. Zatim smrde, bučne su, bude su u ranu zoru pa kad krene kreštanje nema šanse da se ne probudite.

Ono što je najverovatnije uticalo na klince da se smore oko ovih životinja je činjenica da ne postoji opcija da ih redovno uzimaju u ruke i da ih maze tj da se igraju sa njima.

Psi. Super stvar, ali prezahtevna u svakom pogledu. Da ne pominjem što definitnvno mislim da nisu za stan već za kuću sa dvorištem. Nikako za stan i troje male dece.

Kada su konačno i psi bili donirani ostali smo bez kućnih ljubimaca i sa troje dece koje su stalno tražila nove.

Postavilo se pitanje šta kupiti?

Posle godinu dana ubeđivanja pristali smo na nagovor dece da kupimo morsko prase  (iliti zamorac). Prvo smo kupili jedno, a posle nekoliko meseci još jedno. Zašto dva? Zato što je to ubedljivo najbolja životinja koju možeš kupiti deci za kućnog ljubimca.

Evo i zašto:

• Obožavaju da se češkaju i maze. Pri tome, dok ih mazite bukvalno predu kao mačke. Da, stvarno predu, ne zajebavam. Mislim da bi bili u stanju da se češkaju, maze i predu po ceo dan.
• Potpuno su pitomi i umiljati, ne grizu, ne grebu, nisu agresivni. Jedini momenat kada umeju da gricnu je kada na vašim prstima osete miris voća ili povrća.
• Kada se naviknu na vas i ostale ukućane (period navikavanja je vrlo kratak), možete ih potpuno slobodno puštati da trčkaraju po sobi. Mi smo čak prestali da ograđujemo prostore oko kreveta i ormana gde bi mogli da se zavuku.
• Vrlo su zahvalni za održavanje – piljevina se menja tri puta nedeljno, jedno pakovanje hrane od 1kg traje oko dve nedelje i košta 330 dinara. Dodatno im se kao hrana daje seno (zbog kutnjaka – da im ne prerastu), sveže jabuke i šargerape. Krastavac i zelena salata se nikako ne smeju davati.
• Iako su glodari, vrlo su čisti i mogu se kupati, što inače obožavaju. Kao šampon možete koristiti šampon za mačiće.
• Mesečni trošak je manji od 1.000 dinara.

Prvi od dva prasca koje imamo je došao u našu kuću pre oko godinu dana i deca ga od tada bukvalno obožavaju. Svaki dan se igraju sa njima kao prvog dana, tako da uopšte nemamo utisak da su im na bilo koji način dosadili. Inače, kompletno hranjenje i higijenu kaveza su preuzeli na sebe zahvaljujući čemu su razvili jedan viši nivo odgovornosti prema svojim obavezama.

Sve u svemu mi smo prezadovoljni jer oni imaju ljubimce o kojima sami brinu, a mi ih bukvalno i ne osetimo.

p.s. nekoliko osnovnih infomracija o Morskim prasićima – mogu porasti do 40cm, žive od 5 do 10 godina, težine su oko 1 kg. Kada su zadovoljni i kada im je lepo predu kao mačke, kada su gladni ili uznemireni onda glasno skiče. Mogu se kupiti u Pet Centru na novom Beogradu, mislim da je cena oko 800 dinara, ili kod privatnih uzgajivača, tada je cena oko 500 dinara.