Između Bileće i Trebinja, nešto bliže Trebinju, nalazi se selo Mosko.

Ko ovuda putuje na more, obično jedva dočeka da se spusti sa Čemerna pa da nagazi gas kroz ljuti hercegovački kamen i izvuče prosek.

E, na tom će putu neizbežno proći kroz pomenuto selo.

A u njemu, gotovo na samom ulazu (gledano kad se ide ka Trebinju) s desne strane, nalazi se kafana (i motel) „Konak“.

Svratili smo na klopu na osnovu dvostruke preporuke. Pomenuše dobru teletinu ispod sača.
Prvo što me je obradovalo je gužva na parkingu. Zapravo, kafana je toliko puna da se mi „stariji“ očas setimo osamdesetih i prilika kad u kafani nije bilo slobodnih stolova. Mi smo stigli dok je još bilo slobodnih mesta, posle je baš zaknapilio. Mirisi koji su dopirali sa svih strana su još sa parkinga obećavali kvalitetno klopanje.

I tu nema zezanja. Ljudi dolaze, sedaju, naručuju DA JEDU. Nikog nisam video da liže sok, kafu ili pivo na prazan stomak. Tu se dolazi da se je-de. Da pomenem samo dva fensi lika i dve fensi ribe, koji izlaze iz fensi auta, sedaju u ćošak i navaljuju na oval jagnjećeg pečenja k’o da im je poslednje. Nema foliranja.

Da ne tupim mnogo, naručili smo 2x300g (gotovih, ne sirovih 300) teletine ispod sača, sir iz mešine (jednu porciju, koja meri  100 grama i dovoljna je za troje, pošto je sir ubistveno jak) i srpsku salatu (čisto da se zna da smo naši) i piće. Ostatak ponude smo šacovali po tanjirima i izrazima lica ostalih gostiju.

To je, kad se prebaci na naše pare, ceh od  ~10€ po glavi (septembar 2013).

Ovde završavam tekst, jer postoji ozbiljna opasnost da od bale koja mi curi na samo sećanje napravim kratak spoj u laptopu. Udaram pet nemagreške pečata kvaliteta po celoj ponudi restorana i kažem da je svakom ko uživa u dobroj i obilnoj hrani neophodno da svrati do Moska, kako zna i ume, makar išao u Grčku na more ili izmislio neki posao u Trebinju.