Imao sam prilike ove zime da vozim polovan Pežo 307 HDI SW sa dizel motorom od 1600 kubika. Godište 2008, u SW verziji što znači karavan.

Da ne bi previše dužio i filozofirao podeliću tekst u dva dela: stvari koje su mi se svidele i stvari koje su me negativno iznenadile.

Ajmo prvo pozitivno:

1. Unutrašnji prostor – ogroman i prostran, odmah me je podsetio na Reno Scenic, sa velikim staklenim površinama i visokim krovom. Komandna tabla jednostavna i pregledna.

2. Brzina – iznenađujuće startan u prvoj i drugoj brzini, jako dobro ‘vuče’, krajnja brzina po satu je oko 190km/h. Putna brzina od 160km/h bez ikakvog problema se održava dugo i lepo se vozi.

3. Potrošnja – sa mojom nogom na gasu, koja nije laka, prosečna potrošnja posle predđenih 10.000 km iznosila je 6.2 litra kombinavano grad/otvoreno.

I to je otrpilike to od pozitivnog, a od negativnog:

1. Kod zatvoranja vrata čuje se onaj metalni zvuk kao da ste zatvorili vrata od Jugo Floride? Ne priliči automobilu ove klase.

2. Auto ima samo pet brzina. Sa prve dve poteže izuzetno, u ostalim je znatno tromiji. Totalno ne elastičan, potrebno je stalno šaltati brzine na dole da bi bio živahan. Kod preticanja je takođe potrebno šaltati iz pete u treću (npr kod brzine 80km/h) da bi ste bili sigurni da će vas izvući tokom preticanja.

3. Auto je star 5 godina, prešao 100.000 km, ali je sve nekako rasklimatano. Rekao bi da je kvalitet vrlo loš. Ručica za štelovanje visine sedišta ispada sama od sebe, utičnica za struju npr. za punjače za mobilni ispada iz ležišta sama od sebe, menjač nije utegnut za tako mali broj kilometara tj rasklimatan je kao da ima pređenih preko 200.000km i bar duplo više godina. Poklopac koji pokriva gepek lupka do besvesti na svakoj neravnini, a prekidači za prozore rade rade pa stanu. Zadnje sedište sam jednom oborio da bi preneo neku šper ploču, od tada ne uspevam sedište da vratim u prvobitni položaj jer neće da uđe u žleb pa ću i zbog toga morati da ga vozim u servis.

4. Svetla su kriminal. Prvih sto kilometara po noći kada je sticajem okolnosti padala kiša mislio sam da su svetla crkla i da vozim sa pozicijom. Horor

I da ne mračim više, rezimiraću – auto ovog godišta sa ovim motorom u SW karoseriji bi kupio samo u opciji da mi treba auto da prenosim gabaritne stvari, da mi vrši pos’o što bi rekao moj otac, sa pristojnom potrošnjom za cimanje po gradu i na relaciji grad – vikendica. Kao porodični auto zaobišao bi ga u širokom luku.