Svojevremeno je u mojoj zgradi živela komšinica koja je sebe s vremena na vreme čašćavala pečenom prasećom glavom. Tada mi nikako nije bilo jasno šta se njoj to toliko sviđa na glavi kad tu svega ima samo mesa nema. To sam je jednom prilikom i pitao na šta mi je odgovorila – ma nemaš ti pojma šta je dobro . Iskreno, nisam se ni trudio da saznam jer zašto bi čeprkao po glavi kad mogu normalno da jedem ostalih 90% praseta.

Od tada je prošlo podosta godina, ja sam omatorio i zavoleo neke stvari koje kao klinac baš i nisam preferirao – švargle , hurke, škembiće , pihtije … I tako, pre par nedelja povede se neka priča o švarglama gde na moje pitanje od čega se švargla pravi dobijem odgovor – pa od glave . Otprilike ovako su mi objasnili – dobro se skuva dok se sve ne raspadne, pa se samelje i dodaju začini a onda se pakuje u crevo . Pa čekaj, pomislih tada, ako se švargla pravi od glave, a švarglu obožavam onda ni praseća glava nemož ‘ da je loša.

Reših to i da proverim – otišao sam u pečenjaru na Kaleniž pijaci u Kičevskoj ulici i pazarih vruću praseću glavu za 300 dinara. Na oko mnogo lepa, skoro pa da se zaljubiš u nju. Donesoh je kući, moja žena zamalo da padne sa stolice, a deca pomislila da sam kupio novu igračku. Kad su se malo pribrali  izbacio sam ih kuhinje i krenuo sa gazbom. Doduše onako malo seljački – tek posle se setih da nit’ sam kupio rusku salatu, nit’ sam kupio pivo, bez leba, bez kiselog kupusa i rena. Onako k’o na građevini. Al’ nema veze, toliko je bilo dobro da bi mi samo pokvarilo doživljaj.

Elem, hronološki sam je tamanio sledećim redosledom:

-uši – hrskave kao čips ali 10 puta ukusnije

– kožura na čelu, nošu i obrazima – ostavlja bez daha

– jezik – mesnat i reš, bolji od bilo kog dela mesa

– obrazi i ostali unutrašnji mišići koji pomeraju vilicu – najviše podsećaju na klasično meso ostatka praseta, ali su rešiji i bolje ispečeni pa mu više dođu kao poslastica

– mozak – podseća na bele bubrege, totalno Ok

-oči – nisam probao jer sam zaboravio da pitam u pečenjari da li se jedu ili ne

I to je otprilike to. Koliko god se činilo da tu nema puno mesa tj da ćeš ostati gladan, ovo je toliko kalorično i sito, da ako maknete celu glavu za ručak, za večeru slobodno možete plazma keks.

P.S .  dok sam se gostio setih se naravno svoje komšinice i njenog oduševljenja prasećom glavom pa pomislih – čoveče, koliko je ova žena znala da ceni neke stvari i uziva u njima :)