Grčka. More, plaža, kupanje. Pa giros ili suvlaki. A onda u provod na sirtaki, buzuki i lepe cure. Ali nešto fali. Šta za piće? Uzo, Metaxa, Mythos??? Neeeeeeeee

Postoji nešto mnoooogo dobro, autentično, za jako malo pare.

Retzina.

A? Šta ti je to? – bio je moj prvi komentar kad mi je ortak preporučio da probam.

U pitanju je Grčko vino. Vidiš, istorijski gledano, u antičko doba, tokom procesa proizvodnje vina su se mešala sa smolom. Onda je neko došao do nove formule u procesu i tada svi napuštaju  stari koncept i prebacuju se na novi koji je podrazumevao odbacivanje smole. Svi osim Grka. Oni su i dalje nastavili da prave vino sa smolom i to vino se zove Retzina. Spada u grupu jeftinijih, ne posebno kvalitetnih vina, ali opet je autentično i po meni odlično! – sledio je odgovor.

Cena u prodavnici – 1,35€ za flašu od pola litre. U kombinaciji sa soda vodom (odnos 70-30%) odlično prolazi kao špricer. Jeftini špricer.

Ja sam ga pio isključivo kao špricer, dok ga je moja lepša polovina konzumirala bez dodatka sode.

A ukus?

Vrhstra, što bi rekla jedna moja ortakinja. Odličan. Ukus je upravo onakav kakav bi očekivali od vina pomešanog sa smolom Ili što bi ja rekao, kao da je neko u čašu vina ubacio svežu šišarku, poneku iglicu i koru sa smolom nekog čempresa ili bora. Još da zamiriše spolja pa da ga namacam posle brijanja k’o pino silvestre :)))

Ukus je vrlo specifičan, ali prijatan. Možda malo opor, ali omamljujuće opor. Traži jednu do dve čaše akomodacije čula, ali posle toga vas sebično uzima samo za sebe i ne dozvoljava da ga ostavite i pređete na drugo. Zahteva da bude hladan, kao i soda voda ili kisela, ali vas zato nagrađuje neponovljivom aromom koja dugo ostaje u ustima. Količina alkohola taman koliko treba…

A posle treće čaše šta reći osim zapevati Maria meta kitrina ….