Hranu delim u tri kategorije – onu koju volim, onu koju ne volim i onu koja mi ide na živce. Možda se neko od vas pita kako može hrana da ide na živce? Pa lepo. Ako je ukusna i ako je volim, a pritom, da bi je jeo, moram i da se patim, onda mi ta hrana ide na živce!

Da budem konkretan, hrana koja pripada trećoj kategoriji je riblja čorba. Sve do nedavno. Priznajem da uživam da umačem ‘lebac u nju, da srčem iz kašike dok je vruća, da mi curi nos ako je ljuta više nego što treba. Sve su to simptomi koji ukazuju na dobru čorbu. Sve do momenta kada počnete da jedete ribu iz te čorbe, a koja se obično raspala ukoliko je čorba dobro skuvana. Onda ceo doživljaj pada u vodu i počinje borba sa kostima, pardon – koščicama. I dok vi, po dvadeseti put “prežvakavate” isti zalogaj, ne bi li pronašli još koju koščicu u ustima, čorbica se hladi, riba se hladi, a onaj što sedi preko puta vas počinje da vam ide na živce svojim mljackanjem i vađenjem kostiju iz usta. Što je najgore, apsolutno ste svesni da i vi njega nervirate iz istih razloga. Tada počinje kajanje što niste poručili neko meso i jeli kao čovek, viljuškom i nožem.

Ali pre neku godinu, riblju čorbu sam prebacio iz kategorije “ide mi na živce” u kategoriju “hrana koju volim”. Zaključio sam da i riblju čorbu možete jesti k’o čovek, ali je neophodno da zapalite na Palić. Svi (mislim na hedoniste) su rekli za čorbu u “Abrahamu” (Palić, Subotica) – ne postoji bolje. Odakle vade ribu? Bog te pita. Al’ da je spreme – svaka im čast. Nema jedne jedine kosti, pa izostaje i problem smaranja sa čišćenjem zbog kojeg vam se čorba uvek ohladi, a vi se usvinjite. Neee! Ovde uredno dobijete portliku (i to crvenu ), da se ne uflekate, sva riba je filirana i neverovatno dobro pripremljena! E sad, možete je jesti u kombinaciji sa mlincima sa sirom i uprženom slaninicom, što je ok, ili da zamolite za domaći hleb, deblje sečen, pa možete lepo, k’o čovek, da umačete u tanjir. E to je onda ono pravo! Pre čorbe, jedna dunja, naravno… Za vreme i posle čorbe, jedno do dva točena piva i milina božija. Posle ove preukusne klope ostaje vam samo da zasladite Šamloi galuškama i pravac Beograd!