napisala Zosterova lepša polovina, Zoster ubacivao komentare tu i tamo :)

Treći dan i poseta Vatikanu. Preko Ponte Margherita stižemo na drugu obalu reke. Šetalište nas vodi do Palate pravde (Palazzo di Giustizia), zdanja vrednog poštovanja, a nesto niže i do Anđeoske tvrđave.

Zoster: Na bazi Okicine preporuke karte za Vatikan smo kupili preko neta. Iskreno se nadam da ćemo proći kao i juče kad smo skoro bez čekanja, preskačući ceo red, ušli u Koloseum za 5 minuta.

Palata Pravde

Castel Sant Angelo izgradjena je po Adrijanovoj zamisli, kao njegov mauzolej i tu se nalaze pokopani ostaci carske porodice. Naziv potiče iz XVII veka, a po legendi,  Papa Sv.Grgur Veliki molio je devicu da zaustavi epidemiju kuge koja je harala Rimom. Na nebu se pojavio arhandjel, sleteo na vrh mauzoleja i stavio mač u okvir kao znak da je molitva uslišena. U čast andjela, tada je podignuta kapela, a nešto kasnije i kip. Ova tvrdjava opasana zidinama imala je 6 kula, 164 kruništa, 14 proširenja za topove i 18 puškarnica. Ovde su u tamnicu bacane razne poznate i manje poznate ličnosti. Na samom vrhu tvrdjave, koja je na četvorouganom postolju, nalazi se kip Adrijana u četvoropregu, a odatle pogled puca na Andjeoski most koji direktno vodi na drugu stranu reke.

Zoster: Wikipedia mobile donna (moja supruga, šetajuća wikipedia) nastavlja da me obasipa brojnim istorijskim činjenicama. Dobro,dobro, lepa je tvrđava, lep je i most.

Castel St. Angelo

I tako stigosmo do Vatikana. Rekoše nam da je obavezna prikladna odeća i obuća (bermude,bretele, otvoreni prsti su zabranjeni), ali turisti mahom to ne poštuju (za razliku od nas). Sa vaučerima u ruci (20 eura po osobi), ponovo preskočismo redove koji se pružaju duž čitavih zidina ove države.Prolazimo kroz detektor, vaučere zamenjujemo kartama i ulazimo u Vatikanske muzeje. Put vodi samo u jednom pravcu. Nema nazad. Gomile organizovanih grupa (Meksikanaca najviše), škljocanje aparata, provlačenja, sudaranja…

Zoster: konačno stigosmo. Spuštamo glave, mrštimo se, ubrzavamo korak i – pravo na šalter preko reda. Srpski bezobrazluk još jednom pokazao svoju delotvornost! Evo nas u Vatikanu.

Raskošne sobe i hodnici, dvorane, biblioteke. Svaki deo je priča za sebe. Bogata kolekcija koja se uvećavala dolaskom svakog novog pape. Kipovi, sarkofazi, poprsja, paganski i hrišćanski natpisi, rimska, ali i grčka i egipatska dela.

Zoster: gužva je ogromna, preogromna. Mnoštvo prelepih umetničkih dela, ALI… Gužva je tolika da je nemoguće opustiti se, slikati, uživati u delima. Pri tome, veliki broj umetnina na jednom mestu posle izvesnog vremena počinje da vam otupljuje čula. Nekako postajete ravnodušni, puštate da vas reka ljudi nosi ka Sikstinskoj kapeli…

Vatikanska biblioteka je inače najstarija u Evropi, bogata rukopisima i bibliografskim raritetima kao što je Biblija iz IV veka ili Jevandjelje po Mateju iz VI veka. U dnu je i zbirka drevnih fresaka, a medju njima i najvažnija iz Avgustovog doba- Nozze Aldobrandini, koja oslikava venčanje Alaksandra Velikog i Roksane.

Zoster: kad će više ta Sikstinska kapela???

Naravno, tu su i Rafaelove sobe sa freskama koje veličaju papinstvo-“Čudo u Bolseni”, “Oslobadjanje Sv.Petra iz zatvora” itd.

Mi smo jedva čekali da izadjemo. Do tada nismo doživeli ništa spektularno, izuzev originalnih gografskih karti neverovatnih razmera.

Zoster: karte su neverovatne, čudo! Toliko verno naslikane da imate utisak kao da su 3D

Konačno ulazimo u Sikstinsku kapelu. Obezbeđenje na svakom koraku, zahtevaju mrtvu tišinu. Čuje se samo “psst”, “pssst”, “psst”!!! Vernici na kolenima  mole se u transu. Izgrađena je po nalogu Pape Siksta IV (1475-1483), a danas predstavlja dragocenu pinakoteku italijanskog renesansnog slikarstva. Oslikana je od strane čuvenih slikara – Perugina, Botticelli, Ghirlandrio, Cosimo Rosseli. Na dva bočna zida paralelno su prikazani Mojsijev život (stari zavet) i Hristov život (novi zavet). Zato je najbolje razgledati jedan pa drugi zid.

Zoster: konačno stigosmo. Ne smeš da pisneš, mrtva tišina, ne možeš ni disati koliko je ljudi…

Sikstinska kapela

1508 mladi slikar Mikelanđelo oslikao je svod sikstinske kapele. Taj predivan rad ostvaren je na plavoj podlozi protkan zlatnim zvezdama. Uklopio je niz fresaka koje dočaravaju postanak, a koje se nižu hronološkim redom, od glavnog oltara prema zidu glavnog ulaza:

• razdvajanje svetla od tame
• stvara je sunca i meseca
• stvaranje stabala i biljaka
• stvaranje čoveka (Adama) -čuvena freska čiji je motiv jednostavnog dodira vrhova prstiju između Boga (stvaraoca) i Adama, a koji ostavlja utisak da naboj životne snage zaista prelazi s jednog na drugi i danas koristi u različite svrhe

Postajanje

• stvaranje Eve
• istočni greh – stablo s obmotanom zmijom s’ poprsjem žene, koja poziva Adama i Evu da uberu zabranjeno voće. A pored je izgon iz zemaljskog raja
• Noina žrtva
• Opšti potop
• Noino pijanstvo – pesimistička freska o bedi ljudske naravi

Poslednji sud

Zoster: Poslednji sud! U jbt!!! Kakva slika, pa ne mogu da verujem. Kada sam je ugledao, zaboravio sam i da mi se piški, i da me bole noge, i da me nerviraju Meksikanski turisti… Sva čula se orijentišu na sliku. Postajanje je sada u drugom planu, ovo je slika koja oduzima dah.

Inače, Sikstinska kapela zatvorena je za posete samo u vreme održavanja izbora novog pape. Zbog svoje arhitekture i izolovanosti ona je opogodna za ovakve tajne skupove. prema tradiciji, narodu se rezultati glasanja objavljuju tako što se pale glasački listići – ako papa nije izabran, dim iz odžaka kapele je crn (dodaje se posebna susptsanca), a kada je papa izabran pojavljuje se beli dim jer se spaljuju samo glasački listići.

Sastavni deo Vatikanskog muzeja su i Egipatski, Grgurovski, Etrurski muzej, paviljon kočija, galerija svećnjaka, tapiserija, geografskih mapa, filatelistički i numizmatički muzej. Nažalost, Vatikanski vrtovi sa travnjacima, pećinama, fontanama koji su u tipičnom stilu iz XVI veka kao i dvorana pavla VI bili su zatvoreni za javnost…

Izašli smo potpuno smoždeni, i moram reći, ne baš oduševljeni. Ovakvom utisku sigurno je doprinela gužva i nesnosna vrućina tako da smo konstatovali da ćemo sigurno nekom drugom prilikom Vatikan posetiti ponovo.

Zoster: kapela je vrh, Mikelanđelo je čudo, al da je gužva – gužva je. Smoždeni smo i neupotrebljivi. Šteta što ne postoji opcija da se ostatak muzeja preskoči i direktno uđe u Sikstinsku kapelu…

Nogu pred nogu mimoilazimo se sa ljudima koji orni i puni očekivanja hitaju ka ulazu, i odlazimo u baziliku Sv.Petra.

U Rimsko doba, na brežuljku Vatikan, bio je izgrađen Neronov cirkus, gde je u periodu između 64. i 67. god.n.e. (ne zna se tačno), a u vreme vladavine Nerona, Sv.Petar razapet na krst. Njegovo telo pokopano je u blizini, da bi 200 godina kasnije, Konstantin naredio da se nad njegovim grobom sazida bazilika. Bazilika Di San Pietro, ili Vatikanska Bazilika, najveći je Hrišćanski hram, a nad njom dominira veličanstvena Mikelanđelova kupola.

Veličanstven pristup bazilici čini kolonada. Dva velika polukružna otvorena krila, sačinjena od stubovaodaju utisak kao da crkva širi ruke ne bi li obgrlila čovečanstvo. Na sred trga, obelisk visok 25 metara. Stanete li kod njega i pogledate unaokolo stubovi se preklapaju i deluju kao jedan. Iznad ulaza – loža blagoslova- odatle se proglašava novi Papakoji daruje svoj prvi blagoslov gradu Rimu, ali i celom svetu (urbi et orbi).

Zoster: Bazilika, kako spolja tako i unutra, stubovi, trg, obelisk meni su ostali u trajnom sećanju.

Iznad glavnog ulaza, ali unutar bazilike su petoro vrata: Porta della Morte sa prikazom Isusove i bogorodične smrti, smrti pape Ivana XXIII i smrti u svemiru, Porta di Bronza – urađena po uzoru na Ghibertinijeva vrata u Firenci, Porta Sante, vrata koja se otvaraju svake 25te godine uoči Svete godine. Na Badnji dan, Papa sa svojom pratnjom dolazi do tih vrata, klekne tri puta, udari tri puta čekićem. Zid se uklanja i Papa prvi kroz njih ulazi u crkvu. Na praznik Tri Sveta kralja, posle Jubilarne godine, vrata se uz posebnu ceremoniju ponovo zaziđuju. Porta del Bene e del Male i Porta dei Sacramenti – savremena vrata.

U samom dnu centralnog dela nad glavnim oltarom i grobom Sv.Petra – čudesni bronzani baldahin, visok čak 29 metara, a pred grobom danju i noću, gori 99 sveća.

Deluje nestvarno kao i čitava bazilika. Riznica, Mikelanđelova pieta, Nova i Stara kripta sa grobnim spomenicima dvadesetak papa, kraljica, kardinala, biskupa.

Zoster: da napravimo rezime – pod pojmom obilska unutrašnjosti Vatikana podrazumeva se obilazak Vatikanskog muzeja i jednog ili dva parkića unutar zdanja. To je sve što može da se vidi. Dakle nema nikakve velike šetnje unutar zidina, sva šetnja se svodi na šetnju muzejima koja traje par sati. Na kraju se dolazi do Sikstinske kapele. Kada izađete napolje van zidina, nailazite na Baziliku Svetog Petra, ispred koje su Vatikanski stubovi i ogromni trg na kome se okuplja narod kada im se Papa obraća.

Do vrha kupole se može popeti liftom ili spiralnim stepeništem. A sa kružnog balkona puca nezaboravan prizor večnog grada…

U prilogu galerija…