Grčka. Prva asocija more, letovanje, lepe plaže, dobar provod i naravno giros! Kada me je drugar pozvao da jedno veče izvedemo porodice na suvlaki, odgovorio sam:

- ma kakav bre suvlaki, ajmo na giros.

– E moj prijatelju, kada budes probao ovaj suvlaki nikad više nećeš tražiti grios - sledio je odgovor.

Više nego dovoljno da budem zaintrigiran, puni znatiželje zaputili smo se u suvalki bar Masabuka u Limenasu. Lokal na samom kraju pešačke zone (shopping street).

Relativno mali, pun k’o oko, sa gomilom ljudi koja čeka da se oslobodi sto. Srećom, ubrzo pronalazimo mesta i naručujemo:

– 4 svinjska suvlakija (4€)

– 4 pileća suvlakija (4€)

– 2 suvlakija od pečuraka (3€)

– feta sir na žaru (2,5€)

– pomfrit

– tortilju

- retzinu i sodu (da pravimo špricer)

Usluga je neverovatno brza i ljubazna. Naprosto lete oko vas, nema čekanja, ali nema ni požurivanja kada ste pri kraju obroka što nas je oduševilo. Bukvalno je vama na savest i moral da što pre oslobodite mesto i dopustite i drugima da uživaju.

A kakav je suvlaki?

Pa, lepo je covek rekao – kada ga probaš, zaboravićeš na giros. Ne pamtim kada sam jeo nešto ukusnije. Čak su se i moji klinci, kojim su teška zanovetala, umazala od uha do uha. Belo vino retzina u špricer varijanti ide kao kec na jedanaest, tako da nema greške.

Izdvajamo kao zanimljivost tanjire – oni su specifični po tome što ne postoje! Tako je, nema ih. Umesto tanjira dobijete papir dimenzija 20x30cm na koji stavljate sve ono što vam je doneto na zajedničkoj plotni.

Izdvojio sam samo deo cenovnika, ostalo nisam zapamtio, ali se sećam da je ceo ceh, računajući na gore pomenuto i 1,5l vode, iznosio 26,5€. Nas je bilo petoro, dva odrasla i troje dece, ali smatramo da bi se četvoro odraslih sasvim solidno najeli za pomenute pare.

Sve u svemu, posle blitzkrig užitka, po ugledu na reklamu ‘uđes, izađes,gotovo’, razvali smo se toliko dobro da smo sledeća dva dana prepričavali ovaj gastronomski spektakl.

Pečat kvaliteta nemagreške zarađen još na prvom zalogaju!