Zlatni Prag – nije slučajno tako nazvan…

Dugo sam imala nameru da posetim Prag, ali nekako mi se nije dalo, sve do početka novembra ove godine. Od mnogih poznanika i prijatelja slušala sam hvalospeve o ovom gradu, no tek kad sam ga stvarno doživela, shvatila sam zašto svi uzdišu za njim i žele da se ponovo u njega  vrate.

Zovu ga Zlatni Prag, grad stotinu tornjeva, koji se presijavaju po sunčanom vremenu, te je to razlog što nosi epitet “zlatni grad”. Niko tačno ne zna koliko ima tornjeva i koliko pivnica. Kažu da, kad počnu da ih broje, broje donekle, a kad se umore, svrate u neku od najbližih pivinica i nakon toga zaborave na dalje brojanje. Tako se i pretpostavlja da ima oko 500 tornjeva i isto toliko pivnica.

Put do Praga autobusom  malo je naporan, ali sve to zaboravite kad tamo stignete. Tamo vas čeka lokalni vodič (mi smo imali sreće da je zaista bio odličan) i upoznaje sa nekim kulturno-istorijsko-geografskim podacima glavnog grada Češke. Bombarduje vas sa milion podataka, mada sam ja zapamtila samo deo – da Prag ima nešto više od milon stanovnika, a cela Češka oko 11 miliona, da se  nalazi u srcu centralne Evrope, da je glavna kraljevska loza Premislovića itd. Fascinantno je koliko Česi poštuju svoju istoriju i tradiciju, jer je svaki delić grada pažljivo uređen i održavan.

Naš obilazak Praga  počeo je šetnjom Praškim dvorcem na Hradčanima , najvećim dvorcem na svetu, i po Ginisu, prostire se na 70.000 m2, ima više ulaza i nekoliko dvorišta sa prelepima parkovima. Za jednog od prinčeva, Premislava, bila je  udata mitska princeza Libuš, koja je s brda Višehrad pokazala rukom na Hradčane i rekla da će tamo biti mesto odakle će se vladati Češkom i tu je sagrađen Praški dvorac. To je legenda o nastanku ovog zdanja, gde i danas boravi češki predsednik.

Šteta je otići tamo u kasnu jesen, jer verujem da je utisak još nestvarniji kada je sve pod zelenilom. Kažu da Prag ima veoma mnogo zelenih površina (preko 63% ). Na glavom ulazu Praškog dvorca su dva stražara, koji tu stoje kao kipovi. Pošto turisti imaju mnogo ideja kako da im izazovu reakciju, od skoro postoji ograda, koja jasno pokazuje da je to samo njihov prostor, i ako neko pokuša da uđe u taj njihov deo, mogu vrlo grubo da reaguju, tako da vam to ne bih preporučila. Mi smo imali sreće da propratimo i smenu straže, što je za turiste posebna atrakcija. Ispred glavne kapije uvek je neki orkestar koji svira poznate arije, pa vam to upotpunjuje doživljaj.

U okviru Praškog dvorca nalazi se i čuvena Katedrala sv. Vita (St. Vitus Cathedral) , jedna od najfascinantnijih koju sam imala prilike da vidim, sa nadaleko poznatim crnim kupolama. Unutrašnjost katedrale takođe je jedinstvena, sa vitražima koji su me podestili na Notrdam u Parizu.

Od Praškog dvorca polako se spuštate stepenicama do Malog mesta . Tu je na jednoj zaravni vidikovac, odakle se pruža predivan pogled na ceo grad. Spuštajući se do Vltave ,odnosno Malog mesta, prolazite pored mnogobrojnih restorana i pivnica, uz put je i Kafkin muzej, najuža ulica na svetu , zlatna ulica koju smo, na moju veliku žalost, samo izdaleka videli (kasnije sam shvatila da se ulaznica posebno plaća, što nije bilo u okviru programa, tako da nismo imali vremena da tu prošetamo i vidimo i Kafkinu kuću).

Hradčani i Malo mesto smešteni su na levoj obali Vltave. Da bi dospeli na desnu stranu reke,  morate da pređete preko čuvenog Karlovog mosta . Ovaj most je jedan od 12 mostova, koliko ih ima na Vltavi (koja je inače samo češka reka, uliva se u Elbu ili kako Česi zovu ovu reku, Labu). Njegovu gradnju započeo je Karlo IV, 1357. god, 9. jula u 5:31h. Ovo je urađeno jer se smatralo da će niz neparnih brojeva koji se dobija na ovaj način, 13597531, doneti sreću (obzirom da je prethodni kameni most odnela poplava). Most je jedna od najvećih atrakcija grada, pretvoren u pešačku zonu, sa mnogo turista i raznih umetnika, slikara i muzičara. Ima 30 statua, a  napoznatija je statua sv. Ivana Nepomuka. Kada je dodirnete levom rukom (valjda zato što je bliža srcu) i pomislite želju, ona  će vam se ostvariti. A veruje se  i da  ćete se opet vratiti u Prag. Kažu da, i ko se poljubi na ovom mostu može da se nada večnoj ljubavi… Sa Male Strane, na kraju mosta, nalaze se dve kule, a na suprotnoj strani, prema Starom mestu je jedna, po meni lepša kula.

Odmah uz Karlov most su Karlove lazny - najveći muzički klub u centralnoj Evropi, odnosno diskoteka koja ima čak pet spratova, sa različitom vrstom muzike na svakom, što je raj za omladinu, a i one ne tako mlade.

Kad na ovaj način pređete Karlov most ulazite u Staro mesto. Najvažnije mesto okupljanja turista jeste Stari trg (Staromestske namesti) kojim dominira Astronomski sat i Tynsky Chram . Astronomski sat posebno je zanimljiv, jer na svaki sat možete posmatrati  “ples apostola”, a kad oni završe, na vrhu se pojavljuje trubač koji nešto malo odsvira i izazove aplauz prustnih. Do vrha astronomskog sata  možete se popeti i stepenicama, ako želite da vidite pogled odozgo. U svakom slučaju, izlazak apostola možete posmatrati i iz nekog od obližnjih restorana uz kafu (ali to zadovoljstvo je moju prijateljicu i mene koštalo 20 evra). Takođe,  možete se  popeti i na krov, odnosno terasu obližnjeg hotela, i odatle sve ovo posmatrati, ali i to ćete morati da platite (jer, hotel je sa 5 zvezdica).Verujte da vredi, jer doživljaj je jedinstven. Tynsky Chram je posebno lep noću, tako je osvetljen da deluje potpuno nestvarno. Kad ga pogledate sa Starog trga imate utisak da je ni na nebu ni na zemlji.

Na ovom mestu, u samom srcu grada, uvek je mnogo turista, čuju se različiti jezici sveta, a šetajući ovim delom imate utisak da ste se vratili 5-6 vekova unazad. Ono što ovaj grad čini posebnim, jeste to što istorija  ovde nije istorija, ona je ovde živa kao i vi, koji, bar za trenutak postajete deo nje. Oko vas je mnoštvo suvenirnica, radnji sa nadaleko čuvenim češkim kristalom, kao i juvelirnica, ali sve to nije ni približno dostupno po cenama, kao što bilo u vreme soc-realizma. Kada kupujte suvenire, pogledajte na više mesta, jer cene mogu  značajno da se razlikuju. Generalno,  suveniri su dosta skupi, a takođe i kristal. Iskreno, nisam imala čvrste namere da kupim nešto od kristala (to je dosta teško i za nošenje), ali  nisam mogla da odolim a da ne uđem u nekoliko radnji i malo skeniram. I evo šta sam utvrdila – za iste kristalne čaše mogu vam tražiti 90, 150 pa čak i 200 evra, tako da dobro razmislite pre nego što se bacite u trošak.

Na Starom trgu je i prelepa Crkva sv. Nikole i spomenik Janu Husu , podignut na 500-tu godišnjicu njegovog spaljivanja na tom mestu. Idući pored ove crkve, ulazite u Jevrejsku četvrt koja vas vodi do Vltave. Od Starog trga jedna od ulica je i čuvena Pariska ulica sa brendiranim radnjama tipa Furla, Luj Viton, Dior i sl. Ovo je dobro za izbegavanje, možete samo prošetati i pogledati izloge, ako vas to uopšte privlači.

Tako šetajući dolazite do Novog Mesta, gde dominiraju Vaclavske namesti . Ovde je mnoštvo prodavnica tipa New Yorker, Bata na nekloliko spratova, H&M, Marks Spencer, itd., pa ako ste za shoping, to obavite ovde, mada su cene prilične. Preporuka je da,ako idete na izlet u Drezden, to ostavite za tamo. Vaclavske namesti impersioniraju svojom veličinom, dugačke su 750 m, a široke oko 60 m, a ovde su se održavale sve važne svečanosti.

Priča o Pragu ne bi bila potpuna, ako nema priče o pivu . Češka nema more, al’ ima more piva. Kažu da svako selo u ovoj zemlji ima svoju pivaru – valjda zbog toga i Festival piva, koji se u maju održava ovde, traje čitavih 15 dana. Najveća je Plzenska pivara, ali poslednje 2-3 godine  (kada je ceo management Plzenske privare preuzet), Pivara Labkowitz pokušava da se nametne. Za sada to ne uspeva, ali videćemo šta će biti u budućnosti. Iskreno, ja sam probala više vrsta (Pilsner Urquell, Kozel, Krušovice) i svetlo i tamno i sva su za preporuku.

Pivo bez kobasica ne ide. Najjeftinije su one na kioscima, kojih ima na više mesta. Na Vaclavskim namestima, njihov ukus je jak, ali nezaboravan. I kobasica takođe ima više vrsta, koje nose imena po istorijskim znamenitostima (vaclavske, praške, staropramenske i sl.). U jednom od restorana, u nekoj od bočnih ulica od  Starog trga, probala sam i češki gulaš u činiji od hleba , koji mi se takođe dopao, ali dok sam se ja borila sa gulašem, na susednom stolu je jedan Japanac tako slatko tranžirao butkicu da sam pomalo bila ljubomorna (iako sam u tom trentku bila skroz sita). Nadam se da će sledeći put biti vremena i za butkicu (inače, ne znam zašto većina butkicu zove kolenica, mada postoji naravno i to, al’ u kolenu nema mesa, tako da sam uvek za ovo prvo).

Što se tiče smeštaja, cene su različite. Što bliže Starom trgu, to skuplje. Mi smo bili stacionirani malo dalje, ali zahvaljujući savršenom metrou, nije bilo problema stići do centra.

Kažu da je i tramvajski saobraćaj odlično organizovan, ali iskreno, nisam imala prilike da ga koristim.

Van ovog istorijskog dela grada, onaj deo koji je iz vremena soc-realizma, podseća na naše zgrade. Jedina razlika je što su sve fasade okrečene u neke vedre boje, parkovi sređeni, ulice široke, tako da i ovde utisak nije loš (mada nije komparabilan sa prethodnom pričom o istorijskom delu, koji je inače pod zaštitom UNSECO-a). Čak i Hitler, kad je video Prag, zaljubio se u njega i nije ga rušio, tako da je to grad koji je u II svetskom ratu najmanje oštećen.

Što se tiče novca, mi smo ga, po preporuci našeg vodiča, menjali u jednoj menjačnici na Vaclavskim namestima, kod metro stanice Mustek i nismo imali problema. Ipak, ono što vam se može dogoditi je da, na nekim mestima dobijete značajno manje novca nego što očekujete, jer je sitnim slovima napisano da provizije nema samo za veće sume evra. Kurs koji smo mi zatekli je 24,7 kruna za jedan evro. Mi smo ga zaokružili na 25, radi lakšeg računanja i orijentacije o cenama. Cene hrane i pića mnogo zavise od mesta gde ste, tako da birate restorane u nekoj od poprečnih ulica – tu su cene otprilike kao kod nas.

Uz ovaj aranžman imali smo u ponudi i dva izleta koje nemojte propustiti.  Jedan je Drezden, za koji uvek glasam, a drugi je Karlove Vari, gde ne bih ponovo išla na jedan dan. Eventualno na više dana radi odmora, ali ono što vidite za jedan dan je dovoljno, ako niste ljubitelj takve vrste turizma.

Karlove Vari su na oko 120 km od Praga. Usput smo svratili u pivaru Krušovice, gde se pravi istoimeno pivo. Kažu da ima poseban ukus jer se pravi od devičanskog hmelja. Pored puta su polja hmelja, pa ovaj deo zovu još češka Toskana. U Karlove Vari smo stigli po kišnom danu, koji je malo pokvario utisak, jer smo nakon 3-4 h bili potpuno mokri i pored kišobrana. Ovde je lepo šetalište pored reke Teple (Tople).

Ono što je ovde interesantno su Colonade sa izvorima tople vode od 20-80 stepeni C, koja izvire iz dubine zemlje što je skroz neobično. Ta voda praktično služi za SPA, a ova hladnija može i da se pije, dobra je kažu za digestivne tegobe, a umivanje leči podočnjake.

Nemojte propustiti  iako je malo uzbrdo, da posetite rusku pravoslavnu Crkvu sv. Petra i Pavla , koju je sagradio još Petar Veliki. U Karlovim Varima su i njihove čuvene oblande (oplatky) koje su različitih ukusa (ustvari, to je nešto slično kao vafli iliti napolitanke). Čak sam i ja, koja to baš ne gotivim, kupila da ponesem kući. Poznat je takođe alkoholni biljni  liker, koji se ovde pravi , zove se Becherovka . Ima 38% alkohola (što baš nije svojstveno za liker, meni više liči na neko žestoko piće i nije mi se posebno dopalo, valjda zato što više volim pivo, posebno što ovde u Češkoj ima na svakom koraku točeno).

U Karlovim Varima je jedan od četiri čuvena filmska festivala, kada se  ovde okupi mnogo umetnika, glumaca itd. U Grand  hotelu  Pupp je čak sniman Casino Royal Dzemsa Bonda. Uostalom, znamo koliko je čuvena praška  filmska škola, koju su pohađali i neki naši reditelji, npr. Goran Marković i još neki naši umetnici.

Izlet u Drezden ( oko 160 km od Praga ) nikako ne propuštajte .Zovu ga Firenca na Elbi (Labi). Prestonica je  dela Nemačke koja se zove Saksonija. Porede ga sa Firencom i Uffićijem, pre svega zahvaljući Zwinger Galeriji, koja je impozantna po veličini i sadržaju. U Zwingeru ima pet muzeja, od kojih je najznačajniji Muzej starih majstora ( pre svega zbog Sikstinske Rafaeolove Madone koju je Drezdenu poklonio  Papa) i Muzej porcelana . Imala sam želju da obiđem ova dva muzeja, ali društvo je bilo više za shoping , pa sam i ja poklekla i ovo ostavila kad bude više vremena.

Kupovinu obavite ovde (jeftinije je nego u Pragu) u Praškoj pešačkoj ulici ( Prager strasse ). U toj ulici imate sve one  srednje brendove tipa HM, CA, zatim Karštadt robnu kuću koja je nešto skuplja, i još mnogo toga. Kada se umorite, preporučujem Barocco café na ćošku, gde postoji i smoking area.

Da ne bi ovu priču završili shopingom, što svakako nije suština, obavezno prošetajte pored Elbe, šetalištem sa nekoliko terasa i divnim pogledom na drugu stranu reke. Možete videti Katoličku crkvu (Fraunerkirhe) sa 39 kipova, koji iz daljine  ne izgledaju tako veliki , a kažu da su visoki preko 2 metra, Drezdensku operu , i naravno, Bogorodičnu protestantsku crkvu sa spomenikom Martinu Luteru . Palata Tachenberg je danas pretvorena u Hotel Kempinski, Zeleni Tezor (sa raznim draguljima) je u Rezidencijalnoj palati .

Fascinatno je kako su ova zdanja obnavljana nakon katastrofalnog bombardovanja 13. februara 1945. od strane saveznika, pre svega Britanaca, koji su ovaj grad praktično sravnili sa zemljom. Nikad se nije  saznao broj poginulih. Zvanično je to 25000, ali u taj podatak  niko ne veruje. Grad je tada goreo 7 dana. Ono što je izgrelo je nekako očišćeno od gareži, a novi delovi koji su  dodavani su beli, tako da tačno vidite šta je novo, a šta je ostalo od starog.

Glavni istorijski lik ovog grada je Fridrih II Avgust, koji je na predlog pape (uz uslov da pređe u katoličku veru)  postao Kralj Poljske, tako da je u jednom periodu Drezden bio kraljevski grad. Kažu da je Fridrih  ostavio amanet, da mu srce bude sahranjeno u Drezdenu u Katoličkoj Crkvi, a telo u Poljskoj, jer, ipak je bio njihov kralj. Nakon ovog kratkog perioda katolicizma, Martin Luter je vratio protestantizam, tako da je on i danas dominantan u Saksoniji. Fridrih je zaslužan i za to što je ovo grad porcelana,  jer je naredio svojim alhemičarima da otkriju tajnu formule porcelana, da ne bi morao da ga donosi iz Kine.

U mestu Maisen, koje je na 30 km od grada, jedna je od najčuvenijih fabrika porcelana (i Česi takođe imaju odličan porcelan, razlika je što je drezdenski beo, a češki ružičast). Sve u svemu, Drezden je jako interesantan,te ima svakako razloga da se ponovo vratim ovde. Par sati u ovom gradu je svakako premalo da se sve vidi. Ja ovo zovem putovanje “izvidnica” za neki sledeći put, kad već imam neku generalnu sliku.

Ako posle ovih mojih redova izaberete putovanje u Prag – Karlove Vari – Drezden, sasvim sigurno  nema greške.