E pa za ovo leto odlučili smo se za avanturu. Ništa od Grčke, ne zbog krize nego nam je malkice dosadila. A i dete nam je poraslo pa možemo na aktivan odmor. Nismo od onih što vole da se „zabodu“ u hotel/apartman i plažu ispred, svih deset dana.

Pin je pao na Sardiniju. Mnogi odmah kažu „jaooo skupo“, Italija… Za početak, koštalo nas je par stotina evra manje nego Sitonija prošle godine. Sitonija (apartman+naš prevoz automobilom+troškovi hrana/piće) vs. Sardinija (apartman+avionski prevoz+rent a car+troškovi hrana/piće).

Ali da ostavimo po strani isplativost našeg letovanja…

Na Sardiniji nećete naći extra uređene plaže, fensi kafiće i restorane, mnoštvo ležaljki i suncobrana. Na većini plaža ljudi koriste svoje suncobrane i peškire, desiće se da na peščanoj plaži postoji veeeliki razmak između vas i sledeće grupe ljudi. A ni espreso nećete baš naći na svakom koraku već na nekom od ulaza/parkirališta pored plaže gde je obično jedan bar ili restoran. Biće to odličan espreso za 1 evro.

Apartman smo rezervisali preko airbnb.com. I ako krenete sa istraživanjem na vreme, mislim bar dva meseca ranije, imate mogućnost da nađete super povoljne apartmane. Moram da naglasim da na Sardiniji nećete lako naći smeštaj na plaži, gotovo da ga nema. Osim možda u okviru nekog rizorta, ali to nam nije bilo na pameti.

Gde god da se nađete auto vam je neophodan. Mi smo se odlučili da ne idemo svojim autom. Daleko je, trajekt iz Livorna (cena oko 400 evra), kad stignete tamo, vozi do Sardinije nekih osam sati, a kada smo stavili cene avio karata redovnom linijom Alitalia preko Rima i rent a car pride (dnevno 23 evra), došli smo na isto. Važno! Najpovoljnije je bilo da letimo do Algera (Alghero) na severozapadu ostrva. Sardinija ima još dva aerodroma ( Olbia i Cagliari), prvi na severoistoku a drugi na jugu ostrva. Jug svakako nije bio opcija pošto smo se odlučili da budemo na severu ostrva. Inače Sardinija je drugo najveće ostrvo Mediterana posle Sicilije, tako da u 10 dana nema šanse da ga celo obiđete.

Smestili smo se u Castelsardo, gradić koji datira još iz 12.veka, i nalazi se na ozbiljnom uzvišenju iznad mora. Sve kuće su poređane uz brdo jedna iznad druge tako da vam pogled na more i marinu ispod ne izostaje. A iznad svih kuća dominira očuvan zamak iz 12. veka u kome turisti mogu da nađu restorane, kafee ili samo da lutaju uskim ulicama. Castelsardo je udaljen nekih 60 km od aerodroma i otprilike na sredini severne obale. Pun pogodak. Odatle smo mogli da bez mnogo muke obiđemo celu severnu obalu.

U apartmanu nas je dočekalo i posluženje, za prvu pomoć (mleko za dete, voda, voće, kroasani), a i domaćin nam je ostavio na korišćenje i sav neophodni aksesoar za italijanski boravak na plaži (suncobram, stolica na rasklapanje, posebna torba za mokre stvari).

Na plažama u ovom delu Sardinije nema zgusnutih ležaljki i suncobrana koje morate da zakupite. A tamo gde se i nađu cena je od 25 evra pa naviše, u zavisnosti od sezone, i uglavno su prazne. A oko njih su suncobrani i razbacani peškiri. Najskuplje je bilo na plažama Costa Smeralde (severoistok ostrva), ali o tome više kad budemo pisali o smaragdnim plažama.

Italijani donose svoju opremu, uključujući i ručne frižidere sa hranom i pićem i provode ceo dan na plaži sa porodicom i prijateljima. Lako nam je bilo da prihvatimo taj stil. A plaža ima raznih…peščanih, dugih po nekoliko kilometara, uvale sa belim peskom, rozim peskom, sa šljunkom, stenovite a more kristalno čisto bez obzira na doba dana.

Italijani ne znaju reč engleskog, što kad izađete iz zone frustracije prvog dana, postane opuštajuće, posebno kad počnete da natucate italijanski i sporazumete se bez poteškoća. A svi su ljubazni da vam pokažu put ili da vam pokažu kako da reciklirate bez greške. Dobijete i kalendar odnošenja đubreta ispred vašeg stana i koja boja kante se iznosi kog dana (siva, braon, zelena).

Neophodno je znati da dvokratno radno vreme važi i ovde bez izuzetka. Sve prodavnice se zatvaraju do 13,15 kada počinje siesta i otvaraju se oko 16,30. Rade restorani, ako ste za tu opciju, ali i oni dvokratno. Posle ručka zatvaraju do večere. Mi smo se uglavnom snabdevali u supermarketu Lidl i uživali u spremanju italijanske hrane. Supermarketi vam nude extra izbor svežih pasta, sireva, mesa, voća i povrća po dobrim cenama.

Apartman je totalno opremljen kao da ste kod kuće, tako da je spremanje ručka ili večere bilo kao ritual kome se radujemo posle akcije na nekoj novoj plaži. A siesta posle ručka je bila apsolutno neizbežna. Posebno posle domaćeg vina. Kupovali smo vino točeno iz bureta, koje je zapravo i najlepše, doduše to nismo odmah otkrili, ali znaćemo za sledeći put. Elem, u centru Castelsarda su male vinarije gde možete da probate vina i domaće sireve a vala i da natočite u flašu vino di tavola po ceni 1,8 evra za litar pa da nosite kući i meračite. Nema greške ni za belo ni za crveno.

Restorani su nešto skuplja opcija, posebno što čim sednete se računa 5 evra po osobi za kuver, a jela nema ispod 10 evra. Ako se ipak odlučite za ribu računica je 5-6 evra za 100 grama. Ako se odlučite za picu na parče, razmislite ponovo. Tu su se pobrkali neki lončići gde god smo probali i samo biste bacili novac. S druge strane pica al forno di legna (peć na drva) je već pravo uživanje u nekoj od tratorija.

Obišli smo celu severnu obalu od Stintina na severozapadu preko Costa Paradiso do Costa Smeralde i Porto Cerva na severoistoku. Detaljno o plažama u nastavku za nekoliko dana. Ovog puta nismo stigli da odemo trajektom do Korzike koja je na samo 4 km morem od luke Santa Teresa di Gallura. Ostaje nam izazov za sledeći put.