Sardinija….Odakle da krenem…Kad nam je baza već u Castelsardu (za tekst o smeštaju i ostrvu KLIK OVDE ) , logično je da krenemo od najbližih plaža u našoj parohiji. Bar je nama bilo. Moram da ponovim da je nošenje suncobrana, prostirki, MUST DO, pošto na većini plaža nema organizovanih suncobrana i ležaljki, a tamo gde naletite na red nekih u okviru nekog bara, cena je oko 25 evra.

Gradska plaža ili Marina di Castelsardo, je samo zlu ne trebalo da se okupa čovek ako je već vratio rentirani auto. Dobra je za fotografiju sa impresivnim zamkom koji se pruža iznad. Mahom sve plaže u gradovima su samo kao poslednji trzaj da se pokvasiš u moru. Pravo kupanje i odmor je na plažama van naselja.

Spiaggia Lu Bagnu je nama bila najbliža, oko 6 km vožnje na severozapad, i preporučena po raznim sajtovima, ali se nama činila krcata turistima, iako lepa peščana plaza, rešili smo da produžimo dalje.

Već na 19 km od naše kuće je Marina di Sorso , 8 km dugačka peščana plaža, sa prirodnom vegetacijom i borovom šumom koja je razdvaja od glavnog puta, sa dovoljno prostora za sve nas sa svojim arsenalom, mekanim peskom i kristalnom vodom. Moram da priznam da smo se najviše puta vraćali na ovu plažu. Privlačio nas je pesak i lagani prilaz u vodu, mogućnost da se bosi šetamo kilometrima sa klincem u potrazi sa školjkama, kojih je ovde bilo najviše od svih plaža. I najbolji espresso, i sorbeto i aperol i Mochaccino koji nam je spremala Vanna u bar restoranu La Risacca.

Nismo se baš pridržavali uputstva sa trip advisora i mnoštva drugih sajtova za putnike namernike gde je najbolje ići. Kombinovali smo, jedan dan na zapadnu stranu, drugi na istočnu stranu severnog dela ostrva, i povećavali distance i zastajali tamo gde nam se svidi. Pa bi se opet neki dan vratili na plažu Marina di Sorso gde smo se već odomaćili.

Severoistočno od Castelsarda se nalazi raj za wind surfere, Spiaggia Li Junchi (duga 14 km), regija Badesi, na nekih 20 km od Castelsarda. Ovde su nas dočekali jak vetar i logično talasi, pa smo se zabavljali u borbi sa morem. Naš klinac od 4,5 godine je uživao i na naše oduševljenje nije imao nikakvu frku što su ga talasi svaki čas poklapali. Postoje odvojeni delovi na plaži gde može da se iznajmi oprema za windsurf, mi nismo bili tako hrabri. Ali smo zadivljeno gledali “letače” na moru.

U nastavku ka severoistoku je Isola Rossa , gradić koji je hvaljen po svojoj plaži i crvenim stenama koje se protežu u more. Nimalo impresivno. Da, crvene stene se protežu od grada u more, lepše izgleda iz daleka za slikanje, a plaža uzana i kratka i naravno krcata ljudima.

Ali zato u nastavku puta dolazi Costa Paradiso . Eeeee, Italijani znaju za šta žive. Ma da li su napravili vile i apartmane i rizort u crvenim stenčugama koje se okomito spuštaju ka moru. I marinu gde parkiraju svoje glisere.

Kad vozite glavnim putem ovim delom obale, ne biste ni pomislili da kad skrenete kao moru postoji ceo skriveni raj, tamo među stenama. Vile su tipske i stepenasto poređane, tako da iz svih puca pogled na more. Da, mogu da se iznajme i na airbnb-u. Parkirali smo u podnožju kraj mora, a onda kozijim stazama preko crvenih stena (ograđeno je), stigli do male stenama ušuškane plaže Spiaggia di Li Cossi (naslovna fotka). Sa vrha stene se pruža pogled ka plaži i zelenom moru sa jedne strane i ušću reke Li Cossi sa druge strane. Ova plaža je potpuno izolovana i za repetitore mobilne telefonije kao i za blagodeti posluženja na plaži. Ima samo mali priručni bar sa nešto sokova i piva koje prodavac drži na ledu u ručnom frižideru. Kupali smo se malo u moru, malo u reci. Ako niste za guranje sa turistima na ovoj maloj plaži, Costa Paradiso nudi mnoštvo zaravnjenih stena na kojima možete da se osamite i uživate.

La Pelosa. Imam utisak da je ova plaža najčešće se pojavljivala u mojim pretragama kao nešto što mora da se vidi na Sardiniji. Te smo tako i mi rešili da pređemo 93 km ka severozapadu ostrva ka gradu Stintino. To je ujedno i najzapadnija plaža na ostrvu. Tirkizna voda, beli pesak, sve to je divno, ali i zillion ljudi koji stoje u tom plićaku. Štekovali smo se na stene sa pogledom na srednjevekovni toranj osmatračnicu na ostvcu prekoputa. Tako da bi preporuka za La Pelosa plažu bila, dođite kad nije jul i avgust da uživate.

Costa Smeralda. Tirensko more. Poznata kao Igralište za bogate i poznate. I najudaljenije od našeg Castelsarda (120km). Početkom 60-tih prošlog veka, ovu obalu je pretvorio u luksuzno letovalište Aga Khan, čak jedna plaža nosi ime po njemu. Spiaggia del Principe. Kažu da je Katarski emir hteo da je kupi pre par godina. Nisam ispratila razvoj događaja. Ali ono što je činjenica da se luksuz oseća na svakom koraku. Luksuzni hoteli, kola koja se kreću tim delom obale, cene svega daleko više nego u drugim delovima Sardinije. I konobari govore više jezika! I u nekim restoranima nose uniformu i bele rukavice. A tek nautičarski vozni park. Marine u Hrvatskoj, koje su inače bolje nego mnoge u Evropi, izgledaju smešno naspram marine u Porto Cervo. Brrrr

Costa Smeralda je, pored toga što je igralište za bogate, poznata po brojnim uvalama i fenomenalom smaragnom moru i plažama na kojima je pesak bele i roze boje. Ovde nema dugačkih peščanih plaza, već mnoštvo malih, do kojih ne možete da stignete sasvim kolima. Parkirate, pa istražujete. E sad, za svaku kažu da je one of the most beautiful…tako da pošto ovaj deo obale ima oko 80 uvala, ako niste rešili da živite neko vreme ovde, ili bar da letite iznad, teško da ćete uspeti da ih vidite za jedan dan koliko smo mi bili ovde.

Odlučili smo da se parkiramo u Cala di Volpe i obiđemo tamošnje plaže. Sve su udaljene po 1-2 km jedna od druge. Lutanjem smo zašli u deo sa privatnim kućama.

Condominio La Celvia koji izlazi na sopstvenu plažu je bio naš prvi susret sa plažama na Costa Smeraldi. Dozvoljeno je svima da koriste tu plažu, samo se javite čuvaru na rampi. Plaže uglavnom nisu povezene, dele ih šiljate crvene stene, tako da ako ste željni pentranja i avanture i to je opcija da stignete do sledeće.

Do La Celvia plaže je jedna od najlepših plaža La Capriccioli, koja je izdeljena crvenim granitnim stenama koje zalaze u more, beli pesak, tirkizno more i jedrilice na horizontu. Stigli smo i do nekih no name plažica koje su jednako lepe. Iskreno, taj jednodnevni odlazak na Costa Smeraldu je bio naporan, tako da sledeći put mislim da bi trebalo planirati 2-3 dana ostajanja. Pa se ponovo vratiti u našu oazu Marina di Sorso na mokaćino!