Kajak na naduvavanje 2 – Sevylor na moru

U ovih nekoliko meseci otkad sam pribavio Sevylor Adventure i detaljno ga istestirao na rekama i jezerima, nikako nisam uspevao da mu nađem zamerku. Bližio se godišnji i odlazak na more i kopkalo me je kako će se pokazati na otvorenom moru, gde može da bude i ovako i onako.

…i stigao je godišnji i jednog jutra, kajak je otegljen na plažu i naduvan.

Tu me je čekalo jedno vrlo neprijatno iznenađenje. Tačnije, dva neprijatna iznenađenja.

1. Nekako sam zaboravio da spakujem krmu. Ovo se pokazalo kao problem jedino u teoriji – ni u singlu ni u dublu nije bilo problema s upravljanjem ukoliko veslači znaju šta rade. Sve u svemu, na krmu sam zaboravio posle 15 metara veslanja.

2. Prilikom neke od prolećnih vožnji sam ga spakovao neosušenog, zaboravio na to – i oduševio se kad sam iz vreće za čuvanje istresao kajak koji je bio ofarban svim bojama buđave šunke! Prvu priliku sam iskoristio da povadim komore i temeljno izribam sve – buđ sa platna se skinula, ali su mrlje sumjive boje ostale tu i tamo na plastici vazdušnih komora.

Ovo nije bilo neprijatno iznenađenje koje me je čekalo.
Neprijatno iznenađenje je bilo to što sam, prilikom pranja, nekako uspeo da probušim bočnu komoru dok je bila van trupa. Imam dvorište puno ruža i nekako sam pokupio trn, nemam drugo objašnjenje.

Kao poseban bonus, nisam poneo pribor za krpljenje, koji je uredno došao u kompletu. Magarac.

Kako se ponaša Sevylor Adventure s probušenom bočnom komorom?

Iznenađujuće dobro! Osim što je ta komora svakih nekoliko minuta postajala nenapumpano mekana, nije se pojavio nijedan problem sa stabilnošću, upravljivošću, ili, daleko bilo, željom plave lađe da potone. Problem sam krpio tako što sam sve vreme držao crevo pumpe u ventilu i svakih 5-10 minuta doduvavao (5-6 ciklusa je bilo dovoljno – komora nije ispuštala sav vazduh. Za ovo nisam pristajao, sve se radilo u hodu, na vodi.

Uveče sam iz prve prodavnice uzeo fleku za krpljenje – providnih dušeka, doduše (i to sam dobio nekoliko komada za dž – zinuli su kad su čuli šta krpim, posle) – ali i to je završilo posao u zadovoljavajućoj meri. Opere se, zalepi se, istera se vazduh, iskulira pola sata, vozi. Čini mi se da je pritisak u komori oslabio posle 5-6 sati – verovatno od sunca, a i da nije, teško da ćete duže i biti na vodi.

Kajak je bio spreman za ozbiljne testove na otvorenom moru.

1. Prevrtanje/ispadanje iz kajaka

Da biste bez svoje volje ispali iz ovog kajaka, morate da budete potpuna budala i da odete na talase koji mogu da naprave ozbiljan problem i mnogo većim plovilima, ili da ste pacijent koji ne ume da se nagne na kontra stranu. Talasi od vetra, talasi od glisera, samo ljuljuška ili trucne, ako ih sečete pod velikim uglom.

Nekoliko puta sam iskočio iz kajaka da bih se okupao (prevalji se preko strane) i da bih video koliko je lako vratiti se – sve ovo sam radio na 50-ak metara od obale, da bih bio siguran da ne nameštam rezultate.

Kako izgleda vraćanje u kajak?
Ako ste ikad uspeli da se popnete iz duboke vode u čamac ili da se nabacite iz iste na dušek – to je to. Iskočite iz vode, uhvatite se za suprotnu stranu kajaka, obrnete se da vam dupe upadne unutra – i to je to.

Kako izgleda ispadanje iz kajaka?

Jednom sam se kao poslednji slepac bacio iz kajaka (na talasima) nakon što sam ga zaljuljao i pokušao da ustanem – ovo je bilo toliko uspešno da sam uspeo da upetljam stopalo u trake kojima se zateže naslon sedišta. Kajak se prevrnuo – ako nosite nešto u njemu, obavezno je vezivanje ili uglavljivanje a ja sam plutao metar dalje, zapetljan kao pile.
Onda sam se otpetljao, kao majmun bacio u kajak iz sve snage, preleteo na drugu stranu i izvrnuo ga na stranu, tako da je popio malo vode.
I?
I ništa, onda sam ga prevrnuo na leđa (kad nema nikog u njemu, gaz mu je “dobra” 3 cm), sačekao da voda iscuri i onda lepo ušao u njega.

2. Vožnja po mirnom moru.

Smeo bih da se zakunem da ide lepše nego po reci. Dobitna kombinacija: ronilačka oprema, neka vrsta sidra, odvesla se do lepog mesta za ronjenje, parkira se, roni se. O mogućnostima da se vodenim putem ode do neke s kopna nepristupačne tačke da ne pričam. Pisalo na uputstvu da se ovim kajakom ne ide dalje od 300 m od obale, nisam baš siguran da smo poslušali…

3. Vožnja po talasima

Dva dana je duvao maestral i digao talase od kojih 80% ljudi ne sme da uđe u vodu ako nisu na pesku – daj bože da je amplituda kod najvećih bila preko 1,2 metra, prosek je svakako bio ispod metra. Osim ljuljuškanja, nije se dešavalo ništa što bi smetalo veslanju – kajak je držao putanju i pokazivao je manje tendencije da se okrene kad se „pusti” nego na reci. Sve u svemu, bio sam prijatno iznenađen stabilnošću na talasima. Kako se ponaša na (malo) većim talasima ne znam, nije ih bilo – a svakako mislim da bi tad veći problem bila neprijatnost od tolikog ljuljanja nego ponašanje kajaka.

4. Vožnja u „opasnim područjima”