Daveći se u dimu FAP-a koji se taljiga ispred mene, čekam da prođu vozila koja nailaze u susret. Posle nepregledne krivine, pojavljuje se čist deo pravca i uz među gas, šaltam dve brzine niže, zakivam papučiću gasa u pod i uz rezak zvuk rednog četvorocilindraša, izlećem iz gustog dima koji je ozbiljno počeo da se taloži, kako na K&N filteru koji dahće ispod haube, tako i na mojim bronhijama :). Još uvek razmišljajući o ekološkoj katastrofi koja se gubi u retrovizoru, pritiskam papučicu gasa i u finalnom stepenu prenosa se približavam cifri od 200. Sve se odigrava toliko brzo i glatko da  zaista imam osećaj kao da sam u mnogo većem i snažnijem automobilu, a ne u Saxo VTS-u.

Sada već zabrinjavajućom brzinom, približavam se nizu krivina na koje me upozorava znak pored kog sam upravo proleteo. Snažno pritiskam srednju papučicu i uveravam se u snagu 247 mm velikih prednjih diskova koji su na visini zadatka, ostavljajući utisak da je fabrički ugrađen ABS sistem suvišan. Taman kada sam pomislio da se zabava na kraju pravca završava, maleni 1.6-litarski motor, u kombinaciji sa odličnim vešanjem koje nosi karoseriju od samo 935 kg, me u potpunosti razuverava! Dok prolazim treću levu krivinu skoro punim gasom, bez problema, uz lagano dodavanje volana, korigujem podupravljanje, i uz osmeh na licu, osećam se kao Sebastien Loeb, dok po grubom italijanskom asfaltu iznad Sanrema, troši gume vijajući dragocene sekunde. I to je prava čar ovog mališana, jer za male pare pruža osećaj vožnje pravog trkačkog automobila. Uz to ima i pristojan prtljažni prostor u koji bez problema staje roštilj sa svom pratećom opremom, uključujući i gajbu hladnog piva :-).

Ulazim u grad, spuštam malo loptu i dozvoljavam kazaljki obrtomera da padne ispod magične cifre od 4000. Prelazimo u cruse režim. Potmula grmljavina iz aftermarket izduvnog sistema prelazi u spektar dubokih tonova, veoma prijatnih svačijem uhu. Uz to, količina CO2 koju bi sa zadovoljstvom pozdravio svaki predstavnik zelenih, dokaz je zaista male potrošnjie goriva u ovakvom režimu vožnje. Parkiram ispred trafike i kupujem dve flašice vode. Trebaće mi tamo gde sam se uputio. Prilazeći autu, vidim dva klinca kako obilaze oko njega. Dečko u širokoj trenerci objašnjava svom drugaru kako isti takav auto vozi i njegov tata, ali da njihov nije tako nabudžen, i konstatuje da je ovaj sigurno trkački. Smeškajući se na komentar, spuštam se u sedište, dok krajičkom oka primećujem da klinci nisu jedini koje je privukao stav malog Saxa. Tri devojke koje znam od ranije, stoje pored, kikoću se i gledajući me ispod oka, prećutno mole da ih provozam makar jedan krug oko bloka. Zaista je head turner! Pritiskom na dugme, zatvaram prozor i time im stavljam do znanja da imam druge planove.

Nižem brzine spuštajući se niz široku ulicu. Igla obrtomera prelazi brojku od 4500, a precizno ubrizgavanje, u kombinaciji sa 16 ventila, oslobađa skoro svih 120 KS. Motor zaista ostavlja utisak da  je oplemenjen varijabilnim tajmingom ventila, poput hondinih V-tech motora. Za ubrzanje od 0-100 km/h potrebno je samo 8,7 sekundi, a auto skoro jednako dobro povlači i do maksimalnih 210 km/h.

Troškovi održavanja možda nisu među najnižim u klasi, ali na to zaboravljate posle samo 8,7 sekundi ili par krivina :). Užitak koji ovaj auto pruža u vožnji je zaista neverovatan. Za one kojima je adrenalin glavna pokretačka snaga, preporuka bez greške…