Pre par dana (mart 2013) dogovorim se sa ocem da odemo do Mađarske u kupovinu. Sve smo mi lepo isplanirali osim snežne mećave, koja dan ranije zadesi pomenutog severnog suseda.

Pošto smo se opasno naoštrili da nam dupe vidi put te subote, rešismo da u slučaju iole pristojnog vremena zapalimo do Subotice tj konkretno do njihovog buvljaka.

Tako i bi. Osvanula subota, dan sunčan i zaputimo se nas dvojica na sever Vojvodine. Da bi ceo put imao smisao – jer je koncept kupovine baziran na uštedi, odlučili smo da putujem alternativnim pravcem kako bi izbegli sve moguće putarine (1.110 dinara ukupno su četiri putarine od Beograda do Subotice i nazad).

Zato je naša ruta izdgledala ovako: Beograd – Zrenjanin – Novi Bečej (prolazite pored) – Bečej – Srbobran. U Srbobranu je najvažnije ne uključiti se na autopu odmah (na 1km od sela), već krenuti severno lokalnim putem i uključiti se tek posle pet – šest kilometara. Na taj način ćete iskoristiti 40-tak km autoputa u jednom pravcu a izbećićete putarinu kod Srbobran – Vrbas prelaza. U ovoj varijanti od Beograda do Subotice treba vam cirka dva sata, možda malko jače. Policiju imate ponekad u Čenti, Stajićevu, na ulazu u Kumane, Novi Bečej, na izlazu ili u samom Srbobranu. Uglavnom ćete od svih pobrajanih lokacija u jednom pravcu sresti, u vrh kape, dve patrole. Na autoputu pazite na presretače.

S ekonomske tačke gledišta, najisplativije je da četvoro sednu u auto, podele gorivo (1.000 dinara po osobi je trosak ako je dizel u pitanju) i zapute se na buvljak.

Kad stigneze u Suboticu do buvljaka ćete stići na sledeći način – prođete centar, držite se glavne ulice, pratite put za Kelebiju, kad se ukažu i putokazi za Sombor nastavite njih da pratite i pred sam izlaz iz Subotice prema Somboru ugledaćete buvljak sa leve strane. Lako se nalazi, nema šanse da promašite. Kao sto rekoh, samo pratite putokaze za Sombor.

Buvljak radi od sedam ujutro do jedan popodne. Ne radi ceo dan čak ni vikendom i pazite da se tu ne pređete.

U ponudi imate svega – hrana, kozmetika, kućna hemija, garderoba. Za ostalo neznam, nismo obilazili sve hale. Naš fokus je bila klopa i cela kupovina je trajala 45min. Uđes, izađes, gotovo.

A cene? Pa nema jeftinije!! U prilogu dostavljam ono što sam ja pazario sa cenama iz marta, ali napominjem da je ponuda šarolika, nudi se roba različitih proizvođača, pa cene shodno tome za isti proizvod mogu i da se razlikuju.

1 kg kečap- 100 din

1 kg majonez- 120 din

1kg trapist kačkavalj- 500 din

1 kg suvi vrat- oko 400 dinara

1kg pilećih viršli- 180 dinara

800g Neskvik- oko 350 dinara

barena vakumirana slanina 1kg- oko 500

šunka 1kg – 400 dinara

700g Pick zimska salama- 1000 dinara

1 kom vajkrem – 100 din

Cene osciluju od tezge do tezge, treba proći i videti, a izbor je fantastičan. Kobasica, slanina, šunki ima na izvol’te. Ja sam za 4.000 dinara doneo dve pune kese hrane, i mislim da naredne tri nedelje ništa osim hleba neću kupovati u beogradskim prodavnicima.

Ono što bih napomenuo jesu rokovi na svim proizvodima koji su duži od mesec dana.

Kod kuće smo isprobali svu kupljenu robu i sve je vrh! Ne postoji artikl za koji smo konstantovali da smo pogrešili.

Za kraj rezime- cene su identične onim u Segedine tako da nema potrebe ići preko granice, cimati se u redu, zezati sa našom i njihovom carinom i policijom. Sve obavite ovde, uštedite na tom dodatnom prevozu do Segedina i što je najbitnije ušpartate tih dva do četiri sata koliko bi ste sigurno izgubili ako bi ste se rešili da idete preko. Ako se pitate kako je moguće da su cene iste i gde je tu zarada preprodavca, odgovor je jednostavan- zarada je na povraćaju poreza, a cene se ne diraju.