napisao: Dragan Antić

Nema tog turiste koji na svojim putešestvijama i obilascima znamenitosti ne voli da napravi predah, osveži se i napuni baterije za dalje istraživanje u nekom dobrom kafeu, poslastičarnici ili restoranu. Za većinu svetskih putnika to je pravo uživanje. Ugostiteljski objekti od davinana su epicentar zbivanja svake turističke destinacije. Tu se okupljaju lokalno stanovništvo, poslovni ljudi, turisti, putnici namernici i nenamernici. Često su to mesta koja su posećivali i danas posećuju mnogi slavni – pevači i muzičari, glumci, slikari, pisci, političari, tajkuni i ostali predstavnici svetskog džet seta. A neki kafei, naročito oni u evropskim metropolama, mogu se pohvaliti tradicijom dugom nekoliko vekova. Ovo je priča o najstarijima od njih .

Kafa, omiljeni napitak mnogih Evropljana, prvi put je dospela na Stari kontinent u 17. veku. Dopremana je brodovima koji su se iz tadašnje Otomanske imperije najčešće ukrcavali u Veneciju, najveći pomorski i trgovčaki centar u Evropi tog vremena. Nedugo zatim, širom Evrope, u svim većim gradovima počeli su da niču kafe barovi po uzoru na kafedžinice, orijentalne ugostiteljske objekte arapskog sveta. Nije prošlo mnogo vremena, a ta mesta su postala stecište aristokratije, umetnika, intelektualaca, revolucionara. Bilo da je reč o mitovima ili činjenicama, priče da su baš u tim kafeima nastala mnoga umetnička dela i donešene mnoge važne istorijske odluke mogu se čuti i danas i to je upravo ono što najviše i privlači turiste. A ovi ugostiteljski objekti su zbog svoje duge i bogate tradicije do današnjih dana stekli reputaciju kulturno-istorijskih znamenitosti. Ako ikada doputujete u Veneciju , Rim, Pariz ili Beč i ako volite da vreme provodite u nekom dobrom ugostiteljskom objektu, nemojte propustiti priliku da svratite u neki od najstarijih evropskih i svetskih kafea.

Venecija – Caffe Florian

Zamislite to uživanje dok ispod arkada velelepnih venecijanskih Prokurativa ispijate svoju omiljenu kafu uživo posmatrajući zbivanja na jednom od najlepših trgova na svetu. Baš tu, na trgu Svetog Marka, sa pogledom na katedralu posvećenu istom svecu, otvoren je 1720. godine kafe Florian .

Ubrzo je u njega počela da navraća sve sama elita. Nekada su tu sedeli Gete, Čarls Dikens , Lord Bajron . Nekada je to bio jedini kafe u koji su mogle da uđu i žene, pa je to možda razlog zašto ga je često posećivao i slavni italijanski zavodnik Kazanova . A danas je Florian najstariji i najčuveniji italijanski kafe, bogato dekorisan murano lusterima i ogledalima u ramovima sa pozlatom. Njegove zidove ukrašavaju i zadivljujući portreti 10 najpoznatijih stanovnika u istoriji ovog prelepog grada.

Rim – Caffe Greco

Kafe Greko radi bez prekida od 1760. godine, što ga svrstava u najstarije svetske kafee koji su i danas otvoreni. Za tih 250 i nešto više godina i ovaj kafe je ugostio mnoge velikane poput Stendala, Getea, Hans Kristijan Andersena, Henrika Ibzena, Franca Lista, Feliksa Mendelsona i mnogih drugih.

Smešten blizu čuvenog Španskog trga, na koji se već vekovima sjate turisti iz celog sveta čim doputuju u večni grad, Kafe Greko je bio i ostao jedno od najomiljenijih mesta okupljanja ne samo svetske i evropske elite, već i običnog sveta.

Pariz – Cafe Le Procope

Glavni grad Francuske, jedna od najvećih svetskih metropola, grad svetlosti, grad Trijumfalne kapije i Ajfelovog tornja, nadaleko je poznat i po svojim ugostiteljskim objektima. Smatra se da je među njima najstariji Prokop , koji radi u kontinuitetu duže od 3 veka, tačnije od 1686. godine. Tada se u Pariz doselio čuveni sicilijanski kuvar Frančesko Prokopio i otvorio prvi kafe-restoran ne samo u Parizu, već i u čitavom svetu.

Da li zbog kafe, novog toplog napitka neodoljivog mirisa i ukusa, ili iz nekih drugih razloga, tek Prokop je vrlo brzo postao omiljeno mesto okupljanja tadašnjeg književnog i filozofskog krema, ali i aristokrata, vojskovođa, političara, revolucionara. Baš u Prokopu, Deni Didro , francuski pisac i filozof, napisao je svoje najpoznatije delo „Enciklopedija“. Kažu da je Volter , još jedan slavni filozof, istoričar i književnik, ovde ispijao po više desetina kafa dnevno. U Prokopu su odsedali i mnogi drugi predstavnici intelektualne elite 18. i 19. veka, na primer Žan Žak Ruso, Viktor Igo, Onore de Balzak, Oskar Vajld, Lafonten … Tvrdi se da je u ovom kafeu Bendžamin Frenklin skrojio nacrt potonjeg ustava SAD, a svoje revolucionarne planove u Prokopu su kovali Maksimilijan Robespjer, Žorž Danton i Žan Pol Mara . I Napoleon Bonaparta je često obitavao ovde.

Beč – Cafe Central

Kao grad bogate istorije, nekadašnja prestonica moćne Austro-ugarske, Beč ima mnogo toga da ponudi svim svojim gostima. A svakom ko je bar jednom bio u poseti glavnom gradu Austrije, sigurno su zapale za oko mnogobrojne kafe poslastičarnice. Otvarane su od kasnog 17. veka pa nadalje, danas ih ima preko 1.500, a o njima se zna i priča svuda u svetu. Najstariji bečki kafe koji i danas radi otvoren je daleke 1876. godine. Zove se Cafe Central , nalazi se u jednoj glamuroznoj bečkoj palati iz sredine 19. veka, u starom, istorijskom delu grada i epicentar je zbivanja u ovom znamenitom gradu. Odiše luksuzom, sa grandioznim enterijerom – mermernim stubovima koji nose lukove sa pozlatom i raskošnim kristalnim lusterima.

I u ovom kafeu su se od njegovog osnivanja pa do danas gostili mnogi slavni. Među njima su bili i Sigmund Frojd , Alfred Adler , Franc Kafka, Lav Trocki …