Simko, dotakla si dno života a onda si kupila bušilicu.

Simka čokoladu, kad se pojavila, smo svi pozdravili kao odličnu.  U tom svetlu, pre 2-3 dana nam zapadne za oko Simkina „crna čokolada i papričica“ – izlet u premijum segment, em po sastavu em po ostatku društva u kojem se kočoperila. Ajd’ da se obradujemo, ionako smo gurmani, sladokusci i šta sve ne i volimo da probamo sve što prosečan srbin u usta be bi stavio ni da mu je poslednje.

I uzmemo jednu, zakrljamo po kocku…

I?

I to ******, znači ******, otkrijemo, se pravi tako što u najjeftiniju kakao smesu (a ovo je kao crna čokolada) dodaš ALEVU PAPRIKU, i to onu najgoru i najjeftiniju ciglaru, koja nema ni mirisa ni ukusa osim diskretnog tuka po užeglom i prašini, i onda, pošto je to već skupo, do ostatka potrebne mase zakrljaš brašno (bar se nadamo da je brašno) i to sve zalepiš čime se to već lepi, margarinom ili tako nekim krasnim.

Ukus? To nema ukus. Života mi moga, osećaj je k’o da suvim ustima žvaćete malo plastelina u koji je dodata kašičica brašna+žižljive aleve dok neko pored vas istresa domaći kakao (onaj za kuvanje) u šolju pa mu malo osetite miris. Najbuđavija turska šećerna tabla je pojam ukusa i kvaliteta za ovo. U suštini, ovaj tekst je najbolje nasloviti sa „mi smo probali da se vi ne biste zajebali“.

Preporuka: Izbegavajte SVE od njih u širokom luku. Ne znam kakav je ostatak ponude, ali ako mogu da misle da smo dovoljni debili da ovo jedemo, onda su zaslužili bojkot.