Za doručak mogu da jedem burek svaki dan, za ručak uvek neko mesište, ali ne da  ponavljam više od dva puta za redom, dok za večeru umem i po 7 dana da zaređam sa istim. Npr. kajganu , sa varijacijom priloga, svojevremo sam tamanio po sedam dana u nedelji, ali, otkad su poslednjih godina počeli da forsiraju priču o holesterolu, malo sam oladio sa njom. Tada je trebalo pronaći adekvatno ukusnu zamenu.

I da budem iskren, nije je bilo teško smisliti. Najviše zahvaljujući mom ocu i sećanju na krizne devedesete. On je tada, jednom mesečno, odlazio u Mađarsku i donosio zimsku salamu, vajkrem i trapist.

Sa ova tri sastojka, uz dobar domaći ‘lebac, ne postoji bolji sendvič koji se može napraviti. Za razliku od kupovnih sendviča, gde se debljina salame upoređuje sa flis papirom, meri mikrometrom i gde je svako parče udaljeno od drugog po principu ‘ideš ideš pa naletiš na salamu’, kod domaćeg sendviča sa zimskom salamom, kad je secneš malko deblje i staviš fino parče kačkavalja, uneseš kalorija k’o prosečan dizač tegova.

Međutim, s demokratskim promenama 2000-te, ture za Mađarsku postale su vrlo retke i isključivo poslovnog karaktera, pa je samim tim i zimska nekako pala u zaborav. Mislim, jeli smo je mi i dalje kada bi je otac doneo u povratku sa službenog puta. Kasnije, sretao sam ih i na Kalenić pijaci, ‘iz prve ruke’, ali nekako ne volim da je kupim tako na tezgi.

Poslednjih godinu – dve, sa krizom koja drma ceo svet, te ture su postale ponovo aktuelne, ali su ovog puta izdignute na malo viši nivo, da ne kažem da su postale fensi. Sada se uz posetu Cori obavezno poseti i tržni centar Arkad ili pre toga Moraholom gde se malo banjate u Eržebet banji. Ili,  da preformulišem – sada se ide u Spa i malo u shoping, a uz put svrati i do Core.

Ali, ono čemu se ipak najviše obradujete po povratku kući svakako jesu Pick-ova zimska salama (jedna ruda košta oko 19 evra), zatim kačkavalj Trapist (3,5 kg ja kupio u subotu ‘za ba džabe’ – 15 eura sam platio 3,5 kg trapista) kao i vajkrem (ubedljivo najlepši je onaj u crevu – kampersko pakovanje).

Kada zimsku i trapist iseckate na lepe šnite – zimsku malko tanje, a trapist malko deblje, večernja gozba može da počne. Kao nekad devedesetih…Al’ sad ne uz sveću, već uz sijalicu i plazma TV :))