Banja i rat imaju nešto zajedničko: za rat se, naime, čine spreme godinama, a i za banju. U ratu se troši bez računa i istresa se državna kasa nemilice, za banju se takođe potpisuju menice lako kao ljubavna pisma. I u ratu i u banji živi se na parče, i svako gleda da ono malo života – do smrti ili do povratka iz banje – utuče na najrasipljiviji način. Najzad, po svršenom poslu pravi se s neprijateljem, odnosno sa ženom ugovor mira, i posle se pristupa smanjivanju plate činovnicima i toalete ženi.
Još ima nešto u banji što veoma naliči na rat, – to je šarenilo. Vidite, npr., onog profesora Nedića! – Da niste došli u banju, ne biste verovali da ima u svetu takvih ljudi. Čak i u špagu od prsluka naći ćete mu kakav Dodatak Augzburškim novinama ili depešu Političke korespondencije.
…
Kao god što vele da vašar ne može biti bez kiše i Cigana tako ni banja se ne da zamisliti bez kartaša. Njih se ne tiče ni samo kupatilo, a kamoli partije, parkovi, muzika, dame…

Ovo je uvod u pripovetku „Verter“, napisanu pre 132 godine. U osnovi se ništa nije promenilo, osim što je RZZO omogućio svakom kljastu i ubogu da okusi čari banjskog lečenja i oporavka, pa je pojam „banja“ postao povezan s polumrtvim babama a novosrpski naziv „spa“ označava najkul mesto na koje idu in ljudi, da se wellnesuju. Što se mene tiče, ja sam se u jednoj banji rodio i odras’o i u banje idu ljudi da se okrepe i oporave, a u spa i velnes centre idu nedokazani ljaljani, da budu viđeni.
Al’ dosta hejta :P

Od banja koje mi nisu rodne (one jedne…) najčešće zabadam Ribarsku. Nije daleko od smeštaja kod babe, tako da mogu da dođem do iste biciklom (dobro, 50 kilometara po dobrom drumu, šta je to za bicikl), a može se vrlo lepo doći i kolima, s autoputa, po odličnom asfaltu.

Ribarska banja se ugnezdila u korene Jastrepca – idete, idete, i taman kad pomislite da ste promašili jer put očigledno ne ide dalje – put prestaje i počinje banja. Prostor koji zauzima banja je vrlo mali – tu je bazen, predratne zgrade – lečilište i smeštaj (sve renovirano i u beskprekornom stanju) sa nekoliko tihih, prijatnih kafanica/restoranćića – i, ah… moderni banjski centar. Da ne kažem, velnes.

Koje se bolesti leče u Ribarskoj banji ne znam (ortopedi redovno tamo šalju pacijente) i ne zanima me; ima termalni izvor bogat sumporom, tako da možete da se bućnete u toplu sumporovitu vodu preko cele godine. Na bazenu služe jeftinu kafu i prihvatljivo skupa piva, park je tih i iz njega počinju staze koje vode daleeeko u planinu (u Ribarskoj banji se održava MTB maraton) a kafanice su… kafanice, i šta još hoćete od banjskog mesta? Možda da sretnete mlađahnog oficira štucovanih i navoskiranih brkova koji pod ruku drži devojče iz lokalne trgovačke porodice, taman prispelo za udaju? Hmm…

Bazena (ili bazenskih grupa) ima tri. Prvi na udaru je otvoreni bazen i tu dolazi narod da se banja; uvek je gužva (doduše, i ja uvek dođem vikendom…) a i bazen je mali, pa nećete biti u prilici da trenirate plivanje, ali to i nije cilj – tu dođete da se potopite, šmekate kako kupaći kostimi stoje lokalnim omladinkama (ili omladincima, ko šta voli…) i uživate. Ulaznica za ovo narodno veselje košta 350 dinara.

Drugi bazen je zatvoren, nalazi se u sklopu lečilišta i, ako se dobro sećam, dostupan je samo korisnicima lečilišta. Realno, običnom posetiocu nije ni potreban.

Treći bazen se nalazi u okviru modernog centra. Prostran je, skriven od pogleda svake šuše, urađen i opremljen onako, svetski… i gotovo da je prazan. Zbog ovog poslednjeg (i zbog svemirskog izgleda unutrašnjosti centra) sam uvek izbegavao da zavirim unutra. Pri poslednjoj poseti, drznem se da pre odlaska pitam šta, pošto, koliko… i padnem na dupe. Ulaznica je 500 dinara (dakle, 150 dinara razlike između guranja s širokim narodnim masama i širenja u aristokratskom bazenu) a radi, ako se dobro sećam, do osam uveče… i, reče recepcionerka, „ mislim da ove godine nismo radili za Božić “.

Pa, prvom prilikom kad navrnem u one krajeve, odoh da se širim po velikom bazenu. Verujem da će to biti uskoro – koliki li će merak da bude ležanje u toploj vodi dok se brdo nad vama beli od snega?

Nove informacije: poseta velikom bazenu je opisana ovde.

Što se tiče ostalih hedonista – četvoro ljudi u jedna kola autoputem do izlaska za Kruševac, pa dalje prati table (ili uključi navigaciju), odličan, održavan put, ceo dan bleje na bazenu + poseta restoranu na kraju balade i sve to za 2-2,5 soma troška po glavi = topla preporuka.

Upozorenje za kraj: ne ulazite u bazen sa srebrnim nakitom, da ne bi na ličnom primeru videli da ta topla vodica hemijski nije nimalo naivna.