Kao i svi Laloši i ja sam odrastao na gulašima, paprikašima, gibančicama i sličnim specijalitetima banatske kuhinje. Vrhunski roštilj je nešto o čemu smo uvek maštali. S druge strane, barem što se mene tiče, nikad nisam bio preterani ljubitelj pečenja. Naročito jagnjećeg. Tako je bilo sve dok nisam stasao u

Zlatibor. Najpoznatija srpska planina. Posmatrano s hedonističkog aspekta, oduvek sam je izuzetno gotivio jer je autohtona sredina najboljih srpskih jagnjećih pečenja. Posmatrano s rekreativno-zdravstveno-turističkog aspekta, nikad nije bio moj favorit. Za moj ukus je previše urban, sa mnogo gužve i premalo snega (da bi se skijalo). E sad, obzirom da

Lep julski vikend iskoristili smo da posetimo najpoznatiju srpsku visoravan Zlatibor i obližnji vrh Tornik poznat po ski stazi koja svake zime ugosti brojne turiste ove visoravni. Zašto baš na Zlatibor tj Tornik? Zato što smo dobili informaciju, sasvim slučajno, da su Skijališta Srbije rešila da prošire svoju ponudu i

Nedavno sam opisao hotel Monu na Zlatiboru i ako se neko seća tog teksta ono što sam ja poneo sa sobom kao glavni utisak je cena. Skupo. Baš skupo. A onda me put ponovo naveo na ovu visoravan pored Užica te reših da promenim lokaciju i odlučih se za Olimp.

Zlatibor mi je oduvek bio destinacija koja nit’ smrdi nit’ miriše. Niti je planina da odeš da se skijaš zimi, niti u podnožju ima more pa da leti odeš da se kupaš, niti je banja pa da odeš da se banjaš. Ništa od toga. A opet skoro uvek dobro posećena,