Zaista vrlo retko se odlučujem da pišem u rubrici imagreške. Obično to uradim kada je nešto u najavi odlično a u realnosti pravi krš, ili kada je i u realnosti odlično, ali ti zbog nekog idiotskog poslovnog pristupa presedne usluga.

Upravo ovo drugo je osnovni razlog zašto pišem o Manassu plaži. O njoj smo čuli da je mnogo lepa još u Beogradu pa smo rešili da tokom letovanja jedan dan odvojimo i za nju. Nalazi se na potezu između Vurvurua i Sartija, u okviru kampa Akti Oniru (što u prevodu znači obala snova).

Lako se nalazi, putokaz je jasan i uočljiv. Silaz sa glavnog puta do kampa/plaže je makadamskim putem, ali je makadam dobar, a put širok tako da nema brige. Tokom silaska pogled puca za sve pare tako da obaveznp napravite koju fotku.

Po silasku dole, na rampi kampa vas dočeka ljubazna devojka i saopšti vam: ulaz u kamp je besplatan, parkirate na parkingu kafića Manassu koji je takođe besplatan i udobno se smestite na ležaljkama koje su takođe besplatne.

Predobro da bi bilo istinito? Pa naravno!

U stvari tačno je da je sve ovo besplatno, ali da ne bi platili na mostu umesto na ćupriji, po smeštanju na ležaljke odmah upitasmo konobara/menadžera ili već tog nekog đoku koji se pravio da je mnogo bitan – da li postoji minimalna konzumacija?

Naravno, odgovor je bio potvrdan  – postoji i ona iznosi 100 evra. Valjda shvativši po našim licima da je malo preterao, ispravio se brže bolje i reče 50. I dalje šokiran, upitah ga da li on vidi da su sa nama i troje relativno male dece. Na to baja nastavlja dalje: da li vam je 30 evra OK? Ne? 25? To je taman da vas petoro popije po jednu kafu! Na to mu odgovoaram da deca imaju 8 i 12 godina i da ne piju kafu, ali i da piju to je mnogo za dve ležaljke.

E sad, to je već onaj momenat kada ja više nemam ni živaca ni strpljenja za idiota pa taman i da on meni plati da budem na plaži. A baja, umesto da malo smiri situaciju mrtav ladan na to odgovara: e pa onda ovo nije plaža za vas! Reko naravno da nije, žali Bože vremena i strpljenja što sam potrošio na vas je bila rečenica umesto doviđenja.

Žao mi je samo što sam se instant iznervirao i otišao, jer da sam bio malo smireniji došlo bi mi iz malog mozga da su plaže u grčkoj javno dobro te da kao takve imam pravo da ih koristim bez ikakve nadoknade prema bilo kome pa da sam se lepo smestio na peškirima umesto na ležaljkama i da sam ga nervirao  do kraja dana.

Elem, po priči ljudi koje smo sreli kasnije, ukoliko dođete na ovu plažu popodne neće vas niko cimati za količinu konzumacije prilikom korišćenja ležaljke. Mi smo bili među prvima tog dana pa je valjda otuda i takav nastup.