Kad bi se pravila anketa o “10 naj” jela na Balkanu, sarma bi bez razmišljanja bila negde u vrhu. Ovo genijalno jelo ima, ako se pita malo mlađa generacija, samo jedan problem – nepraktično dugotrajnu pripremu.

Kako je to rekao jedan odavno pokojni profesor, pričaću vam o sebi povodom Šekspira. U mom slučaju, sarme i razloga za nastanak ovog… hm, hibrida. Naime, poslednjih meseci sam sa’ranjen u poslu, koji se, zamislite, sastoji od zevanja u monitor i pisanja. Posle se Zoster čudi kad jedva čekam da u 10 uveče, nakon 14 sati pisanja, sednem da napišem tekst za NG.
Slične posledice je trpela i ishrana – na sreću, imun sam na čari brze hrane i naručivanja kojekakvih šitova, ali procenat “meso iz tiganja + prilog – sve za 15 minuta” jela je postao zabrinjavajuće visok u odnosu na procenat kuvanih i jela koja se spremaju duže vreme.

Sarme u takvom svetu nisu imale nikakvu šansu.
Pogotovo kad se uzme u obzir da nikad nisam naučio (niti pokušao) da ih zavijam – tako ti je to kad ti babe žive 140 vitalnih godina a i ćale i keva vole da kuvaju.

Kako bilo, pre nekog vremena mi se očajno prijede sarma, ali mi se prijede sad i odma’, ne “kevo ajde spremi lonac za vikend”. Pritom sam bio u jezivoj frci s vremenom i nisam čak imao ni opciju da zakujem neki restoran (keteringe još uvek izbegavam i nemam pojma kakav je koji).

Onda mi je na pamet pala bogohulna, jeretička i nadasve praktična ideja.

U kom obliku se jedu sarme? Iskasapljenom. Prema tome, ako se „malo“ zanemari vizuelni aspekt posluženog, sarma bi mogla da se spremi kao i suši salata – groznog izgleda u odnosu na estetiku originala, ali zato brzo i bez ikakvog stručnog znanja i obuke.

Da ne bih previše tupio, biznismen sarma je sarma za čiju realizaciju od „ala bih jeo“ do „NJAM“ prođe sat i po – u zavisnosti od toga koliko ste očajni, možda i manje.

Dakle, šta je potrebno uraditi?

0. Potpaliti rernu da se greje, idealno o istom trošku u nju ubaciti grne,

1. iseckati kiseo kupus ukrupno, kao za salatu ili za kinesku ‘ranu i strpati ga da se krčka, zajedno sa komadima slanine, u rečenom grnetu

2. staviti pirinač da se prokuva, za to vreme bezglavo odjuriti u prodavnicu i kupiti mleveno meso; idealno bi bilo da malo upržite to meso mada će nekako proći i bez toga ako baš krizirate; začinite sve to kao što inače u vašoj kući ili gde već volite začinjavaju sarme,

3. smuljajte pirinač i meso sa kupusom, po potrebi malo nalijte (vrlo malo – poenta je u brzini; ako vam vreme nije faktor, nalijte koliko treba), poklopite (alu folijom ili poklopcem grneta, ko šta ima) i ostavite da se krčka na gomili,

4. blagovremeno otklopite da višak vode ispari.

To je to! Naravno, biznismenke su (kao i sve sarme) bolje ako imaju vremena da se duže krčkaju, i predstavljaju pravi spas za ljude koji ne umeju da motaju sarme i nemaju kad da se zezaju sa kanonskom pripremom.