U osnovnoj školi sam najviše voleo prvu smenu. Mislim da sam se više radovao zvonu na velikom odmoru nego onom na kraju smene. Zvono za veliki odmor prepodne je više označavalo početak trke nego početak odmora. Sprint na distanci od 100 metara: od osnovne škole do burekdžinice Šeherezada.

Prvoplasirani su bili u mogućnosti da kupe vruć burek, veliko parče, ovi malo sporiji, imali su vremena za malo parče iliti osminu, a najsporiji, da ne bi zakasnili na početak trećeg časa, nisu morali ništa da kupuju, radili su po principu ‘daj jedan griz’.

Bilo je i nekih koji su namerno bili najsporiji.

A kakav je bio burek? Pa vrh! Zato smo se i trkali. Kora je bila sjajna, reš, kao kad se prase lepo ispeče, pa kožura krcka kad grizete. E tako je i ovde krckala. Sira je bilo na pretek, verujem da je 250 grama tadašnjeg imalo više sira nego sadašnjih 500 grama u većini pekara. Testo i sir su definitivno zamenili odnos u bureku. Sir je tada  ‘kipio’ sa strane kad zagrizete burek, što bi rekli.

Na žalost, uživanje u tom bureku trajalo je samo tokom osnovne, jer tokom gimnazije i fakulteta nigde nije bilo bureka poput ovog. Do pre godinu-dve živeo sam u čudu, pitajući se da li je moguće da više nikad neću jesti tako dobar burek.

Sve dok ne pronađoh vrlo sličan sa sirom i sa mesom. Ovaj sa sirom u Sokobanji, a sa mesom u Beogradu.

Pekara Bajs u Sokobanji, preko puta opštine, me je definitivno vratila u detinjstvo! Njihov “sa sirom” je copy-paste Šeherezadinog… Ali bukvalno je isti na oko, testo je identično, jedino je mala razlika u ukusu sira, imam utisak da sokobanjski ima malo jači šmek. Jedina mana – pa nisam baš često u Sokobanji :).

A sa mesom? Onog klasičnog trouglastog nema. Taj što ga zovu četvrt kile. Ali ima jedna sarajevska pita, skoro pa ista. Testo je vrh, a na mesu se ne štedi. I ovde kipi na sve strane. Verujte da stave više mesa nego prosečna domaćica u sarmu koju sprema za slavu. Lokacija je Vračar, kod Kalenić pijace, ulica Mutapova, pitara se zove Sabrina. I samo pite prave.

Juče me žena poslala na pijac. Klinac, koji je doručkovao, rešio da krene sa mnom. I odemo nas dvojica zajedno do pitare da i ja na brzinu klopam, pa da palimo na pijac. Kad klinac vide pitu, odmah je tražio jedan ‘griz’, posle prvog i drugi i do kraja je pojeo preko sto grama. A doručkovao 15 minuta pre toga. Danas ni da čuje ni za šta drugo osim za pitu. Svakom po 200 grama im je merka. Od danas svi porodično doručkujemo tamo.