Nema priče sa Beograđanima o bureku sa sirom, a da vam sagovornik ne pomene pekaru Trpković. Ja, s druge strane, za 18 godina koliko živim ovde, ni jednom nisam kročio u nju. Sve do danas. Bio sam u prolazu, gladan, pa rekoh sebi: ajd’ da vidim dal’ je ovaj burek stvarno dobar k’o što kažu.

Iako je u pitanju Dimitrija Tucovića, relativno lako sam se parkirao. Nepropisno, naravno. Unutra nema baš nešto mnogo prostora, ali ono što me je fascinaralo je neopisiva gužva. Atmosfera u najmanju ruku podseća na njujoršku berzu. Najbolji dokaz za to je da je čak 7 prodavačica u jednom momentu posluživalo cirka 20 kupaca. Iako sve deluje kao neorganizovan haos, u realnosti je sušta suprotnost – sve su izuzetno dobro organizovane i brze. Jedna me je pitala šta želim, druga isekla burek, treća uzela pare, četvrta vratila kusur. I dok si trepnuo bio si poslužen.

Nažalost, gužva je bila tolika da nisam našao mesto da jedem unutra, pa sam se sa burekom uputio kući.

A burek je fenomenalan. Uzeo sam sa sirom jer je sa mesom morao da  čekam (o njemu drugom prilikom). I ispunio je sva moja očekivanja – sir odličan mek, rastopljen, kipi sa strane. Testo vrhunsko, na površini reš da rešije nemož’ biti, onako zlatno braon boje k’o praseća kožurica. Ma samo krcka sve u šesnaes’. Maknuo sam 350 grama dok si trepn’o.

Trpković definitnvno postaje moja usputna stanica za odlazak na posao, a prvi sledeći pik će biti burek sa mesom za koji kažu da se mora probati.

P.S. Osim na Zvezdari u D.Tucovića, postoje jos dve ‘ekspoziture’ u gradu: na Slaviji i Dušanovcu (Milorada Bondžulića 6)